SOC SE NE KORISTI SAMO ZA GLEDANJE U ŠOLJU
Kafa je napitak koji se pije najviše na svetu, a talog koji ostaje posle velikog užitka može korisno da se upotrebi ili reciklira
Nema ništa lepše od jutarnjeg mirisa kafe koji nas budi i priprema za novi dan. Kafa je napitak koji se pije najviše na svetu, prisutna je i nezaobilazna u gotovo u svakom trenutku, kad ćaskamo s ukućanima posle ručka ili s prijateljicom u omiljenom kafiću, kao i na poslu gde nam daje energiju za nove poduhvate.
Posle ovog velikog užitka ostaje soc, odnosno iskorišćena mlevena kafa iz automata, koji možemo da iskoristimo ili recikliramo.
Ostaci kafe nisu otpad
Sećamo se naših baka koje su posle kuvanja i ispijanja kafe, soc prosipale oko cveća u bašti. Tada nam je to bilo čudno, ali danas se izgleda vraćamo starim običajima, zahvaljujući trendu da se što manje baca.
Iskorišćena kafa koja se vraća u zemlju služi kao prirodno hranivo za biljke, naročito bogato azotom. Utvrđeno je da pospešuje rast i prinos šargarepe ili rotkvice, ako se seme pre sađenja pomeša sa iskorišćenom kafom. Soc naročito prija ružama, azalejama, hortenzijama, borovnicama i kupusu. Takođe, odličan je repelent za one insekte koji ne vole kiselu sredinu, a njegov miris naročito odbija mrave i puževe.
Ako se soc pomeša s belancetom i nanese na podočnjake, tamni kolutovi i nadutost brzo će nestati
Soc je koristan i za čišćenje doma. Kad se na nameštaju od tamnog drveta pojavi ogrebotina ili oštećenje, na to mesto može se staviti malo taloga kafe, nakon nekoliko minuta vratiće se prvobitna ili približna boja.
Ostaci kafe, koji se skupljaju iz kafića i restorana, našli su primenu u pravljenju tkanina, spajanjem sa poliesterom koji se dobija reciklažom plastičnih boca. Kafa u sastavu materijala ima prednosti, kao što su otklanjanje neprijatnih mirisa i brzo sušenje.
U Engleskoj se soc koristi za pravljenje peleta, briketa i biodizela za grejanje kuća, pa čak i za roštilj.
Od ostataka kafe prave se tamni materijali koji podsećaju na kamen. U kombinaciji sa zlatom i srebrom oni se koriste za izradu neodoljivog, dizajniranog nakita.
Soc je odličan repelent za insekte koji ne vole kiselu sredinu, a od njegovog mirisa beže mravi i puževi
Od dezodoransa do kolača
Talog kafe ima više primena u kuhinji i, između ostalog, može se iskoristiti za omekšavanje mesa, tako što se u meso, za koje mislimo da je tvrdo, utrljaju ostaci mlevene kafe. Meso će tako posle nekoliko sati postati mekše.
Šerpe, tiganji i plehovi lakše će se oprati ako se deterdžent pomeša sa mlevenom kafom koja će delovati kao abrazivno sredstvo.
Ostatke mlevene kafe naročito vole ruže, azaleje, hortenzije, borovnice i kupus
Ova smesa veoma dobro upija mirise. Znamo da se sveža zrna kafe koriste u parfimerijama i služe da ih omirišemo između isprobavanja parfema da bismo uklonili prethodni miris. Tako i ostaci kafe mogu imati sličnu svrhu.
U frižideru se mogu držati u manjoj otvorenoj posudici da bi otklonili neprijatne mirise. Ako posle čišćenja i seckanja raznih vrsta luka protrljamo ruke ovom smesom, sa njih će nestati neprijatni mirisi.
U slučaju da se zapuši odvod u sudoperi, ubacivanjem nekoliko kašika ove smese, par kapi deterdženta i vrele vode, cevi će se odmastiti, a neprijatni mirisi nestati.
Primene idu unedogled, pa se tako soc može staviti u hermetički zatvorenu kutiju, držati u frižideru i koristiti za pravljenje kolača sa ukusom kafe.
Od ostataka kafe iz kafića i restorana prave se tkanine, pa čak i materijal koji podseća na kamen i služi za izradu dizajnerskog nakita
Briše tamne kolutove oko očiju
Poznato je da je kofein neprijatelj celulita, tako da je talog kafe idealan za pravljenje smese za piling. Smesa se lako priprema mešanjem tri kašike taloga kafe, jedne kašike nekog prirodnog ulja i jedne kašike braon šećera. Nakon kućnog tretmana ovim sastojcima uklonićemo mrtve ćelije, uticaćemo na jačanje krvnih sudova i pojačanu cirkulaciju krvi, a koža će postati glatka i sjajna.
Ako se soc pomeša sa belancetom i nanese na podočnjake, tamni kolutovi i nadutost brzo će nestati.
Biskviti od soca
Zagrejati rernu na 180 stepeni Celzijusa i obložiti pleh papirom za pečenje. Pomešati brašno, šećer, talog kafe, kakao, prašak za pecivo i so. Zatim dodati jaja i promešati. Na kraju dodati bademe i mešati oko dva minuta dok se sve ne sjedini.
Potom napraviti četiri veknice koje će se kasnije seći na biskvite.
Peći veknice 20 minuta, dok ne postanu svetlobraon.
Izvaditi i pustiti da se malo ohlade i iseći na biskvite. Smanjiti temperaturu u rerni na 100 stepeni Celzijusa i peći još oko 35–45 minuta ili dok ne otvrdnu.
Kada se ohlade, mogu se držati u hermetički zatvorenoj kutiji do 15 dana.
Ingredients
Directions
Zagrejati rernu na 180 stepeni Celzijusa i obložiti pleh papirom za pečenje. Pomešati brašno, šećer, talog kafe, kakao, prašak za pecivo i so. Zatim dodati jaja i promešati. Na kraju dodati bademe i mešati oko dva minuta dok se sve ne sjedini.
Potom napraviti četiri veknice koje će se kasnije seći na biskvite.
Peći veknice 20 minuta, dok ne postanu svetlobraon.
Izvaditi i pustiti da se malo ohlade i iseći na biskvite. Smanjiti temperaturu u rerni na 100 stepeni Celzijusa i peći još oko 35–45 minuta ili dok ne otvrdnu.
Kada se ohlade, mogu se držati u hermetički zatvorenoj kutiji do 15 dana.