Ljiljani – vodič za uzgajanje i održavanje

Ljiljani (Lilium sp.) su uvek u modi i neodoljivi su. Bilo da ste baštovan i gajite ih iz lukovica na otvorenom ili u saksiji, bilo da volite enterijere ukrašene buketima, cvetovi ljiljana su izuzetan prizor. Pored šarmantnih latica koje formiraju trubaste cvetove na čvrstim cvetnim drškama, ljiljane krasi i neodoljiv miris. Retki su tako intenzivni mirisi kao što su mirisi orijentalnih ljiljana.

Tradicionalno je poznato da su ljiljani cveće s posebnom simbolikom, bez obzira na deo sveta. Kroz istoriju, predstavljali su simbol čistote, nevinosti i ponovnog rođenja, pa i majčinstva. Posebnu simboliku nose beli ljiljani koji se pojavljuju još u grčkoj mitologiji. Svojom lepotom, beli ljiljan je uvredio boginju Afroditu koja ga je zato proklela tučkom koji će zauvek rasti iz sredine cveta. Beli ljiljan u hrišćanstvu nosi i ime rajski cvet.

Kod nas poznati i kao krinovi, ove baštenske lepotice lako se gaje i ne traže mnogo pažnje da bi cvetale u kasno proleće i u leto.

Osnovno je da znate da lukovice ljiljana možete da sadite u proleće i u jesen. A, svaki baštovan će vam priznati da je teško opredeliti se – da li su lepši krupni cvetovi ili snažan i prijatan miris. Takođe, reći će vam da ne odustajete od namere da ih uzgajate, jer nisu zahtevni za negu i predivan su ukras.

U nastavku teksta možete da dobijete osnovna uputstva o uzgajanju i održavanju ljiljana koje nazivaju kraljevima baštenske elegancije.

Sve što treba da znate o vrstama ljiljana

Mnogo je razloga zbog kojih baštovani biraju da im ljiljani krase okruženje. Prvi od razloga je zavodljiv miris koji šire samo orijentalni ljiljani. Zatim, kada je njihova sezona cvetanja, neponovljiv su prizor u lejama ispod prozora ili mestima u bašti za odmor. Boje, šare i oblici cvetova retko se viđaju u prirodi i privilegija je provesti leto uz cvetove ljiljana. Privlače i leptire i pčele, pa tako potpomažu održavanje ekosistema. I, ono što je njihova najveća prednost jeste da su neverovatni u buketima. Mnoge sorte dugo ostaju sveže u vazama i mogu u celu kuću da unesu parfemske mirise.

Postoji nekoliko različitih vrsta pravih ljiljana i treba da znate bar osnovne, ako krećete u nabavku lukovica za gajenje. Sledeće su najpopularnije:

• Azijski hibridi: Imaju cvetove u obliku trube, činije ili turske kape. Ove lukovice treba da sadite u razmaku od 45 cm.
• Martagon hibridi: Imaju cvetove u obliku turske kape i cvetovi su povijeni nadole. Preporučen razmak pri sadnji je 30 cm.
• Američki hibridi: Cvetovi su uglavnom u obliku turske kape. Razmak prilikom sadnje je 45 cm.
• Kandidum hibridi: Imaju trubaste cvetove sa snažno povijenim laticama. Sade se u razmaku od 30 cm.
• Orijentalni hibridi: Mogu imati trubaste, činijaste, pljosnate ili povijene cvetove. Sade se u razmaku od 30 do 45 cm, u zavisnosti od visine biljke.
• Poseban prizor su drvenasti ljiljani koji mogu da narastu i do 150 cm u visinu. Izgledaju impozantno i sade se u razmaku oko 45 cm.

Dobro mesto za sadnju ljiljana

Lukovice ljiljana možete da sadite u velikim baštenskim saksijama, na prilazima kući, uz ograde ili u cvetnim rondelama. Ono o čemu treba da vodite računa kada planirate sadnju jeste da ljiljane nikada ne sadite same. Preporuka je da ih sadite s niskim perenama (trajnicama) koje će svojim lišćem i granama prekriti donji deo stabla ljiljana koji je osetljiv na prejako sunce. Cvetne grane i cvetovi vole dosta sunca, dok donji deo stabla voli da bude zaštićen. Ovako, u društvu niskih trajnica, lukovice možete saditi na punom suncu. Senoviti položaji nisu dobar izbor ako želite punu lepotu biljaka. Ipak, mogu da podnesu blagu senku tokom dela dana.

Shutterstock

Dobra zemlja za ljiljane

Veoma je važno da lukovice ljiljana uvek sadite u zemlju kojoj ste dodali dosta treseta ili listovke. Pošto je u našem podneblju teško naći dobru listovku, treset je jednostavno i dobro rešenje. Možete ga nabaviti u bolje snabdevenim garden centrima i u manjim pakovanjima.

