Sve je do osećaja

Duva košava, spas nam stiže svima. Nema tih zgrada koje mogu da se podignu da izmeste beogradsku košavu. Mislim i radujem se

Cele nedelje perem sudove, kao deo terapije radom. Imali smo astmatičnu epizodu sa potomcima, koja me izbacila iz takta u sekundi.

Svi su ponudili pomoć. Kupi kozje mleko, cedi nar, izbaci čokoladu, kravlje mleko, preseli se…

Sve u svemu, vrlo jednostavni i korisni saveti. Koza na Dorćolu ima koliko hoćeš, a u prodavnici uvoz iz Rumunije. Jasna problematika, nema koza do rumunske granice, pa su nam pomogli. Kad cediš nar kuhinja izgleda kao mesto zločina, osim ako nemaš mašinu koju, valjda, sve naše kuhinje od 6 kvadrata poseduju.

Nemam kozu, nemam mašinu, ne mogu da se preselim. Imam posao, imam decu, trčim ukrug kao hrčak u kavezu i bez prekida perem sudove. Perem i mislim koliko je majki danas ustalo i brine. Sinu curi nos, ćerka je jako bleda, druga je debela, suviše su nemirni, suviše su ispred kompjutera, suviše izlaze, nedovoljno šetaju, stalno u kafiću, zaljubljen je u nesimpatičnu devojčicu, ćerkin muž je kreten.

Ćerkin muž je, priznajete, neiscrpni ćup loših informacija. Možemo sebe doživotno da osudimo na očaj.

Osudimo zetovljevu širu i užu familiju za sudbinu kletu. Milina.

Voliš da ti pevam iz sveg glasa, pa slušaš Ivanova korita

Dok idem gore-dole, nervozno po glavnom gradu, trase su bolnica, apoteka, kuća, pa ukrug, šiba me vetar i ja se setim da je decembar. Duva košava, spas nam stiže svima. Nema tih zgrada koje mogu da se podignu da izmeste beogradsku košavu. Mislim i radujem se.

Sećam se kako se iz dijaspore vozi kući za novogodišnje praznike. Svi srećni što već 24. može da se krene, a ako imaš malo sreće, i koji dan ranije. Natovari se automobil do daske, ni u fabrici ga ne bi tako spakovali, pa se krene. Na slovenačkoj granici se već osmehuješ jer govoriš sličan jezik, i dok službeniku predaješ pasoš, imaš potrebu da mu kažeš: „Ribe plavajo u Slovenajo”, ali žena i deca ti ne dozvoljavaju da ih blamiraš.

U Hrvatskoj te već hvataju žmarci, kum Pera okreće prasence, baba Mara mesi pogaču, da bude topla kad stignemo umorni od puta. Namiguješ hrvatskim službenicima, oni ne kapiraju ništa, ne znaju šta je žal za domovinom.

Žena na srpskoj granici na ivici živaca, stavlja vikler na šiške da ne dođe zarozana pred komšinice, ti otimaš našim carinicima pasoše jer je već kasno i gaziš gas kao da ti život od toga zavisi.

Kad bi bilo ko znao da nije ni do praseta ni do rakije. Do osećaja je, svoj na svome.

Danas te pitam šta želiš da ti skuvam, jer sve je do osećaja. Ja sam tvoja, a ti si moj.

Voliš da ti pevam iz sveg glasa, pa slušaš Ivanova korita.

U sledećem životu, Merima i ja zajedno u Sava centru. Obećavam.

(RIP Merima Njegomir)