Vreme je onakvo kako vam je u duši

PODKAST – Moje Najbolje Godine – To Sam Ja

Čuvena latinska izreka: Mens sana in corpore sano, kod nas glasi: U zdravom telu zdrav duh. Međutim, poznati meteorolog i maratonac Nedeljko Todorović, gost ovonedeljne epizode podkasta Moje najbolje godine – To sam ja, smatra da redosled reči u latinskoj izreci ima ispravnije značenje. Odnosno, da je zdrav duh preduslov za zdravo telo.

Gost, koji ima fascinantnu i neobičnu biografiju, razgovaraće sa voditeljkom Milicom Gacin na razne teme. Između ostalog, o tome šta je uticalo da uopšte počne da se bavi maratonom u vreme kada nije bio toliko popularan kao danas, na šta je sve bavljenje maratonom uticalo u njegovom životu, koliko je duga priprema za maraton… Inače, Nedeljko Todorović, koji smatra da je trčanje maratona odličan trening za neodustajanje, do sada je istrčao 220 (!) maratona, kao i sedam ultramaratona (reč je o trkama dužim od 42 km koje mogu trajati i više od 12 sati). Govorio je i o detaljima iz karijere, kada je pokušavao da među parametre koji se saopštavaju kao deo vremenske prognoze uvrsti još jedan bitan element.

Uživajte u inspirativnom razgovoru u novoj epizodi podkasta Moje najbolje godine – To sam Ja.

Meteorolog i maratonac Nedeljko Todorović–  Transkript

Milica

Dobar dan ovo je nova epizoda potkasta “moje najbolje godine to sam ja” i danas imam fascinantnog sagovornika svi ga znate on je Nedeljko Todorović, naš poznati meteorolog, i poznati maratonac. Ja boh dodala i sportista budući da maraton nije njegova jedina disciplina. Dobar dan i dobro došli. Veliko je zadovoljstvo što ste evo sad ovde preko puta mene, u ovom potkastu.

Nedeljko

Dobar dan! Hvala na pozivu.

Milica

Mi se bavimo ženama, to sam vam već objasnila, ali evo nas jako zanima i fascinira sve ono što vi radite i sigurna sam da iz vaše biografije svaka žena sigurno može da izvuče ono što je za nju korisno u pogledu razmišljanja o kvalitetu svog života, ono što fascinira, zaista fascinira pored vaših prognoza koje su prilično tačne, jeste činjenica da se trčanjem bavite 40 godina, ali hajde sada da ovaj da premašimo i tu cifru. Za tih 40 godina 220 istrčanih maratona.

Nedeljko

Da, to je ona dužina od 42 km, da ne bude zabune.

Milica

Koliko polumaratona?

Nedeljko

To je manje,  to je negde oko 60-70 zato što je u isto vreme kada je maraton, ne mogu na istoj disciplini.

Milica

220 maratona, oko 60 polumaratona, 500 atletskih trka. Koliko ultramaratona? Više od 500.

Nedeljko

Imam evidenciju tačno, ali ne mogu napamet.

Milica

Koliko ultramaratona?

Nedeljko

Mislim da 7, znači to su dužine od 42 i više da ne kažem na 100 kilometara, ili na 12, ili na 24 sata trčanja. To sam ja probao da vidim da li mogu, pa sam se vratio na maratonsku dužinu.

Milica

Čekajte, ali ovom nizu nije kraj. Onda ste probali prvi triathlon u Srbiji ,koliko ste ih istračali?

Nedeljko

Ja mislim negde oko desetak različitih dužina, ali najznačajniji da sam učestvovao na prvom prvenstvu države u triatlonu. To je ona olimpijska distanca, dame ne znaju možda, ako hoće da gledaju, to je plivanje 1.500 bicikl 40 kilometaram i trčanje 10 km. To je standardna dužina koja je na Olimpijadi.

Milica

Šta sam izostavila?

Nedeljko

Bilo je mnogo planinskih vrhova. Bio sam i na prvom prvenstvu države u duatlonu. To je znači, trčanje, bicikl, trčanje. Pošto je tih 90-ih godina, to počelo kod nas da se razvija, znači te prve organizacije i prva takmičenja, pa čak i prvenstva države. Ja sam bio u opštoj  kondiciji, a ovi mlađi su normalno pokrenuli to, onda sam se ja sam uključio da probam. Video sam da mogu i tu sam, po rezultatu sam bio negde u sredini, tako da kažem.

Milica

Jedino logično pitanje posle celog ovog nabrojanog niza, kako? Mislim prosto, otkrite nam tajnu.Kako je to moguće ili  da preformulišem što mene posebno zanima kako je nastala ta strast, i kako ste je razvijali?

