Koliko možete da zadržite dah?

Zamislite da zaronite, zatvorite oči i vreme stane. Sekunde prolaze. Minut. Drugi. Treći. Srce vam kuca sve sporije, misli postaju tiše, ali ne dišete. Još uvek. Za većinu ljudi to bi bila panika. Za elitne ronioce na dah (freedivers) – to je izazov.

Dobro došli u svet statičke apneje – tihe borbe sa vremenom, sopstvenim telom i umom.

Maksimalno zadržavanje daha: fiziološki poduhvat ljudskog tela

Možda vam izgleda kao igra, ali nije – ronioci na dah se takmiče ko može duže da izdrži bez vazduha u disciplini statičke apneje. Juče je Vitomir Maričić držao dah 29:03 minuta (!!!) i oborio Ginisov rekord.

Statička apneja (engl. static apnea, skraćeno STA) je disciplina u ronjenju na dah u kojoj osoba ostaje potpuno nepomična, obično u bazenu, sa licem uronjenim u vodu, i zadržava dah što je duže moguće.

Karakteristike statičke apneje su:

• bez pokreta – takmičar leži mirno u vodi (najčešće licem prema dole);
• bez plivanja – meri se vreme, ne udaljenost;
• standardna disciplina pod okriljem AIDA i CMAS;
• prethodna upotreba kiseonika je zabranjena.

Statička apneja je:

• osnova za trening tolerancije na hipoksiju i hiperkapniju (nizak O₂ i visok CO₂),
• pokazatelj mentalne kontrole i smirenosti,
• ključ za razvijanje tzv. dive reflex-a – prirodnog refleksa preživljavanja kod sisara.

Važno je da razumete da zadržavanje daha bez nadzora može dovesti do iznenadnog gubitka svesti (tzv. blackout). To je nagla nesvestica izazvana nedostatkom kiseonika u mozgu – često bez upozorenja.

Svetski rekordi: koliko je zaista moguće?

AIDA (1):

• Stefan Mifsi (Stéphane Mifsud, Francuska) – 11:35 (2009)
• Hajke Švertner (Heike Schwerdtner, Nemačka) – 09:07 (2024), mada je ona popravila rekord na 09:22 (4. maja 2025), ali još nije verifikovan jer se čeka antidoping rezultat.

CMAS(2):

• Branko Petrović – 10:45 (2017, Subotica)
• Gabrijela Grezlova – 8:33 (2015)

Ginis () (Guinness):

• Budimir Šobat – 24:37 (2021) – uz disanje čistog O₂, bivši rekord
• Vitomir Maričić – 29:03 (14. jun 2025, Opatija, Hrvatska) uz disanje čistog O₂, novi rekord

Šta pravi razliku između sportskih i Ginisovih rezultata?

Kiseonik! Dok AIDA i CMAS zabranjuju prethodno disanje čistog O₂, Ginis ne primenjuje ista pravila, pošto je fokus je na istraživanju fizioloških granica u bezbednim, kontrolisanim uslovima.

Zašto preddisanje čistim O₂ menja sve?

1. Povećava rezerve kiseonika u telu, jer pluća postaju rezervoar, krv i tkiva se zasićuju, a kiseonik se rastvara i u plazmi, ne samo u hemoglobinu.

2. Smanjuje CO₂ jer odlaže refleks disanja pošto hiperventilacija uklanja CO₂, a telo ne „traži” disanje dok CO₂ ponovo ne poraste.

3. Rezultat je više O₂ + manje CO₂ što utiče na duže svesno stanje, veću bezbednu marginu i odlaganje blackout-a.

Koliko ljudi mogu da izdrže bez disanja?

Evo šta pokazuje uporedna tabela.

Uslov	Prosečno trajanje statičke apneje	Komentar
Bez pripreme (vazduh)	30–90 sekundi	Neutrenirane osobe
Bez pripreme (trenirani)	3–5 minuta	Osobe sa osnovnom praksom
Sportska takmičenja	8–11 minuta (AIDA, CMAS)	Bez kiseonika
O₂ pre-breath (Guinness)	20–29 minuta	Uz disanje čistog O₂

Pojednostavljeno, telo ima gorivo (O₂) i alarm (CO₂). U sportskim uslovima, goriva ima dovoljno, ali alarm brzo zazvoni. U Ginisovim uslovima, goriva je puno, a alarm je – utišan. Rezultat? Više od pola sata bez daha i – granice se pomeraju.

(1) AIDA zvanični rekordi

(2 ) CMAS rekordi – PDF

(3 ) Guinness rekord link

Naslovna fotografija – Shutterstock