Treset je potreban ljiljanima jer će supstratu obezbediti dovoljnu kiselost koja im odgovara da bi izrasli u zdrave i bujne biljke. Ujedno, treset će pomoći da zemlja bude ocednija.

Takođe je preporuka profesionalaca da pre sadnje lukovice ljiljana potopite u neki rastvor fungicida u trajanju od oko 30 minuta, a tek onda sadite u zemlju i zalijete.

Potrebno im je dobro drenirano, a ipak vlažno zemljište, pa prilikom sadnje obavezno dodajte dosta organske materije. Ako je kod vas zemlja teška i glinovita, lukovice sadite na sloj krupnog peska ili šljunka, kako biste poboljšali drenažu.

Neke vrste ljiljana vole ili tolerišu krečnjačka zemljišta, dok većini odgovara kiselo (bez kreča) zemljište. Moderni hibridi su najčešće tolerantni na alkalne uslove, tako da ne treba mnogo da vas brine pH zemljišta.

Dobra temperatura za ljiljane

Baštovani vole da sade ljiljane u proleće. Ali, dobro podnose i zimu i prezimljavaju u našim uslovima, tako da ih možete saditi i u jesen. Jesenja sadnja za mnoge lukovice koje cvetaju u proleće od presudnog je značaja za dobro i kvalitetno cvetanje. Sadnju možete započeti kada spoljne temperature padnu na oko 5stepeni Celzijusa. Na ovim temperaturama biljke neće krenuti da ’teraju’ izbojak već će se ukorenjivati. Ova faza ukorenjivanja traje do kraja zime. Za to vreme u unutrašnjosti lukovice formiraju se cvetni pupoljci. Ovako odgajene lukovice u proleće daju lepe i krupne cvetove na visokim cvetnim drškama.

Kako da sadite lukovice?

Kada birate lukovice za sadnju, obavezno pročitajte opis i uputstvo proizvođača ili prodavca. Mnogo je vrsta ljiljana, različitih visina rasta, oblika cveta i bujnosti, pa izbor prilagodite uslovima u kojima ćete ih gajti.

Dubina sadnje zavisi od vrste ljiljana, jer neke vrste razvijaju korene duž stabla, dok druge razvijaju koren samo na dnu lukovice.

Ukratko:

• Ljiljane koji razvijaju koren duž stabla sadite na dubini od 15 do 20 cm.
• Vrste koje razvijaju bazalno korenje sadite na dubini od 5 do 7,5 cm.

Shutterstock

Prilikom sadnje, lukovice postavite ravnomerno, s razmakom od 2,5 do 5 cm. Lukovice mogu ostati u saksijama nekoliko godina pre nego što ih treba izvaditi i ponovo posaditi.

Većina ljiljana odlično uspeva u saksijama i kontejnerima, ali su azijski, orijentalni i trubasti hibridi posebno pogodni za sadnju u posudama.

Nakon sadnje, preko zemljišta nanesite sloj malča debljine 5–7,5 cm i obnavljajte ga svake godine. Ljiljanima koji rastu napolju, direktno u zemlji, možda neće biti potrebno zalivanje, osim tokom dužih sušnih perioda u letnjim mesecima. Oni koji se uzgajaju u saksijama zahtevaće redovno zalivanje u proleće i leto, u skladu s potrebama.

Najveći problem

Ljiljani su osetljivi na preterano zalivanje, i to je njihova slaba tačka (kao i orhideje). Ne treba preobilno da ih zalivate. Uvek je bolje manje nego više, što inače važi kao baštensko pravilo za većinu biljnih vrsta.

Mesnati koren ljiljana u vlažnim uslovima brzo počinje da truli. Za prolećno cvetanje biljke će imati dovoljno vlage sakupljene tokom zime, a nakon cvetanja treba ih umereno zalivati. Naravno, zemlja mora da bude ocedna i dobro drenirana kako se voda ne bi zadržavala oko korena.

Kad je tema zalivanje, uvek je prateća i prihrana. U proleće, ljiljanima dodajte đubrivo sa sporim ili kontrolisanim oslobađanjem (sporootpuštajuća đubriva od šest meseci), a tokom sezone rasta, naročito dok su u cvetu, povremeno ih prihranjujte tečnim đubrivom po uputstvu proizvođača. Vodorastvorljivo đubrivo formulacije 20 : 20 : 20 (2 g/l vode) sa svakim zalivanjem biće dovoljno. Ne koristite đubriva s pojačanim azotom, jer ona dovode do pojave truleži lukovica prilikom čuvanja.

Održavanje ljiljana

Iako većina ljiljana ima čvrste stabljike koje mogu izdržati nalete vetra, preporučuje se da visoke sorte (preko 90 cm) oslonite na štapove, naročito ako je vaša bašta izložena jakim vetrovima.

