Sveti gral je u nama

Podkast sa Prof. dr Mimom Fazlagić

U razgovoru sa prof. dr Mimom Fazlagić saznajte više o tome da li kod žena uopšte postoji G-tačka, da li je seks posle 50. godine poželjan, koliko su se promenili ljubavni odnosi, kako se nositi sa srednjim godinama i šta je tada najbitnije, ali i na koji način voditi ispunjen i srećan život.

U prvoj epizodi podkasta očekuje vas mnoštvo poučnih priča i saveta, nećemo preskočiti ni tabu teme, a pre svega želimo da pružimo ženama podršku i pokažemo razumevanje za sve njihove potrebe.

Voditeljka Milica Gacin će vas kroz lično iskustvo uvesti u teme koje se tiču najboljih godina, a od naše gošće očekujte odgovore na razne teme koje zanimaju žene.

PODKAST – Moje Najbolje Godine – To Sam Ja

Prof. dr Mima Fazlagić u prvoj podkast epizodi – Transkript razgovora

Voditeljka (Milica Gacin): Dobar dan ovo je prva epizoda podkasta „Moje najbolje godine- to sam ja“ koji je nastao kao rezultat saradnje dva projekta, pre svega velikog portala „To sam ja“ koji se bavi životom žena 45+, odnosno onih žena koja imaju više od 45 godina, i mog projekta koji nosi naziv „Moje najbolje godine“. „To sam ja“ i „Moje najbolje godine“ sarađuju već izvesno vreme, ja sam do sad održala 30 besplatnih radionica za žene u srednjim godinama pod nazivom „Menopauza- moje najbolje godine“ i dve konferencije. Nekako smo evo u istoj priči, na istom tragu jer želimo da pružimo podršku ženama kroz edukaciju, ali zaista kroz jedan onako vid što bi se reklo na srpskom „suporta“, da budemo što jače jer mislimo i sa jedne i sa druge strane kako i portal „To sam ja”, tako i ja da su veliki kapaciteti  i veliki potencijali u ženama koje su negde 45 plus ili 50 plus. Kada sam počinjala svoj projekat to je bilo pre korone. Jedna od prvih mojih gošća i zaista ogromna podrška i kasnije kako se projekat „Moje najbolje godine“ razvijao je bila je doktorka Mima Fazlagić, a doktorka Fazlagić je od početka i saradnik portala „To sam ja“. I ništa logičnije nego da upravo ona bude prvi gost. Doktorka dobar dan.

Gost (Prof dr sci. med. Mima Fazlagić): Dobar dan i hvala Vam na pozivu 

Voditeljka: Ne, hvala Vama na odzivu, Vi ste toliko nekako uvek raspoloženi i uvek ste tu kad god nam treba bilo kakva podrška. Naročito kada je reč o Vašem ogromnom znanju, jer žensko zdravlje i ženska psihologija i život žena,  ajde tako da krstimo sad, sve se to tiče ginekologije. Toliko je jedna velika tema i koliko god da mislimo da znamo i obraćamo se Vama lekarima i pričamo i sa mamama i sa drugaricama i ne znam sa kim, opet ima toliko toga što mi u stvari ne znamo. Mnogo toga smo nas dve razgovarale konkretno o menopauze, što je svaki put bila stvarno dragocen gost i dragocen saradnik i znam da žene nikad nisu htele da Vas puste. Uvek ima pitanja više ovako, a raspoloženi ste da odgovorite na svako.

Voditeljka: Ja ću danas pokušati da budem dobar advokat ali ako negde omašimo doći ćete i sledeći put, u to uopšte ne sumnjam. Kada dođemo u srednje godine, nekako čini mi se mnogo toga postaje nejasno kao da nismo pripremane za to. Je l’ ono pubertet, pa nekako nas nauči sad je ta prva menstruacija i kako će to izgledati, kako će uopšte naš razvoj izgledati. Onda dođu onako one sjajne godine kada se ostvarujemo kao majke, kada smo zaista divne žene, a kada dođe menopauza, kada nastavljamo da budemo divne žene, kao da je jedna velika praznina, a ustvari mnogo toga ne znamo. Ono što je moje iskustvo posle 30 radionica jeste prvo da žene menopauza plaši, da su uplašene. Drugo je da dosta toga i ne znaju, ne zato što mislim, nije ovo kritika, nego jednostavno i dalje to nije tema o kojoj se tako mnogo govori i o kojoj se pre svega ne priča afirmativno. Evo sad već mogu i da tvrdim da mnogo toga ima lepog u ovim našim srednjim godinama, mojim srednjim godinama i mnogo toga lepog ima i u samoj menopauzi. Šta je Vaše iskustvo, evo da krenemo od toga. Zašto nekako to doživljavamo i dalje kao bauk, kao nešto što nas plaši?

