Some picture

Nekada tako popularne „drage savete” zamenila je tehnološka dostupnost terapeuta, ali sve funkcioniše

Ja sam godinama bila jedna od tih Saveta. Bilo je zanimljivo koliko su mnogi bili nepoverljivi prema činjenici da su pitanja autentična. Čak je bilo sumnje i da ih izmišljam. A ljudi su ih postavljali

Sećate se, sigurna sam, kako su u neka vremena bile popularne rubrike koje su se, manje ili više podrugljivo, zvale „Draga Saveta”. To su bile rubrike u ženskim časopisima koje su nudile prostor za intimna pitanja čitateljki, na koja su najvećim delom odgovarali psiholozi.

U to vreme bilo je malo neobično, da ne kažem i potcenjivački, da neko krene po pomoć kod psihologa, psihoterapeuta, a tek da piše novinama… Međutim, mnogi časopisi nisu se obazirali na to i mnoge kolege imale su mogućnost da odgovarajući na ta pitanja, zapravo rade na prevenciji težih problema.

Čudi vas? Da, to je bila prevencija, jer je požar gašen pre nego što se razbukti. Odakle ideja da je ovo nešto čemu možemo da se rugamo i odakle taj naziv? Čini mi se da se naziv Saveta pojavljivao u jednom od časopisa, pa se ustalio. Međutim, nije imao baš pozitivno značenje, a i kolege koje su se latile ovog posla podrugljivo su nazivane Savetama.

Činilo mi se da sam kroz ta pisma vrlo mnogo učila od ljudi koje inače ne bih srela u kliničkoj praksi

Ja sam godinama bila jedna od tih Saveta. Bilo je zanimljivo koliko su mnogi bili nepoverljivi prema činjenici da su pitanja autentična. Čak je bilo sumnje i da ih izmišljam. A ljudi su ih postavljali.

Bilo je tu različitih muka, problema, dilema, traženja izlaza, razmišljanja o partnerskim odnosima, roditeljstvu, sopstvenim roditeljima, karijeri, prijateljstvima, preljubi, depresiji, bezizlaznosti, optimizmu, strahu od vezivanja, patnji zbog rastanka, tugovanja zbog smrti…

Činilo mi se da sam kroz ta pisma učila vrlo mnogo od ljudi koje inače ne bih srela u kliničkoj praksi. Bilo je dirljivo sa koliko poverenja su se otvarali. Neki su čak punim imenom i prezimenom potpisivali svoja pisma, neki pseudonimom, ali je moj stav bio da imena ne objavljujem. Prvo su pisale isključivo žene, a onda su počeli da pišu i muškarci.

Neki ljudi se ne usuđuju da se suoče sa svojim problemom pred nekim drugim. Taj drugi postaje ogledalo koje daje neku sliku koju možda baš i ne vole

Problemi su bili isti, samo iz muškog ugla, ako tako mogu da kažem. Mogla je da se napravi zbirka kratkih pripovedaka od svih tih pisama, ali to se ne radi, naravno.

Ono što su pojedinci mogli da dobiju kao odgovor bilo je korisno za njih, ali je bilo korisno i za one koji nisu pitali, a odgovor bi mogao da se tiče i njih. Zbog toga je odgovornost kod izbora pitanja na koja će se dati odgovor, i samog davanja odgovora, bila baš velika.

Odgovor je imao širi odjek i obavezivao je onoga ko ga daje da vodi računa i o nevidljivim čitaocima i o njihovoj osetljivosti i ranjivosti. Drugim rečima, odgovor je imao i društveni značaj. Mnogi ljudi se ne odlučuju da postave pitanje ni pismom, ali traže odgovor u tuđem pitanju.

Slično je i sa odlaskom kod terapeuta. Neki ljudi se ne usuđuju da se suoče sa svojim problemom pred nekim drugim. Taj drugi postaje ogledalo koje daje neku sliku koju možda baš i ne vole. Ali, ima mnogo onih odvažnijih, ili svesnijih, koji se obrate lično ili, ako nemaju mogućnosti za direktan kontakt zbog toga što u njihovom mestu nema terapeuta, pošalju pismo. Od tada do danas, mnogo toga se promenilo.

Dostupnost terapeuta, zahvaljujući savremenim tehnologijama, gotovo da potpuno gasi nekada toliko popularne drage Savete. Internet omogućava da se pronađe terapeut za svaku vrstu problema. Najčešće je potreban samo telefon koji podržava aplikacije potrebne za takvu vrstu komunikacije. Svakako da je direktan kontakt neuporedivo bolji, ali da nema tehnologija, kontakt bi najverovatnije potpuno izostao.

Ono što su pojedinci mogli da dobiju kao odgovor bilo je korisno za njih, ali je bilo korisno i za one koji nisu pitali, a odgovor bi mogao da se tiče i njih

Danas stručnjaci polemišu oko toga da li je ovo zaista psihoterapija, ili je možda nešto drugo. Postoji samo psihoterapija i ako to nije, onda je to razgovor kao ma koji drugi. Dakle, bitno je da se pruži odgovarajuća pomoć u trenutku kada je to potrebno. Ime za to nije toliko bitno.

Vraćam se na vreme dragih Saveta. Pored sentimentalnog sećanja na nekadašnja vremena koja su delovala, kažem samo da su delovala, jednostavnije, zaista je postojala potreba za tim. Međutim, nisu bila jednostavnija. Bila su, za učesnike, podjednako teška ili komplikovana, kao što su sadašnja vremena za savremenike. Pa tako, svako vreme ima svoje probleme, izazove, nade i trpljenja, i svako ima svoje metode snalaženja.

Dobro je dok su ljudi odlučni u traženju mogućnosti da im se pomogne i dok su svesni da bi im stručna pomoć olakšala trpljenje i pomogla u nalaženju sopstvenog načina izlaska iz krize.

Često je dovoljna reč, rečenica, nekad i nešto više da se neko otisne od svojih muka

Često je dovoljna reč, rečenica, nekad i nešto više da se neko otisne od svojih muka. Tako od drage Savete dođosmo do tehnologija. I sve to radi, i dobro funkcioniše.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *