Seks i muška intima – sve je drugačije, a tek je počelo!

Ženske priče u ordinaciji pre tri decenije uglavnom su se svodile na žalbe, a pre petnaestak godina počeli su otvoreni razgovori o muškoj impotenciji

Šta mi žene znamo o muškoj intimi, šta se priča i šta su činjenice, naravno iz ženskog ugla?

Pre tridesetak godina, ženske priče u ordinaciji uglavnom su se svodile na žalbe.

Previše seksa bez kontracepcije, puno abortusa i to je to. Ako je postojao problem steriliteta u braku, muškarci skoro da se nisu pregledali, a podrazumevalo se da je isključivi krivac za neplodnost žena. Tih godina nagovoriti muškarca da uradi neku analizu – bila je teška misija.

Danas su muškarci prihvatili da i oni moraju uraditi preglede i analize, ali im to još uvek, u velikom procentu, teško pada.

Najviše su se promenili muško-ženski odnosi. Žene su počele da mnogo više pažnje posvećuju kvalitetu tih odnosa i počele su da analiziraju brak, seks i svoje mesto u tome.

Na muško-ženske odnose snažno utiče to što žena sada može da se ostvari kao majka – i bez partnera, i u poznijim godinama

Prvi korak

Pre petnaestak godina, prvi put je u ordinaciji počeo otvoren razgovor o muškoj impotenciji. Iako, verovali ili ne, i dan-danas se nekako krivica za impotenciju lako prenese na ženu. Teško je poverovati da uprkos informacijama koje su danas dostupne i javnih razgovora na temu impotencije, skoro da ne postoji žena koja u ordinaciji priča o tom problemu, a da bar malo ne posumnja u sebe. Razlika je u tome što danas ipak imaju snage da ubede partnera da je neophodno lečenje i pregled kod urologa kao prvi korak.

Uprkos svim informacijama o impotenciji, skoro da ne postoji žena koja u ordinaciji priča o tome, a da bar malo ne posumnja u sebe

Ono što je upadljivo primetno je da u vezama ima mnogo manje seksa nego ranije. Danas imam parove sa problemom steriliteta, u čijoj osnovi su samo retki seksualni odnosi. Kada napravimo raspored obaveznih odnosa, vrlo često dođe do trudnoće bez ikakvih problema.

Ono što se danas često dešava, a bilo je nezamislivo pre dvadesetak godina, to je da žene svesno ulaze u brak u kome su seksualni odnosi i potencija problem. Obično kažem u ordinaciji da moraju biti svesne da se takve stvari s vremenom ne poboljšavaju, već samo postaju gore. U prošloj generaciji veoma mali broj žena je prihvatao da tako startuje u bračnom životu, a danas to nije retka pojava.

Nove generacije muškaraca i žena pridaju manji značaj seksu nego generacija njihovih roditelja. Možda nam je moderni život servirao mnogo zamena za seks i to je postalo prihvatljivo. Uglavnom, taj deo odnosa gubi na značaju, iako je generalno, zbog potpuno srušenih tabua i dostupnosti, potpuno drugačiji utisak.

Danas muškarci prihvataju da urade preglede i analize, ali im to još uvek teško pada

Muški klimaks

Sledeća stvar koja se mnogo promenila je – ostanak u vezi i braku. Priča iz ordinacije na tu temu je bezbroj i do pre deset godina najčešća je bila priča o nestajanju muškaraca posle dugih godina braka. To bi se moglo svesti na priču o strahu od starosti, definitivnom muškom klimaksu, za koji su nas ubeđivali da ne postoji.

Najčešća priča je – upoznali se mladi, dobili decu, počeli da stvaraju. Deca porasla, došlo se do nekih para i uspeha, i dok je žena postala svesna realnosti, on je već u drugom braku sa novom malom decom. Ta priča, iako je najčešća u ordinaciji, ženama je najteža. Ne samo da to doživljavaju kao izdaju, već i kao mogućnost muškarca da ima novi život i novu mladost.

Najbolji način da se prevari starost. Ukoliko je muškarac uspešniji i situiraniji, priča je češća. Analizom mnogobrojnih slučajeva i priča čak smo i ustanovili šta je najprivlačnije u novoj vezi.

Naravno, mlađa žena, novi život, ali najznačajnije je da im je u novoj vezi neophodno divljenje nove partnerke. Prva žena, obuzeta poslom, decom, sticanjem, podrazumeva svog partnera najpre kao saborca.

Često žene dolaze u ordinaciju sa nedefinisanim problemima i, po njihovom mišljenju, hormonskim poremećajima kao glavnim krivcima za loše stanje zdravlja. A kad uradimo sve preglede i analize, dođemo do izvora problema koji uopšte nije u vezi sa hormonima, već je to manifestacija straha od ostavljanja.

Naravno, vrlo često se taj strah pokaže opravdanim – na početku menopauze, sa odraslom decom i verovanjem da je ono što sledi dalje u životu samo skup loših događaja.

Revolucionarna promena

Pre desetak godina se, u tom pogledu, za žene desila revolucionarna promena, a to je zakonska dozvola za uzimanje donatorske ćelije i rađanje dece do pedesete godine. To je snažno uticalo na muško-ženske odnose, kao možda najrevolucionarnija promena do sada.

Odjednom, u godinama za „otpis”, i žena ima mogućnost da počne novi život, i sa mlađim muškarcem i da ima decu. Sada i žena može da ima „dva života”, i da biološki pokaže da nije stara. Kod velikog broja žena život dobija novi smisao. Jer, velika je stvar imati izbor.

Do pre deset godina muškarci su ga imali, a žene ne. To utiče na promenu odnosa i sada sve češće mlađi muškarci imaju stariju partnerku i to prestaje da bude društveno neprihvatljivo.

Ono što se danas često dešava, a pre dvadesetak godina bilo je nezamislivo, to je da žene svesno ulaze u brak u kome su seksualni odnosi i potencija problem

Muška intima se uveliko menja, kao i odnos prema seksu, prema neplodnosti, prema braku, prema deci. Za ovih nekoliko decenija koliko se bavim ovim poslom svedok sam burnih promena, koje možda i nisu registrovane kao toliko važne, ali su na nivou pojedinačnih sudbina revolucionarne i istorijske.

A tek je počelo.

Zbog donatorskih jajnih ćelija i spermatozoida, vantelesne oplodnje, stvaranja beba od tri roditelja, nalazimo se i u revoluciji definisanja porodice, iako je to još uvek neprimetno.