Gost: Pa mislim da je to teror mladosti koji je u čitavom svetu jako zastupljen i zato što su žene naučene da je menopauza kraj, kraj svega, kraj života. Da većina misli da ako imaju menstruaciju da je to jednako mladosti večnoj, da je estrogen izjednačen sa večnom mladošću. Uplašene su zato što misle da je sve njihovo prošlo, ali pokazalo se da to stvarno nije tačno. Da, naravno, starenje je neminovno i ne možemo reći da je lepše biti u nekim starijim nego mlađim godinama, ali svako vreme donosi svoje i upravo to što smo stigli do ovih godina je velika sreća i zadovoljstvo da smo zdrave došle do ovde i možemo najbolje iskoristiti po sebe te godine. Kao prvo što se, ne da se nećemo plašiti, nego da ćemo tražiti najbolje strane toga što smo stigle dotle, što nam ništa ne fali i što možemo da uživamo u nekim drugim stvarima. 

Voditeljka: Još jedna koleginica iz Novog Sada profesorka Matijević, ona je fizijatar, bavi se osteoporozom, tako da kad god nešto kao, svako od nas “kljokne” ona kaže „ Ma ajde Boga ti sve je to tvoje“. Ako je malo stomačić, ona kaže „Super ti je to, to je tvoje“. Ako ima malo bora „Ma to je sve tvoje“ i tako nas nekako uteši, bar mene. Kao, ma sve je ok, i ona ima istu tezu kao i Vi da je u stvari dobra stvar što smo došli do ovih godina. Ona se konkretno poziva upravo na koronu koju ste sad pomenuli, koliko ljudi više nije sa nama. Pa evo samo od te jedne pošasti, da ne pričamo o svemu drugom što život nosi, privilegija je u stvari doći do neke zrele i u starije godine. Ali nisu nam to poruke s kojima rastemo, nisu nam to poruke, ono kad se okrenete čućete „Vidi klimakterična babu“, „Vidi ovu tetku, šta bi ona od babe devojka“, „Šta bi ona sad htela, obukla je kratku suknju ona bi htela da se vrati u svoje godine“. To baš nisu neke lepe poruke i i dalje sugeriše to pa došla si u u neki period koji ide ka kraju.

Gost: To sve je tačno što ste rekli i tu ima istine, ali to je taj teror mladosti. Setite se kada ste imali 20 godina, da Vam je neko sa 50 izgledao neverovatno star i to je da ta mladost zna da bude malo, da tako kažem, surova u odnosu na neke godine. Ali to sve brzo prođe i vrlo brzo će oni doći u tu situaciju, što je jako važno da mi same budemo zadovoljne sobom. Da ako neko kaže „Vidi baba je obukla kratku suknju”, da sam ja ok sa tom suknjom, da sam se pogledala u ogledalo i rekla „Ok to sam ja i to ću nositi danas jer mi to čini zadovoljstvo“, a zaista se ne obazirem na to da li je neko rekao da treba da nosim crnu dugu suknju do zemlje ili da sedim u stanu i ne vidim ni sunca, ni meseca jer su mi prošle neke godine.

Voditeljka: Ali to je tako teško. Mnogo lako se izgovara ali mnogo je teško kad vam neko baci uvredu, da izađete na kraj sa tim. Šta nismo naučile o ovim našim godinama, osim što govorite o tome da postoji teror mladosti. Šta je to što nam nije servirano kao poruka, možda i kroz vaspitanje – kad budeš došla u 50 plus biće tako tako i tako i to ti je super, uživaj u tome. Šta nismo naučile i zbog toga imamo mali otklon prema tom periodu?

Gost: U pravu ste. Mi ovde na ovim prostorima prvo jako malo volimo sebe, žene, i da stalno stavljamo na poslednjem mestu i da nama tek ta menopauza negde nije ni u planu, pa se o njoj ne priča. Priča se o tome da se mora biti zauvek mlad, da se mora biti zauvek mršav, da se mora zadovoljiti kriterijum koji postavlja neka od industrija, pa tako ni glumice u Holivudu nisu pošteđene toga, a kamoli mi u Srbiji.

Međutim, radeći se ženama videla sam da je stvarno tajna u nama i da ako žena to dobro doživljava i ako je ona ok sa tim, ona zrači. Sada imam puno žena koje se udaju u tim godinama 48-9 za partnera mlađi po 13-15 godina i to mi nije više retko u ordinaciji. To je sada sve češće i to su žene kojima nisu rekli da treba da se plaše menopauze, nego živi život dan po dan, najbolji način kako zna i uživa svakoga dana u svemu. To mislim da je prednost, kada prođete neke godine svesni ste koliko je dobro što ste zdravi, koliko je dobro što uživate u nekoj dobroj kafi sa prijateljicom, koliko je dobro što ćete sebi omogućiti pa eto i dobar seks koji ne bi pre 20 godina jer bi vas mnoge barijere pritiskale a sada znate da smo u nekoj, kako da kažem, trećini života. To je neminovno, to je biologija. Ja sam u ordinaciji imala prošle nedelje pacijentkinju koja je u 77. pronašla partnera. Ja sam toliko bila oduševljena i toliko sam pričala sa njom da sam ostala 40 minuta i potpuno mi je to savršeno.

Voditeljka: Dajte nam neku caku, ne mislim naravno ništa što izlazi iz domena etike, ali neku caku kako žena koja izlazi iz 77 godina bude toliko zadovoljna sobom i ispunjena i kaže sebi “Ok, sad ću da uplivam u u jedan odnos, sad mi je pravo vreme, to je fenomenalno”.

Gost: Ali to je nešto najbolje što sam čula i zato smo pričale i videla sam da tu stvarno zavisi od svakog pojedinca. Znači može i tako, može i ovako. U pravu ste Vi, to što ste pokrenuli je jedna velika misija koje možda ljudi nisu svesni šta ste uradili ovde. Da starimo onoliko koliko hoćemo, jer morate priznati svaka od nas, mi smo se negde zaustavile na 35. Vi nekad kada se pogledate u ogledalo, začudite se ko je tamo jer vaš mozak, vaše želje, vaše težnja su se negde zamrzle na tome. Mi samo treba da insistiramo na tom duhu, upravo ono što ste vi počeli sa radionicama da pripremate žene.

Znači, večni sveti gral ne postoji. Nema tog hijalurona, nema tog botoksa, nema tog estrogena koji će da zamrzne naše godine i ostaćemo zaleđeni u 35, nema, ali naša unutrašnjost, naša svest, naše ponašanje i naš odnos prema životu mogu da nas zamrznu u 35. Kada podelimo te dve stvari, kada počnemo da to sagledamo drugačije, život će biti kvalitetniji.

Ja ću vam reći kako ona izgleda – vitalna je, nema viška kilograma, bavi se fizičkim radom onim koji joj predstavlja zadovoljstvo, puno čita, okrenuta je informacijama i naravno ta neka prilika koja se pojavila ispalo je savršeno. U stvari, šta je tajna, medicina je rekla da ljudski život produžavaju socijalni kontakti i to mi već znamo, to je Harvard uradio pre 20 godina. Najbrže stari i najbrže umire čovek koji nema socijalne kontakte. Ako mi dok smo živi ostanemo otvoreni za sve socijalne kontakte i emotivne kontakte u kakvom god obliku oni nama odgovarali, mi ćemo živeti srećniji duži život i mnogo zdraviji.

Voditeljka: Kada će sve o čemu Vi pričate postati mantra, kada će to postati narativ? Znate, kada ovde čujete ili kada neko govori o tome da je najvažnije to unutrašnje zadovoljstvo, da je najvažnije da smo zadovoljni sobom, da je važniji taj unutrašnji svet od spoljašnjeg, svi vam veruju 20%. Kad će to postati zaista da verujem da to živimo svi, pa imali 15, 50, 70, 77 ili 40 godina, nebitno koliko? 

Gost: Ja vidim u svojoj ordinacije neke pomake, evo i to što sam ispričala. Drugo, sada postaju majke u pedesetoj, pedeset prvoj, u četrdeset devetoj,četrdeset drugoj. Donatorske ćelije su to potpuno promenile i donatorske ćelije ili žene koje imaju zamrznute svoje embrione ili jajne ćelije.

Mi ne možemo imati prirodno ovulaciju u četrdeset petoj godini, to ne postoji i stvarno je nemoguće, ali mi imamo mogućnost. Jako je važno da svaka žena sebe analizira, da stvarno vidi šta želi u životu i to može da ostvari. Ljudski vek se produžio, danas su žene mnogo vitalnije, danas to sve nije toliko strano i svaka od nas može da napravi svoj život onako kako smatra da je najbolje za nju. Mislim da je to u stvari tajna, da nema neke formule koja važi za sve.

Voditeljka: Da nikako ne sluša ovo što je u okolini, je li to?

Gost: Nipošto.

Voditeljka: Spomenuli ste seks. Čini mi se da je možda jedno, sada ajde ovako laički krajnje, ali su možda upravo partnerske relacije ono što žene najviše plaši u srednjim godinama. Jedna moja prijateljica je rekla „Ma ajde molim te, mene više niko ne gleda“, a evo i kada uporediš za kim se muškarci okreću, to nisu žene 50 plus. Nekako o seksu u pedesetim se uopšte se ne priča. Mislim to je tamo neki fenomen da li je ostala trudna na ovaj način, ali uopšte se ne govori o kvalitetu tih seksualnih odnosa.

Gost: Seks je sastavni deo ljudskog života i nema razloga da on ne bude naš pratilac do kraja života. Tu su rađene ozbiljne studije i sve se to proučavalo. Seks posle 45. je samo drugačiji jer su drugačije ljudske potrebe.

