Pariz između glamura i zakona: Crveni karton za brzu modu
- Sadržaj:
- 1. Francuski zakon protiv hiperprodukcije i tekstilnog haosa
- 2. Moda pod reflektorima i pod lupom javnosti
Dok su manekeni prošle nedelje hodali ispod zlatnih kupola izložbenog prostora Grand Palais, u kreacijama koje su istovremeno bile i haljine i manifesti, samo nekoliko kilometara dalje, u francuskoj skupštini, vodila se rasprava koja bi mogla zauvek da promeni modnu industriju. U istom dahu sa Nedeljom visoke mode, Pariz je bio domaćin još jednog spektakla – pokušaja da se zakonski ograniči fast fashion, brza moda koja se širi poput virusa.
Francuski zakon protiv hiperprodukcije i tekstilnog haosa
U zemlji koja je svetu dala i Šanel (Chanel) i koncept haute couture (visoka moda), predstavljen je prvi zakon u Evropi koji ima za cilj da ukroti divlje ritmove potrošnje.
Francuski poslanici raspravljaju o propisu koji bi oporezovao kompanije koje izbacuju ogroman broj odevnih komada godišnje, zabranio oglašavanje brendova kao što su Shein i Temu i obavezao ih da ističu ekološke oznake na svojim proizvodima.
Zakon dolazi kao odgovor na alarmantne podatke: fast fashion industrija generiše oko 10 odsto globalne emisije ugljen-dioksida, a tone odeće završavaju na deponijama pre nego što ikada budu nošene. U tekstilnim fabrikama širom sveta, često u uslovima eksploatacije, šiju se majice koje na evropskom tržištu koštaju manje od kafe „za poneti”. Sve to da bi nova kolekcija mogla da osvane svakih sedam dana.
Šta zakon konkretno predviđa?
Zakon, koji je trenutno u fazi javne rasprave i izmena, predviđa stroga ograničenja za kompanije koje izbacuju više od 1000 različitih modela godišnje. Planira se progresivno uvođenje poreza na ultrabrzu modu, kao i zabrana promotivnog oglašavanja koje podstiče impulsivnu potrošnju, naročito među mladima. Cilj: usporiti ritam, smanjiti otpad, zaštititi resurse.
Visoka moda: umetnost u doba hiperprodukcije
Dok se o zakonu još debatovalo, Nedelja visoke mode u Parizu pokazala je sasvim drugačiji ritam. Haute couture ne poznaje brzinu – ona zahteva vreme, ruke, znanje i tkaninu. Svaki komad je ručno izrađen, krojen po meri i često mesecima stvaran za jednog jedinog klijenta. Iako je daleko od dostupne svakodnevne odeće, visoka moda u sebi nosi ideju o dugovečnosti i poštovanju zanata – sve ono što fast fashion odbacuje.
Moda pod reflektorima i pod lupom javnosti
Paralelno sa spektaklom na pisti, otvorilo se i pitanje:
Gde je mesto mode danas – među zvezdama, zakonima ili na deponijama u Gani i Čileu?
Dok se Chanel bavi snovima, skupština se bavi posledicama. Ova dvostruka slika Pariza – blještava i zabrinuta – otkriva koliko je moda postala političko pitanje.
Ako zakon bude usvojen u najavljenom obliku, Francuska bi mogla postati prva zemlja u Evropi koja će zakonom sankcionisati ultrabrzu modu i postaviti nove standarde održive proizvodnje. Time bi modni autoritet dobio i ekološku odgovornost – retka, ali moćna kombinacija.
Možda nikada nećemo imati haljinu iz Diorovog ateljea, ali imamo mogućnost da promenimo način na koji kupujemo i nosimo odeću. Zakon neće odmah ukinuti brzu modu, ali može obuzdati njen najagresivniji oblik. A to je već početak. Nedelja visoke mode je završena, ali prava borba tek počinje. Ovog puta, moda možda zaista diktira promenu.
Naslovna fotografija-Shutterstock.com