Nakon cvetanja, nastavite da negujete biljke kako bi nakupljale energiju u lukovici za narednu sezonu. Naravno da se lukovičaste biljke ne orezuju, ali ih nakon precvetavanja treba skratiti. Nakon precvetavanja otkinite 2/3 cvetne drške s pripadajućim listovima, a ostatak lisne mase ostavite kako bi se lukovica hranila i rasla. Pomoći će nedeljna prihrana tečnim đubrivom. Ovakvu lukovicu izvadite krajem juna i čuvajte u vlažnom tresetu na prohladnom mestu bez svetla. Svakog meseca proverite lukovice i odstranite sve meke i natrule delove koji se mogu razviti u toku skladištenja. Nakon svakog odstranjivanja ovakvih delova ostavite da se povređena mesta potpuno osuše. Lukovice ljiljana možete saditi u saksijama već dva meseca nakon skladištenja ili sačekati rano proleće.

Shutterstock

Važno je da nakon precvetavanja ne uklanjate stabljike i lišće dok potpuno ne odumru u jesen, kada ih možete odseći do nivoa tla.

Skoro sve vrste ljiljana su otporne na zimu i mogu ostati u zemlji tokom cele zime.

Razmnožavanje ljiljana

Ljiljani se razmnožavaju deljenjem lukovica. Nakon nekoliko godina uzgajanja na istom mestu, preporučuje se da ih izvadite, podelite i odvojite mlade lukovice za dalje razmnožavanje.

Sama lukovica ljiljana izgleda kao šišarka. Spoljne ljuske možete odvojiti i posaditi u sandučić s tresetom. Deljenjem lukovica dobićete biljke koje će dati lepe krupne cvetove tek za dve do tri godine.

Ljiljani u saksijama

Ako nemate mesta u bašti ili imate samo osunčanu terasu, ljiljane možete uspešno da gajite i u saksijama. I iskusni baštovani tvrde da posađeni u dekorativnim saksijama ljiljani postižu izuzetan vizuelni efekat.

Sadnja lukovica u saksijama je posebna radost i pružiće vam letnje trenutke koje ćete pamtiti. Ovo je odličan način da gajite ove zadivljujuće biljke, naročito ako nemate mogućnost da ih sadite direktno u zemlju. Ukoliko imate terasu, možete je ulepšati raznim vrstama cveća pogodnim za takvu sadnju!

Gotovo svi ljiljani dobro uspevaju u saksijama, iako višim vrstama može biti potrebna potpora. Zato se uvek opredelite za niže sorte. Pogodne sorte ljiljana za saksijsko gajenje su Lilium auratum, Lilium formosanum, Lilium longiflorum i Lilium speciosum. Od pogodnih sorti izdvajaju se niskorastući azijski hibridi (rastu u visinu oko 60 cm), kao što su Apollo i Côte d’Azur ili Pixie koji dostiže visinu od samo 50 cm. Ovi niži ljiljani su jedinstveni po svojoj lepoti i bujnosti.

Kada da sadite u saksijama

Idealno vreme za sadnju lukovica ljiljana u saksijama je rana jesen, iako se mogu saditi i tokom zime, pa sve do proleća.

Ljiljani su omiljeni jer ih možete gajiti i u sobnim uslovima. Za to je potrebno da se lukovice forsiraju da bi cvetale. To praktično znači da lukovice moraju da prođu mračnu i hladnu fazu da bi formirale cvetni pupoljak i cvetale kada otopli i dani postanu duži.

Shutterstock

Lukovice koje se najčešće koriste za forsiranje su azijski hibridi, Lilium auratum, Lilium longiflorum i Lilium speciosum. Te lukovice su prethodno čuvane na hladnom, kako bi mogle da procvetaju, bez potrebe za prirodnim zimskim hlađenjem.

Forsirane lukovice se sade u saksije i unose u topao prostor u kući ili grejanu staklenu baštu, gde će iz njih nići biljka i procvetati za otprilike šest sedmica nakon sadnje.

Priprema saksije

Ako se ipak odlučite da lukovice ljiljana gajite u saksijama, potrebo je da pripremite saksije i supstrat. Dobar izbor su saksije od terakote, gline i drugih prirodnih materijala, jer upijaju vodu i supstrat drže duže vlažnim, a pritom se sporije greju od plastičnih.

Na dno saksija pospite sloj drenažnog materijala debljine oko 5 cm. To mogu da budu komadi crepa, šljunak ili sitno kamenje. Podrazumeva se da saksije moraju da imaju drenažne otvore kako bi voda slobodno oticala, bez zadržavanja na dnu. Nakon posutog drenažnog materijala, saksije punite supstratom. U supstrat umešajte i treset i perlit koji je danas lako nabaviti u garden centrima u manjim pakovanjima. Perlit će omogućiti da supstrat bolje ’diše’ i da bude prozračniji kako se voda ne bi zadržavala oko lukovice i korena.