Sada je mnogo veća želja za romantikom i bliskosću. Mi se nekad iz ordinacije šalimo „vreme skakanja sa lustera je prošlo“. Sve ima svoje vreme kada neko ima 18 i 20 to je upravo to, to je tajna energija, a onda se stvari menjaju i posle neke godine je seks drugačiji. Ali žene se bave seksom, to vidim u svojoj ordinaciji i stvarno ne beže od toga da imaju dosta mlađe partnere.

To ranije nije bilo kada sam ja počinjala karijeru. Danas mi je to uobičajeno i vrlo su svesne sebe i šta je to sa 50, sa 45 godina tačno zna šta želi i nema više barijeru da mora ovo zbog ovoga ili ono jer vi 30 provedite uglavnom zato što niste nekom dovoljno dobre, lepe ili atraktivne i ubijete se da to postanete, pa nikad dovoljno.

Voditeljka: Dovoljno ravan stomak, dovoljno zategnute noge…

Gost: E  sada kada je to došlo, 50 godina, i kada je i taj neki mlađi partner koji se zainteresovao on je potpuno svestan godina i svega i više žena nema šta da glumi ili da je nekome.. 

To sam ja, evo takva sam – ako sam ti dobra uzmi, ako ne.. I to je isto jedno olakšanje. Drugo, više se ništa baš ne mora.

Imali smo priču o tački G i sad ste me baš podstakli o tome da pričam. Čovek koji je nemački ginekolog je rekao još 40-tih godina da postoji ta tačka G, da se nalazi na prednjem zidu vagine, da će se njenom stimulacijom desiti vaginalni orgazam. E onda je krenula ta panična potraga da li žena ima tačku G, da li može da doživi orgazam, pa gde se tačno nalazi. Da li je ona kao pomorandžina kora, da li nije…

I onda su prosto žene bile prisiljene da se i time bave. Onda je u Americi bilo mnogo studija gde su se seksolozi bavili time, anatomije su mnogo različite kod žena, pa su tako različite projekcije toga. Nauke su se bavile time, pa je onda 2000-tih u Americi krenula terapija kolagenom, da se ubrizgava kolagen da bi se ta tačka G pronašala, da bi ostala aktivna. Nauka nije odustajala od toga, pronašla je nerve koji potiču još od klitorisa, pa se pružaju prednjem zidom vagine. Urolozi su definitivno stavili tačku oko 2011. godine da tačka G kao takva ne postoji.

Voditeljka: Znači i dalje smo u zabludi oko toga?

Gost: Da, medicinski ne postoji. Koliko žena utrošiše vreme, sve se preispitajući, tražeći sve ono umesto da traže šta njima pričinjava zadovoljstvo, da ne budu opterećene. Pošto mi malo kasnimo za Amerikom onda je FDA zabranila te procedure. Rekla je da to može da bude štetno, da izaziva ožiljke i da nema nikakvog medicinskog opravdanja. Ali 2000. su nama bile godine kada smo se bavili maltene ratovima i inflacijom i tako nismo stigli do tačke G. Sada je počelo da se priča kod nas, ali ne kolagen nego hijaluron.

Medicinski gledano, ako taj hijaluron je supstanca koja privlači vodu, a smatramo da je to neki predeo koji je jako osetljiv sa nervima i kao da napravite izolaciono jastuče nema baš medicinski mnogo objašnjenja.

Ali jedan određeni broj žena koji zaista robuje svim tim „must be“ tretmanima, novim formama i stvarima kreće sa tim i sa podmlađivanjem vagine, koje je sada veliki trend.

Voditeljka: Je li neophodno? Mislim ako je ona sa 13 godina mlađim, je li neophodno?

Gost: Nećete verovati, te žene to uopšte ne rade. Zato što je u stvari njihova prednost u tom osećaju spontanosti i sigurnosti, a da opet ta druga grupa žena koja je opterećena tom večnom mladošću, koja ide za tim, ona ide iz tretmana u tretman, tražeći taj Sveti gral, a ima ga u nama.

Voditeljka:  Pa zato sam Vas i pitala, kad će to da postane mantra, jer sve drugo je mantra. Anticelulit tretmani, kako zadnjica da ide što više gore, kako stomak da se steže, kako ruke… Ali niko vam ne kaže u stvari „E samo se opusti i budi to što jesi, njemu se to sviđa”.

Gost:  Naći ćete nekog kome se to sviđa, ali to je možda stvar sreće zaista. Ali nije sreća kada uradimo sve te kozmetičke tretmane, da će biti jednaki apsolutnoj sreći i sa starim i sa novim partnerom.

Ono što je sigurno, to je da je potrebna zdrava ishrana, fizička aktivnost. Potrebno je da budemo jako dobro negovane, da koristimo sve napretke u medicini, u kozmetologiji na dobar način. Ali morate priznati da ste videli mnogo žena kojima ti agresivni tretmani nisu dobro doneli, da ne izgledaju najbolje što mogu. Jeste dobra mantra izgledati i osećati se najbolje što možeš, ali to je za svakog čoveka drugačije.

