Veliko spremanje

Ormani, ormani! Kakvo spektakularno nalazište emocionalne arheologije!

Neodlučna i bez neke preterano jasne ideje o tome šta ću da obučem za Novu godinu, otvorila sam orman i počela da vadim stvari: sakoi, haljine, letnje košulje, džemperi, marame i šalovi, potkošulje, rasparene sportske čarape – bio je to pravi mali galimatijas svih neurotičnih kupovina. Pre nego što sam s mnogo pravih razloga odlučila, kao i svaka normalna žena, da u stvari, nemam šta da obučem za Novu godinu, sa izvesnim humorom pogledala sam tu hrpu krpa.

U stilu naših majki i baka, čuvam gomilu stvari jer će mi zatrebati, ili kao što bi one rekle „da imam”

Neki džemperi nikada nisu obučeni, neke haljine vise na ofingerima, neobučene, godinama, neki sakoi su izašli iz mode jer su prekratki, ili predugački, neke farmerke su mi prevelike, neke su preuske, imam košulju na kojoj je treće dugme „ni tamo, ni ovamo”, a uzane suknje u tamnim bojama, namnožile su se kao da sam stjuardesa. Većinu tih stvari kupovala sam, neurotično, i slagala u police i na vešalice, da ih obučem za ovu ili za onu priliku, često zaboravljajući da negde u polumraku ormana već imam to isto ili slično. Haljine koje sam bukvalno obukla samo jednom, a imam i one koje tek čekaju da budu obučene. U stilu naših majki i baka, gomilu tih stvari čuvam jer će mi zatrebati, ili kao što bi one rekle „da imam”. Neke tu vise, jer mi je godinama bilo žao da ih bacim. Neke su tu jer sam ih kupovala da bih se oraspoložila, neke zato jer su bile jeftine. Neke su tu zbog neke slike iz modnog žurnala, koja uglavnom nema nikakve veze s mojim životom. Problem sa gomilanjem stvari jeste problem savremene kulture, prekomernosti, gomilanja, izvesne praznine, ali i pritiska da stalno budemo „novi”. Da danas budemo u stilu, „majkemi” Koko Šanel, sutra reper, a prekosutra Pepeljuga iz Diznijevog crtaća. Ali, kome to polazi za rukom?

Kad bolje razmislim, više od polovine stvari u mom ormanu mi ne treba, dok je druga polovina u crnoj boji. I, hrabro sam odlučila da tu gomilu prepolovim.

Kad sam pored kontejnera odložila veliku crnu kesu mog simboličkog prošlog života, iznenada sam se osetila ponovo mladom. Preporođenom!

Dok smo rasli, bili smo skromni i ništa nam nije falilo. Imali smo letnje i zimske cipele, dva para farmerki, nekoliko majica, i to je bilo dovoljno. Sa manje stvari, lakše se putuje, zar ne?

A što se dočeka Nove godine ili bilo koje druge prilike tiče, najvažniji modni detalj je osmeh – to je onaj dodatak koji nikada ne izlazi iz mode.