Nedeljko

 Hajde da kažem da sam kao dete trčao za loptom po livadi. Samo želim da istaknem, da živim na selu, ili bar u selu, iako postoje livade i u gradovima, na periferiji – a možda i u centru. Tada mojim vršnjacima nije bilo dostupno da treniraju u sportskim dvoranama, salama ili organizovanim klubovima. Mi smo imali samo livadu, loptu i igru, i tako sam prirodnim putem počeo da se bavim fizičkom aktivnošću i razvojem kondicije.Kasnije, u školi, tokom časova fizičkog vaspitanja, uvek sam bio malo sposobniji od drugara. Ne znam da li je to genetski, ili kako bih to definisao, ali u svakom slučaju, noge sam bolje i lakše vežbama mogao da izvedem nego vršnjaci. Tako sam stekao određenu prednost, ili bar osećaj da sam bio nešto bolji u tome. Počeo sam da igram i fudbal u klubu , pa je onda to bilo organizovano, je pa onda na studijama sam produžio isto fudbal u klubu, nekom drugom klubu. Pa onda sam zbog fakulteta malo zapustio taj fudbal, jer ne mogu ozbiljne studije da imaju drugo paralelno opterećenje  sa vremenom, prosto fakultet ozbiljan ko hoće za završi, pogotovo meteorologija,  gde su fizika i matematika veoma ozbiljni predmeti, plus oni stručni predmeti i tako dalje. Tako da sam malo odstranio fudbal, i zbog nekih drugih okolnosti, al sad to nije toliko presudno, u svakom slučaju po završetku fakulteta okrenuo sam se odlasku u prirodu u planine. Ja sam još kao dete išao kod baba i deda išao  po šumi, planinama i tako dalje. Ne neke visoke planine, ali to znači posle fakulteta sam krenuo sa planinarskim društvima, prijateljima, poznanicima u planine, pa onda sve jedan vrh za drugim ovo-ono, i tako se nakupilo i tih dosta visokih planinskih vrhova, ne samo u Srbiji nego i u bivšoj Jugoslaviji, nego i u svetu.

Milica

 Kako ste stigli do maratona? I kako se dogodilo da od svih atletskih disciplina odaberete najtežu?

Nedeljko

U tim pripremama kad sam krenuo, ja sam oduvek trčao kada sam igrao fudbal. Nisam mogao da idem uvek na onaj termin kad je zakazan trening, obavezan na fakultetu, i onda sam ja sam za sebe trčao da bi stekao kondiciju, da ne zaostanem za drugim, a opet sam bio među bržima tako da kažem, ali nije ni bitno, a onda po završetku kad sam krenuo u planine i kad je već bilo zahtevnije da se ide, što se tiče snage i kondicije, uopšte u visoke planine. Onda sam ja posebno zbog toga se pripremao i počeo da trčim,  pa se ukazala prilika da sam video slučajno poziv za javnu građansku trku gde mogu da učestvuju i građani, muško, žensko nezavisno od godišta. Klupski trkači, profesionalci, amateri svi, i tako dalje. Onda sam ja počeo, prva trka, druga pa sam video da je to meni zanimljivo. Zato što je počelo da me ispunjava, a sticao  sam kondiciju da bih mogao pre svega da idem u visoke planine, jer tamo je zahtevno da čovek bude spreman, za slučaj nepovoljnih okolnosti da može da sačuva život, uslovno rečeno. Tako i onda vremenom, vremenom i onda posle tih nekoliko trka kraćih koje nisu još bile maratonske, pošto nije ni bilo tada mnogo maratona u državi nego tek znači krajem osamdesetih bolje rečeno 90-ih godina, počeo je da se širi maratonski pokret i onda sam ja prvo u Beogradu istršao svoj prvi maraton, pa onda u Novom Sadu i tako dalje,  Niš, pa Podgorica. Prvo u zemlji, pa nešto malo inostranstvo, ali u principu što bi rekli ovi mladi primio sam se. Zato što sam proveravao svoje mogućnosti, ne samo fizičke što je normalno, ali i mentalne, znači to je poznato mi je da mnogi aktivni sportisti i profesionalci kad su se priključili tim nekim maratonskim trkama nisu baš mogli tako lako da prođu maratonsku stazu, zato što je potrebna kombinacija jake odlučnosti, psihe i fizička kondicija. Eto, u tom smislu ja sam bio spreman da vremenom napredujem,  i ako su godine prolazile, ali sam uspeo da godišnje od početka. To jest u vreme tih 90-ih godina nije bilo mnogo maratona, pa sam ih godišnje trčao tako 3, 4,5,  a onda tamo posle 2000-te počeli su da se javljaju organizatori u mnogim drugim mestima.