Voditeljka: Da, ne govori nam se, nekako ne rastemo sa tim porukama. Nadam se da smo sad uradile dobru stvar. Kada se priča o menopauzi, to je sada već postala moja tema. Moram da Vam kažem da sam presrećna.

Krenula sam u tu priču, prvo ni ja nisam znala ništa, tada nisam bila u menopauzi, ni u perimenopauzi. Negde mi se to učinilo zanimljivo, samo sam znala da je to ogromno polje o kojem ne znam ništa.

Veoma veliko polje o kome ja gotovo ništa ne znam, da će taj životni period dosta dugo trajati, da to ima potencijala i da ja neću da prihvatim to kao “Ajde da škartiramo baba, tetka, šta ona više ima da traži neka dođe vreme za mlađe”. Neka dođe vreme za mlađe naravno, ali što ja da se škartiram. To mi je bila ideja vodilja i ja sam prezahvalna sebi, bogu, kome god, Vama, što sam počela da se bavim ovim jer sam otkrila ceo jedan nov svet koji je fantastičan.

Prvo sam toliko saznala upravo o tome o čemu pričate – o unutrašnjem svetu žene, koliko je on bogat i fantastičan u srednjim godinama, koliko ima potencijala. Upoznala sam genijalne ljude, žene, muškarce, mlađe, starije.. Apsolutno genijalni ljudi i shvatila da upravo to što Vi pričate – nije sve to da je zadnjica tako visoko, da je stomak stesan, da su ruke definisane, da sve stoji apsolutno idealno. Ma ne, u stvari je najvažnije koliko smo zadovoljni, koliko se smejemo i koliko imate interakcije.

Pošto vladam menopauzom, ono o čemu se priča, svako prvo pomisli „Jaoj valunzi”, „Evo baba se preznojava“, nesanica i suvoća vagine i taj seks nikako ne može jer zbog te suvoće vagine. Je li i to jedan mit, jel se i to nekako rastura danas?

Gost: Može, bitno je da svaka žena to doživljava na svoj način i to je isto određeno našom genetikom, ne samo našim dobrim željama i tu je zato doktor.

Danas postoje mnogobrojne hormonske terapije koje će to poboljšati i ja sam zaista pristalica da nije ništa ni crno ni belo, nego da je sivo, to za svakog čoveka ima ono određeno.

Isto tako nisam pristalica i mislim da nema smisla imati ciklus u 65. i da to ne donosi mladost. Naravno nema nikakve koristi, može da ima samo neki način jer je sve opet na neki način određeno.

Znate kako smo mislili da je estrogen najvažniji za osteoporozu pa nauka sada kaže da je vitamin važniji, tako da stalno saznajemo nešto novo. Ali ste tu potpuno u pravu.

Što se tiče suvoće vagine, danas ima od probiotika, novih kozmetičkih preparata za vaginu, od toga da se čuva prvo zdravlje i da se štitimo od infekcija, na način da može sve da se uradi i promeni. Ono što je jako bitno i toga moramo biti svesni je da je naša menopauza samo naša.

Ne možemo se poistovetiti sa drugaricom, čak ni sa majkom, mada postoji genetika kada se gubi ciklus.

Način života, stres, sve ide.. Onda kada odete kod ginekologa, kada uradite preglede, kada stavite sve plus i minus i stvarno možete za sebe izabrati ono što vama najviše odgovara i možete preći bezbolnije, ali moram da kažem da ne možemo to preskočiti, šta god radili.

Voditeljka: A šta radimo onda? Eto dodavanjem hormonske supstitucije? Je l’ malo odlažemo ulazak u menopauzu ili savladavamo neke simptome?

Gost: Kada imamo loše simptome perimenopauze, mi možemo sa hormonima produžiti i hormone na neki način, produžiti njihov normalan rad do trenutka dok imamo sopstvene rezerve. Kada se naše rezerve skroz iscrpe, tu je više kraj, onda ta vrsta terapije ne, onda u svetu ima kombinovana estrogenska.

Dokle god žena ima matericu i jajnike, ne sme se davati samo estrogen da ne bi dobila karcinom endometrijuma. Sada ima i mnogo biljnih preparata, međutim mogu se davati i hormonski preparati u meri koliko toj ženi prija i odgovara.

Vi ako vidite da je žena na primer veoma gojazna i da joj na to dajete estrogen, vi stvarno idete u rizik da ona dobije karcinom endometrijuma. Mi dok smo živi imamo estrogen u masnom tkivu, ali to su sve neke sitnice o kojima brine ginekolog i sa svakom pacijentkinjom priča. Možemo produžiti ciklus jedno izvesno vreme.

