Kad žena vodi: Više žena lidera, bolji rezultati

Žene u poslovnom svetu i dalje je tema koja privlači veliku pažnju.

Naveliko se raspravlja u javnosti o ulozi žena u savremenom poslovnom okruženju, o mestu i funkcijama koje žene obavljaju u malim i velikim kompanijama.

Jedno od novijih istraživanja vredno pažnje donosi nešto smireniji i daleko konkretniji odgovor na neka pitanja:

Timovi s više žena u liderskim ulogama postižu merljivo bolje rezultate.

Kad žena vodi

Studija Univerziteta u Bafalu, objavljena u časopisu Review of Accounting Studies, analizirala je rad 20 velikih revizorskih kuća i više od 4.700 njihovih klijenata u periodu od 2010. do 2018. godine. Zaključak je jasan – revizorski timovi s većim učešćem žena povezani su s višim kvalitetom revizije i nižim naknadama za klijente.

Drugim rečima, kada žene učestvuju na višim nivoima poslovnih procesa, na primer kao supervizorke timova, menadžerke proizvoda ili partnerke za rad s klijentima, rezultati su precizniji, a troškovi manji.

Kako se navodi u istraživanju, „revizorke, naročito na višim operativnim pozicijama, povezane su s većim kvalitetom revizije”, pri čemu se efekat dodatno pojačava u radnim okruženjima koja pružaju podršku i podstiču saradnju.To znači da su izveštaji detaljniji i tačniji, ali i da kompanije ostvaruju finansijske uštede, i to ne samo kroz niže cene usluge već i kroz smanjen rizik od grešaka koje kasnije zahtevaju korekcije.

Shutterstock.com

Zašto timovi s više žena postižu bolje rezultate

Iako sama studija oprezno pristupa objašnjenju uzroka, oslanja se na šira istraživanja iz psihologije, ekonomije i organizacionog ponašanja. Ona pokazuju da se žene, u proseku, češće povezuju sa osobinama kao što su:

• veća sklonost ka opreznom donošenju odluka;
• izraženija saradnja u timskom radu;
• veća usmerenost na detalje i obradu informacija.

Kako kaže Brandon Šervou, profesor prava na Univerzitetu u Bafalu i jedan od autora studije, „povećano prisustvo žena u timovima može unaprediti performanse, a osobine koje se često vezuju za žene poput kooperativnosti, opreza i sklonosti ka detaljima, neretko vode ka boljim poslovnim ishodima”.

Šire poslovne koristi

Iako je istraživanje usredsređeno na revizorsku industriju, zaključci imaju mnogo širi značaj. Kompanije i organizacije iz različitih sektora mogli bi da razmotre da li veće uključivanje žena u rukovođenje projektima može doneti:

• viši kvalitet rada
• efikasnije procese
• niže operativne troškove
• bolju timsku saradnju i komunikaciju.

Ne radi se ovde samo o ravnopravnosti, već o merljivoj poslovnoj vrednosti različitih stilova liderstva.

Tako bi, umesto pitanja da li žene menjaju radno okruženje, smislenije i relevantnije bilo pitanje koliko ga unapređuju.

Dostupni podaci potvrđuju da veća zastupljenost žena u liderskim ulogama ne slabi poslovne rezultate, naprotiv – može ih učiniti preciznijim, stabilnijim i održivijim. Za savremene kompanije koje traže ravnotežu između kvaliteta, troškova i dugoročne pouzdanosti, to je poruka koju vredi pažljivo razmotriti.

Razlike koje oblikuju stil vođenja

Ovakvim podacima treba dodati i savremena istraživanja iz neurobiologije i psihologije, koja pokazuju da određene biološke i hormonske razlike između muškaraca i žena mogu uticati na način donošenja odluka, upravljanja stresom i komunikacije u timu.

Estrogen se, na primer, povezuje s većom empatijom, socijalnom osetljivošću i regulacijom stresa, dok se testosteron češće dovodi u vezu s konkurentnošću, fokusom i spremnošću na rizik. Zbog toga, „žene u proseku češće primenjuju kolaborativan i inkluzivan stil vođenja, dok muškarci češće biraju direktniji i odlučniji pristup”, kako pišu psiholozi istraživači, što su dve strategije koje se u praksi mogu uspešno dopunjavati.

Psihološke i socijalne tendencije

Celom poslovnom svetu koristila bi sva dosadašnja saznanja koja su donela psihološka istraživanja koja ukazuju na razlike u komunikacionim stilovima koje se često, ali ne uvek, pojavljuju kod muškaraca i žena. Ukratko:

• Empatija i socijalna inteligencija. Metaanalize pokazuju da žene u proseku pokazuju viši nivo emocionalne inteligencije (EQ), sposobnosti aktivnog slušanja i prepoznavanja neverbalnih signala, što doprinosi boljim međuljudskim odnosima u timu.
• Komunikacija i savetovanje. Žene češće koriste inkluzivniji, kolaborativniji stil komunikacije, što doprinosi izgradnji poverenja i sastavljanju kompaktnih timova.
• Rizično ponašanje i odlučivanje. Muškarci se češće odlučuju za brže, manje oprezne odluke u situacijama visokog rizika, dok žene često biraju pragmatičniji, konzervativniji pristup, što može smanjiti dugoročne negativne posledice.

Studije iz oblasti organizacione psihologije upućuju da kombinovanje ovih pristupa može doneti veliku korist čitavim kompanijama. Razumeti razlike između ženskog i muškog liderstva i primeniti ih, može da smanji pogrešne procene, da poveća fleksibilnost i otpornost na promene čitavih timova.

Neka od poslednjih istraživanja u ovoj oblasti navode da kompanije s većim udelom žena na liderskim pozicijama imaju „viši operativni rezultat i veću finansijsku performansu”.

Tako Harvard Business Review istraživanje ukazuje da timovi u kojima su žene i muškarci u uravnoteženom odnosu imaju „bolje rezultate u inovacijama, rešavanju konflikata i donošenju odluka”.

Radovi u Journal of Applied Psychology pokazuju da ipak žene u liderskim ulogama češće stvaraju okruženje u kome se svi članovi tima osećaju prihvaćeno, saslušano i ravnopravno uključeno u donošenje odluka.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com