Zašto nam je potrebna personalizovana medicina

Svako od nas ima specifičan genetski zapis, tako da može različito reagovati na pojedine lekove. Zato je neophodan individualni pristup svakom pacijentu

Nova saznanja iz molekularne biologije i razvoj genetskih tehnologija koji podrazumevaju testiranje gena, omogućavaju lekaru da precizno planira pristup i lekove koji odgovaraju pacijentu, kao što ključ odgovara određenoj bravi.

U klasičnom pristupu određena dijagnoza ima određenu terapiju, koja je slična za mnoge pacijente. Novi pristup je multidisciplinaran, on obuhvata pacijente kao korisnike, lekare, edukaciju, biofarmaceutske i dijagnostičke kompanije. Razvoj farmakogenomike, koja je simbioza farmakologije i genetske različitosti, vrlo je bitan u razvoju adekvatnijeg leka u zavisnosti od genetske slike, jer ako se utvrdi da neko neće odreagovati na klasičnu, neizdiferenciranu terapiju, potrebne su alternative.

Razvoj farmakogenomike, koja je simbioza farmakologije i genetske različitosti, vrlo je bitan u razvoju adekvatnijeg leka

Preciznija terapija

Svako od nas ima specifičan genetski zapis i kao što možemo, na primer, imati predispozicije za neke bolesti ili ne, tako možemo i različito reagovati na pojedine lekove. Jednima će neki popularan analgetik otkloniti glavobolju, dok neko drugi uopšte neće odreagovati, ili čak može imati određene nuspojave.

Britansko farmakološko društvo i Kraljevski koledž lekara nedavno su objavili da će veliki broj pomenutih testova biti odobren i u funkciji od sledeće godine (u Velikoj Britaniji).

S obzirom da se u Srbiji rade mnoge genetske analize i da je istovremeno ubrzana dinamika širenja inovacija na globalnom nivou, možemo očekivati da ovaj pristup ubrzo stigne i kod nas.

Uzimanjem krvi ili bukalnim brisom sa sluzokože obraza, nakon analiziranja vrlo brzo i precizno otkriva se da li će i kako pacijent reagovati na terapiju. Ako postoje mogućnosti za alternativnu terapiju – ona će biti adekvatnija i sigurnija, sa manje posledica, bez grešaka i nepotrebnog izlaganja lekovima koji su neodgovarajući. Smanjuju se i nepotrebni troškovi.

Možemo očekivati da ovaj pristup ubrzo stigne i kod nas

Zdravstvo po meri pojedinca

Kao primer pogrešne terapije u prošlosti navodi se primer pacijentkinje koja je na lek za epilepsiju vrlo loše reagovala burnom reakcijom kože. Takve situacije testovi o kojima govorimo mogu da provere i predvide.

Iz Britanskog farmakološkog društva smatraju da 99,5 odsto populacije ima bar jednu promenu u genomu koja može uticati da neki lek ne deluje ili izaziva neželjene nuspojave.

Više od pola miliona ljudi u Velikoj Britaniji ne reaguje na kodein u slučaju tretiranja bola. Kod njih postoji mutacija na genu CYP2D6, tako da je poremećena informacija za sintezu enzima koji ovaj lek razlaže do morfina. Mutacije na ovom genu mogu biti različite, tako da, na primer, mogu uticati samo na umanjenu efikasnost pomenutog enzima. Utvrđeno je da on utiče i na to kako organizam deluje na lek (npr. metabolizam leka, izlučivanje i dr.). Još jedan primer je varijacija na CYP2C19 genu koji utiče na kofein i estrogen itd. Ima ljudi koji zbog jedne od mutacija na ovom genu vrlo brzo metabolišu neke lekove, pa je potrebno prilagoditi dozu ili promeniti terapiju.

Iz Britanskog farmakološkog društva smatraju da 99,5 odsto populacije ima bar jednu promenu u genomu koja može uticati da neki lek ne deluje

Plan u Britaniji je da se rade testovi za oko 100 lekova koji se najviše koriste, a za 40 od njih već postoji tehnologija. Budućnost će doneti još bolja rešenja/pristupe, kao što bi bilo testiranje pri rođenju ili za sve preko 50 godina starosti.

U svakom slučaju, zdravstvo po meri pojedinca je vrsta revolucije u medicini!