Ima jako ružnih menopauza sa odlivima, sa svim teškim problemima. Medicina to rešava, kada uđu u pravu menopauzu da imamo sada te fitoestrogene, flavonoide, vitamine, dobre kombinacije koje mogu neke stvari da premoste. Isto je bitno pričati, videti i negde reći ženi da se ostariti mora, da ne možemo ponovo ići unazad kao u onom čuvenom filmu.

Voditeljka: Šta nam stvarno treba? Znam da će nam mnoge žene reći „Jao pa neću sada valjda da živim na tabletama, je l’ mi trebaju svi ti vitanimi, suplementi?”. Je l’ nam to stvarno treba kao jedna potpora, mislim na funkcionalnost ili nam treba da se bolje osećamo u tom trenutku?

Gost: Mi kako starimo smanjuje nam se resorpcija određenih vitamina i u telu ih imamo manje. Ako na iole neki način hoćemo da pobedimo starost, to će biti suplementacijom, zdravom ishranom i vežbanjem koje odgovara godinama. Gubi se i resorptivna moć…

Voditeljka: Šta to znači, ako sada popijem vitamin od 500 mg to ne znači da će moje telo usvojiti svih 500? 

Gost: Ne, ne usvojiće smo 15% zato su te doze takve. Sada postoje oblici vitamina koji se prave u lipozima gde se usvaja 80%. Nauka dosta napreduje u tim stvarima.

Voditeljka: Što nam to ne kažu u apoteci?

Gost:  O tome se stvarno ne priča. Naše telo je genetski i godinama determinisano, procesi se menjaju i mi treba da nađemo u stvari način da te procese podstaknemo.

Šta mi treba da smanjimo da bi ćelija duže živela, da ne umire brzo? Zašto ćelije umire? Postoje neka vlakna koja se stvaraju na jednom i drugom polu ćelije, kada se ćelija deli- telomere. Onda se ćelija podeli jedanput, drugi, treći, četvrti put i u nekom momentu te telomere više ne mogu da je dele, prestala je deoba te ćelije i ona je umrla zauvek.

Nauka radi da se produže telomere, da li ima toga – pa ima, pa sada naravno da nismo došli do tog Svetog grala ali ima smisla.

Ja bih stvarno svakome preporučila da izvadi svoj vitamin D. Mi nemamo razlog da imamo nizak vitamin D, živimo u sunčanom predelu, ali imamo neku mutaciju, jer većina ljudi, žena pa čak i muškaraca u neki mladim godinama ima manjak vitamina D. Kada bi radili neku studiju da vidimo za resorpcije vitamina koji su, mislim to ima, sve je uređeno ali se nismo bavili nekom širom populacionom genetikom ovde baš za vitamin D.

Voditeljka: Šta žene pričaju kada dođu u ordinaciju? 

Gost: Ako neko ima potrebu da priča o nečemu takvom – ok, ali vi prvo kao lekar pa kao ginekolog,  morate biti doktor koji uopšte ne poseduje nijednu tabu temu i koji može sve da razume. Prvo nema tabu tema, a o predrasudama da ne govorim, to je zaista jako bitno. Vi morate biti neko ko će da razume sve i stvarno sve što je ljudsko nije nam strano. To je jako bitno, pa ako nije prvo doktor taj koji će da razume i sa kim mogu da pričam, onda smo pogrešili adresu.

Voditeljka: Vi ste mi otkrili nekoliko stvar. Prvo da je seks u pedesetim, u sedamdesetim super… 

Gost: Ja stvarno ne bih volela da žene koje nas gledaju misle da stvarno postoje granice u godinama, u tome kako se osećamo, u onome što nam prija i što nam je potrebno u životu. Pa ko to bolje zna od nas? Da li može to neko da nam preporuči putem televizije ili Instagrama? Ne. Mi same najbolje znamo sebe, pa nabroj 50 godina, pola veka smo potrošile da se pronađemo, sada možemo nešto od toga da iskoristimo.

Voditeljka: Iskustva su različita

Gost: U kom smislu?

Voditeljka: Mislim da žene potpuno različito shvataju ovaj životni period, kako traže i nalaze sebe, jer mislim da su ophrvene obavezama. To je ono što mogu da vidim i to jedan kroz jedan, tu možemo se složimo bez ikakve sumnje. Mislim da su sve ophrvane obavezama, čime god da se bave i gde god da žive – da li je gradska, seoska sredina, tu je mnogo obaveza i stvarno nisam sigurna koliko žene imaju prostora da se bave sobom.

Ne sumnjam u nedostatak volje, nedostatak želje, ali znate kada ona ima 650.000 obaveza u toku dana – kad? Jer pričate o zdravoj ishrani, na primer ja stvarno volim time da se bavim, volim da kuvam. Imam dve ćerke i mnogo se time bavim. Baš zato što su ženska deca vodim računa i kako i šta, ali to je ludilo. Da vi sve postignete, to je strašna količina vremena, gde ću još i fizičku aktivnost, kada ću onda i partnera. Prosto mislim da su u tom smislu iskustva različita i zato ćete najčešće možda i da čujete “Pa da, ali ja nemam vremena”.

