zdravi-i-lepi
Bioidentični hormoni ne bi trebalo da budu bauk - To sam ja
Muž i Žena sede na kauču

Bioidentični hormoni ne bi trebalo da budu bauk

Bioidentični hormoni imaju svoje mesto u terapiji meno i andropauze i lečenja velikog broja simptoma koje ova dva stanja nose

U reakcijama na prethodni članak o seksualnosti i vežbanju, dobio sam dva slična komentara, i kod nas i u Beču. Navodno, ima i u Srbiji i u Beču lekara koji prepisuju bioidentične hormone, ali oni ne predstavljaju deo standardne terapije. Proverom registra lekova u obe zemlje potvrdio sam da nijedan bioidentični hormon nije registrovan.

Izraz „bioidentičan” znači da su hormoni hemijski identični onima koje naše telo proizvodi

Logično pitanje koje se nameće je kako ih onda lekari prepisuju. Svaki lek koji se ne nabavlja regularno može da bude problematičan po mnogo osnova. Od toga da je falsifikat, do toga da nema jasno poreklo i da koncentracija aktivne supstance varira. Daljom istragom, shvatio sam da su bioidentični hormoni regularni samo na tržištu SAD, ali da ih i tamo samo određeni doktori prepisuju jer nisu deo klasične terapije, i što je još važnije – ne podržavaju ih najveća zdravstvena osiguranja.

Možda problem i ne bi bio toliko važan da već 25 godina, koliko se interesujem za sportsku medicinu, ne vidim bioidentične hormone kao problem vezan za (zlo)upotrebu u sportu. A suština je potpuno drugačija.

Bioidentični hormoni imaju svoje mesto u terapiji meno i andropauze i lečenja velikog broja simptoma koje ova dva stanja nose. Naravno, danas se sve više razgovara o terapiji starenja i time dolazimo do najvažnijeg pitanja – zašto do sada ta terapija nije stekla neki legitimitet u Evropi?

Pitanje bezbednosti

Prema Administraciji za hranu i lekove (FDA) za hormone koji se prodaju kao „bioidentični” i „prirodni” ne postoji dokaz da su efikasniji i bezbedniji od hormona koji se koriste u tradicionalnoj hormonskoj terapiji. Izraz „bioidentičan” znači da su hormoni hemijski identični onima koje naše telo proizvodi, ali suštinski se hormoni u bioidentičnim lekovima ne razlikuju od onih u tradicionalnoj hormonskoj terapiji.

Lekari treba da razgovaraju o rizicima i prednostima predložene terapije sa svakim pacijentom

Ipak dominantan je termin „prirodni”, što znači da hormoni potiču iz biljnih ili životinjskih izvora i da nisu sintetizovani u laboratoriji. Na primer, estrogen i progesteron se dobijaju iz krtole biljke koja se zove jam, zatim nekih kaktusa i soje, a testosteron iz slatkog krompira. Ipak, tradicionalna hormonska terapija ne isključuje nužno prirodne hormone. Tako, na primer, neki proizvodi koje je odobrila FDA – kao što su estrace, alora, i drugi, koji sadrže estrogene, i prometrium, prirodni progesteron – potiču iz biljaka.

S druge strane, prodavci složenih bioidentičnih hormona kažu da njihovi proizvodi imaju određene prednosti u odnosu na tradicionalnu hormonsku terapiju, jer su proizvedeni u dozama i oblicima koji se razlikuju od onih u lekovima koje je odobrila FDA. Takođe se smatra da su relativno bezbedni ili, kako neki kažu, „neutralni” po pitanju izazivanja najvažnijih negativnih problema kao što su tumor dojke ili tromboze krvnih sudova.

Mnogi bioidentični hormoni koji se prodaju u Americi su napravljeni u malim apotekama, često bez poštovanja dobre proizvođačke prakse, a sa ciljem pravljenja leka prema individualnim potrebama. Neki pacijenti mogu imati koristi od nestandardnih doza i oblika hormona u složenim bioidentičnim hormonskim preparatima.

Sportisti u fokusu

Za kraj je možda važno reći da je u jednom od članaka Mejo klinike objavljeno da prilagođena složena bioidentična hormonska terapija (Compounded Bioidentical Hormone Therapy – CBHT) može da ima prednost u odnosu na lekove koje je odobrila FDA, koji su dostupni za lečenje simptoma menopauze. Reč compound označava strukturu jedinjenja koja imaju potpuno istu hemijsku i molekularnu strukturu kao hormoni koji se proizvode u ljudskom telu.

Tradicionalna hormonska terapija ne isključuje nužno prirodne hormone

CBHT formulacije pružaju lekarima mogućnost da prepišu hormonsku terapiju ženama koje ne mogu da tolerišu klasičnu hormonsku terapiju. Ipak, lekari treba da razgovaraju o rizicima i prednostima predložene terapije sa svakim pacijentom i treba da prepisuju samo one proizvode sa kojima su upoznati, koji su legalni i sa kojima imaju iskustvo.

Konačno, ova vrsta terapije se sve više koristi i za lečenje drugih stanja, a ne samo simptoma menopauze, uključujući i povećanje sportske sposobnosti. Tako da su sportisti, trenutno, u značajnoj meri fokusirani na nove preparate, čak i one koji su u procesu istraživanja. A kada već govorimo o povećanju sposobnosti, upravo se CBHT sve više koristi kao antiaging terapija. A meni se nameće pitanje: da li ću morati da čekam još 25 godina da bih video njihovu zvaničnu primenu i u našim krajevima?