Ljiljani su veliki potrošači hranljivih materija, pa dodajte granule đubriva sa sporim oslobađanjem prilikom sadnje (sporootpuštajuće đubrivo od šest meseci).

Gustina i dubina sadnje

Sadnju lukovica ljiljana u saksijama treba dobro da isplanirate.

Jednu veliku lukovicu (prečnika 10–12 cm) sadite u saksiju prečnika 20–23 cm.

Tri do četiri manje lukovice (prečnika 5–8 cm) sadite u saksiju prečnika 23–25 cm.

Važno je da između lukovica ostavite oko 5 cm razmaka i da koristite dublje saksije.

Što se dubine sadnje tiče, uglavnom zavisi od veličine lukovica i time se vodite.

• Neki ljiljani, kao na primer azijski hibridi, razvijaju koren samo iz baze lukovice. Njih sadite na dubini jednakoj visini lukovice.
• Drugi, poput Lilium formosanum, Lilium lancifolium ili Lilium longiflorum, razvijaju koren i iz stabla, neposredno iznad lukovice, pa je njima potrebna dublja saksija. Ove ljiljane sadite na dubini otprilike dve i po visine lukovice.

Lukovice sadite tako da bazna ploča (sa dlačastim korenjem) gleda nadole, a šiljati vrh lukovice ka vrhu.

Nega nakon sadnje

Specifično za negu lukovica u saksijama je da zemljište uvek treba da bude vlažno, ali ne previše mokro. Tokom leta, prihranjujte na svake dve nedelje tečnim đubrivom bogatim kalijumom (kao što je đubrivo za paradajz). Oznaku ćete naći na svakoj prihrani gde su kod detalja o sastavu ispisana tri slova: NPK (azot, fosfor i kalijum). Kalijum podstiče cvetanje i plodonošenje.

Za ubrzavanje cvetanja, kada se pojave izdanci, biljku unesite u prostor s temperaturom 18–21 stepen Celzijusa.

Nakon cvetanja, lukovice presađujte u jesen, kada lišće počne da se suši, ili ih presadite u baštu ako imate uslova. U većim saksijama ljiljani mogu ostati jednu sezonu duže, ali obavezno zamenite gornjih 5 cm zemlje svežim supstratom s dodatkom đubriva ili pregorelog stajnjaka.

Zimovanje ljiljana

Idealno je da se saksije tokom zime čuvaju na hladnom, ali na temperaturama iznad nule, nikako na mrazu, u dobro osvetljenom prostoru. To može da bude hladna staklena bašta ili svetlarnik.

Većina ljiljana je potpuno otporna na niske temperature i može ostati napolju tokom cele godine u većim saksijama. Međutim, pošto su posađeni u saksijama, može se desiti da izmrznu, pa nije naodmet da zaštitite saksije umotavanjem u neku foliju ili da postavite stiropor kao zaštitu. Neki baštovani koriste i slamu kao izolaciju. Uguraju je između saksije s posađenim lukovicama i druge veće u koju su je spustili. U veoma hladnim uslovima, saksije unesite u nezamrzavajuće prostorije do proleća.

Shutterstock

Važna je napomena da su ljiljanima tokom zime potrebni hladni uslovi da bi lepo cvetali, pa unutrašnji, topli prostori nisu pogodni za prezimljavanje.

Buketi od ljiljana

Ako želite da iz vaše bašte uberete ljiljane i pravite bukete, važno je da znate:

• Uvek birajte cvetne grane s pupoljcima koji tek treba da se otvore.
• Odsecite grane veoma oštrim i čistim nožem i to tako što ćete napraviti kosi ili dijagonalan rez.
• Odsecite prašnike da ne biste uprljali ruke ili garderobu polenom.
• Kada odsečene cvetne grane stavljate u vazu, nikada nemojte potapati i lišće. Uklonite donje listove kako bi u vodi bile gole grane.
• Buket ljiljana može da traje dve i više sedmica. Ako želite da vam traje toliko ili duže, vodu morate da menjate na dva ili tri dana i možete da dodate gotovu prihranu za bukete (može da se nabavi u bolje snabdevenim garden centrima). A možete i sami da napravite koncentrat tako što ćete da pomešate kašičicu šećera, kašičicu varikine, dve kašičice limunovog soka i ¼ litre mlake vode (37–40 stepeni Celzijusa). Stari trik je i tableta aspirina koju možete da dodate u vodu kao i bakarni novčić koji otuštanjem bakra snižava pH vrednost vode i tako sprečava razvoj bakterija i buket će duže biti svež.

Naslovna fotografija: Shutterstock