Gost: Ali znate u potpunosti ste upravu. Međutim, meni se sada javlja u ordinaciji problem 35 godina. Te žene imaju mnogo manje seksa nego što mislite, upravo zbog toga. Tu su mala deca, posao, obaveze i meni sada, što ranije nije bilo moguće, dođe par koji kaže da ima problem i da želi decu i da ja uzimanjem anamneze shvatim da oni uopšte nemaju nikakav seksualni život.

Ne možeš napraviti bebu bez seksa, a to je sada nešto što se javlja kod mlađe generacije. Javljaju mi se žene koje imaju 35/38/40 godina i koje nemaju želju za seksom. A ipak je najvažniji seksualni organ mozak. One vole svog muža, nisu našle nekog drugog, već jednostavno nemaju energije.

A opet mi se dešava da neko ko je napunio 50 ili 55 bude svestan šta je propustio. Deca malo porasla, bave se nečim drugim, pa kaže: “Stvarno sam ludo propustila neke godine, da vidim šta može da se još uradi”. Tako da imamo neka dva gledanja – ali to ste potpuno u pravu za te obaveze, za taj život koji se živi 15 sati melje ljude ali on počinje da melje ženu već oko 30. 

Voditejlka: Znači seks nema veze sa godinama?

Gost: Ne, nikakve.

Voditeljka: To treba da bude ključna poruka, da baš nema veze. Ali ovo nije ohrabrujuće, da su ljudi u 35 godina toliko umorni da prosto nemaju… Je l‘ imate utisak, da na trenutak raširimo priču pa ćemo se vratiti na naše najbolje godine, da je u stvari nalaženje partnera jako problematično? Jer ono što ja pričam sa mlađim ljudima da li ima 20-ak godina, pa čak i ispod 20, ono kad se najviše očekuje da se zaljubljuju, da se povezuju – nigde nikog. Svi su uglavnom sami, a i u ovim našim godinama onako.

Gost: To zavisi malo od sreće stvarno i od toga koliko neko ulaže truda, to moram reći. Ali današnje veze su otežane ovim novim uređajima, tehnologijama. Vi ćete često videti da u restoranu da sedi petoro ljudi, da svih petoro komunicira sa svojim telefonom i da nalaze vezu preko interneta. Što uopšte ne mora da bude loše, može da bude i dobro, ali je to smanjilo veliki deo komunikacije.

Sati se provode na mrežama, to je neki virtuelni svet i stvara se generacija koja će verovatno uskoro imati virtualni sex, ali tako neće napraviti bebu. Tako da to jeste ono što donosi 21. vek – veštačka inteligencija i moramo biti svesni toga. Nije lako naći partnera ni u mladim godinama ni u starim. Ali što je jednom rekao moj kum – Kad žena čvrsto odluči da se uda ili da nađe partnera, 50% je tu. Znači kad se stvarno posveti tome.

Voditeljka: Je l’ to taj trud? Jel’ to taj trud? Prvo je da odluči.

Gost: Da jeste, da jako odluči i krene na to. Imam primere da neki koji su jako odlučili da su to i postigli. Kao i sve u životu, mislim ima malo i toga, kako se zrači, šta tražite, da li odbijate…ima ljudi koji toliko negativno zrače da svaku komunikaciju u startu…

Voditeljka: Ali i to, da, nekako možda neko prva pomisao na ženu u srednjim godinama ili u menopauzi, ja ne volim tu reč klimaks, mada ona ustvari ima jako lepo značenje – to je kulminacija. Eto kako su nam ubili tu reč, mnogo je lepo značenje. Znači ti si u kulminativnoj tački svog života. Zašto se to predstavlja kao nešto ružno? Mislim super je, da je ako je to sad taj peak – wow. Ali si kao, klimaks, to je kao nešto što ne valja.

Gost: Zar niste videli često i pet žena u dobrim godinama koje se jako dobro provode i veseli u kafani od nekog mlađeg društva?

Voditeljka: Te su najveselije.

Gost: Znaju da cene svaki trenutak.

Voditeljka: Ja ne smem da vam kažem da mene zove društvo moje ćerke za izlaske, zna se ko je najluđi i ko najviše skače. To je u stvari to rasterećenje o kojem Vi govorite, ali ima i onih žena koje nas uvere u onaj stereotip da kad pomislite na ženu u menopauzi – ona je nervozna, smrknuta, to je neka loša energija ophrvana brigama. Ima i toga, mislim da je jedan od stereotipa da kad pomislite na menopauzu: “Ma pusti, ona je nervozna”.

Gost: To je tačno, ali kažem Vam onda to ide i sada u mlađim godinama. Od obaveza, kako nas život melje i kada dođemo do tih, zavisi i od individualnog života. Ne postoji formula za sve, niti mi možemo sada da pričamo neke priče – hajde sada da uradim ovo. Neko se bori za opstanak, neko ima 1.000 drugih problema, neko trpi nasilje, budimo realni. Zato je važno da pričamo o svemu što postoji, ali stvarno je individua uvek posebna.

Voditeljka: Samo da šaljemo ove poruke, da je toliko toga lepog u srednjim godinama i da žena prihvati sebe, da kaže “To sam ja” i super mi je. Sve je dobro.

Gost: Od kada pišem za portal To Sam Ja, mi vrlo često pričamo o seksu, tački G, o tome kako izgleda seks posle duge pauze, od toga koliko partnera ima žena u životu i muškarac… Sve neke, što ste Vi rekli, tabu teme smo obradili iz ovog ugla 45+, i to je zanimljivo jer je neverovatno kada mi izađe neki takav tekst, koliko me poznanica zove i pacijentkinja pita, i to jeste veliko interesovanje. Mislim da to što ste Vi počele to, sad već mogu reći odavno, da se vidi da se neke stvari pomeraju. A ima li išta lepše kad Vi posle ove emisije kažete “E ovo sam počela i ovo sada izgleda drugačije”.

Voditeljka: Važno je da smo počeli, da se otvaraju neki putevi to je dobro. Hoću da iskoristim Vaše prisustvo dok ste još ovde jer, stvarno se mnogo toga menja u nauci i u Vašoj struci pogotovo, i pored svih tih suplemenata o kojima ste pričali, rekli ste da su nam važni. Mislim da niko ne sme da se igra sa hormonskom terapijom i da uradi nešto sam na svoju ruku, da li da lepi one flastere ili već ne znam šta. 

Mislim da priča o hormonskoj supstituciji vezano za ginekološku ordinaciju…

Gost: Za lekara, ginekologa, endokrinologa.

Voditeljka: Da, to je na Vama, ali su dostupni biljni preparati i razni preparati za negu intimne regije. Promovišu se sada vaginalni probiotici, bilo da se piju ili da su forme vaginaleta. Da li nam to treba? I zašto nam treba? Da nekako zaokružimo priču o ženskom zdravlju.

Gost: To nam je potrebno zato što pH normalne vagine iznosi 4,4. Kako nestaje estrogen on se penje gore i postaje sve neotporniji da se razviju gljivice koji inače žive normalno, a kada im se stvore uslovi one se razviju u velikoj meri pa izazivaju tegobe.

Važnost mikrobioma svugde u nauci je sve izraženiji. Jako je bitno koristiti vaginalne probiotike i održavati taj pH normalan – što je pH normalniji, vagina će biti zdravija, imaće manje tegoba, ali biće i elastičnija. Sada je nauka omogućila to da smo mi shvatili da je i vagina deo tela kome je potrebna kozmetika.

Voditejlka: Bez obzira da li se piju ili bilo koje?

Gost: Ono što ja pričam, ovo su vaginalni probiotici za koje je bitno stavljati kao vaginalete, koristiti lokalno i naravno probiotici koji se piju i koji imaju svoje mesto. 

Voditeljka: Potpuno je ok, da. Mnogo je lepo u ovim godinama. Radiš ono što ti prija, budeš zadovoljna sobom, bez opterećenja 

Gost: Ja mislim da zato to ima to čuveno ime klimaks. Mnogo stvari ti je mnogo jasnije i mnogo lakše  nego sa 30.

Voditeljka: A doktorka, hvala Vam. Da to je suština, u stvari tražimo sebe, evo kad se nađemo – u najboljem periodu. Mnogo Vam hvala, još jednom ste pružili enormnu podršku. Ja sam sigurna da ste svim ženama koje će ovo gledati dale pregršt korisnih informacija, a ništa nam nema bez znanja, lutaćemo u mraku.

Gost: To jeste, čovečanstvo je uspelo i opstalo zahvaljujući znanju. Ali evo kako su stigle ove nove tehnologije i mračne crne rupe interneta, ne znam gde će nas to dovesti.

Voditeljka: Evo, do razgovora sa ljudima koji znaju. Nećemo tako da tumaramo. Hvala Vam beskrajno još jednom, otvorili ste podkast, još nešto novo ste počeli. Gde god je dobra energija tu ste i Vi. Ali ja sam sigurna da će biti prostora u narednom periodu da se vidimo i da opet pričamo. 

Gost: Hvala Vama na toj misiji koju ste preuzeli za sve nas.

Voditeljka: Da, hvala Vama još jednom. Doktorka Mima Fazlagić je prva gošća podkasta “Moje Najbolje Godine To Sam Ja”. Nastavljamo ovu našu misiju i nadam se da će biti veoma korisna.