Nedeljko

I onda sam imao po desetak, 12 maratona godišnjem, ja ne jurim rezultat.Ja nisam neki Profesionalac da bih ja sad se hvalilo imam ja sad vreme, ovo, ono. Mislim, jeste to prestiž neki, ali ovaj nije mi to bio glavni cilj, meni je bio cilj da učestvujem, i da ja imam referencu što bi rekli. Da ima maraton, u Novom Sadu, Beogradu pa mi onda bio neki drugi podsticaj da na primer gde  sam išao najčešće da imam u tom mestu što više tih maratona.Evo na primer sad u Beogradu, učesnik sam onog prvog maratona 1988, mada to nije bio pun maraton, nego je bilo 23 ili 24 km, zaboravio sam. To je bila početna organizacija, a na drugom tom Beogradskom maratonu, ja sam trčao polumaraton da se testiram da vidim da l sam i za to sposoban, pa kad sam to verifikovao, onda sam 1990 istrčao i svoj prvi maraton, baš u Beogradu ovde, a onda je krenuo Novi Sad i tako dalje, i onda kad saberem ovako malo, u Beogradu sam neke preskočio zbog okolnosti,  jednom povreda, jednom sam išao na štafetni maraton trčanja do Moskve, nije ni bitno. To može i posebno da ovaj da ispričam, u svakom slučaju ja sam znači od ovih dosadašnjih 37 beogradskih maratona, istrčao 30 puta maraton, jednom polumaraton,  i onu trku zadovoljstva, okolnosti su bile takve,i u Novom Sadu sam uslovno rečeno, ovaj koji je počeo da organizuje možda godinu ili dve kasnije od Beograda, dve godine kasnije, al tamo nisam propustio ni jedan maraton, znači 31 maraton sam u Novom Sadu istrčao. E u tako tom smislu, u Podgorici 20-23 čini mi se, svake godine društvo se okupi, autobus i tamo ovamo. To je tako, malo druženje, malo ovaj kako bi rekao, malo napora, ali to je neko prijatno zadovoljstvo u krajnjem slučaju, da čovek može sebe da proveri.

Milica

Kako prijatno zadovoljstvo, jer svakome ko nije u sportu na način na koji ste vi, ideja  trčanja maratona je da je prezahtevno, prenaporno, deluje gotovo nemoguće, malo čas ste rekli da je to ne samo fizički rad, nego pre svega da se odvija rad na mentalnom planu.Šta se događa na mentalnom planu dok trčite, pritom to traje tri sata i nešto, dakle  kako se prosto razmišlja, kako savladavate poteškoće, jer dođe momenat kad noge možda i ne slušaju. Kako prosto savladavate sve ono što je teško, to je jedno pitanje. A možemo uzeti kao prethodno ili potonje, prosto šta se događa na mentalnom planu  da vas goni da trčite evo i 31. Beogradski maraton, mi ovo snimam nedelju dana pred 38. Beogradski maraton. Verovatno ćete trčati i ovog puta. Dakle, šta je to što vas goni da odete na Marathon 31. Put u Beogradu, 32. put u Novom Sadu, to će biti sad već 221 vaš maraton u životu, mislim jeste li ušli u knjigu rekorda?

Nedeljko

Da, ja sam peti na listi po broju maraton u Srbiji, znači imaju nekoliko sa većim brojem. Kad sam ušao u  “Klub 100 maratona” tako se zove klub, to je moj prijatelj koji sad trenutno živi u Poljskoj, on je započeo. Kad smo počeli tu evidenciju, odnosno kad je on počeo evidenciju, ja sam bio drugi koji je ispunio taj uslov, on je bio normalno ispred mene, on je to počeo zato što je on tu bio prvi, ali zahvalni smo mu svi. Sad ima negde na toj listi, pa blizu 80 ljudi koji su već ušli u taj “Klub 100 maratona” dolaze mlađi, prolazi vreme i to se proširuje. Hteo sam da kažem da je meni bio motiv da ja prvo samom sebi dokažem, ja se oduvek bavim sportom, da ja to mogu, druga stvar je opet, to je jedna sjajna referenca u mom društvu ili na poslu ili u porodici, s prijateljima, jer ipak retko se ko odlučuje, jer to je vrlo mali broj, mala je populacija maratonaca u Srbiji.

Milica

I dalje? Bez obzira što je postalo popularno?

Nedeljko

U odnosu na svet i dalje smo u vrlo skromnom izdanju da tako kažem, ali se povećava broj tako to je u redu, ide dobrim trendom, ali kad nekom kažem da trčim maraton, ipak malo ono, tako s poštovanjem gleda, da li je to moguće i tako dalje i onda ja svima kažem ko želi, ja mu garantujem da može to da uradi, znači nezavisno od godina starosti, pola i tako dalje. Stvar  je odluke u karakteru, u glavi, ako neko ima nameru ili želju, većina nema želju, jer zato je potreban uložen rad, a kroz rad i treninge se vraća povratno neki rezultat i mnogo se lakše podnosi sam napor na trci i onda kad se prođe jedno pet, šest, desetak maratona to je olakšanje. Znam u svakom momentu koliko mogu i koji rezultat ću da imam, pogrešim za pet minuta, deset, zato što sam već naučuo i prepoznao mogućnosti svog organizma, plus toga znam u odnosu na druge gde sam, neko je bolji, neko je slabiji, poštujem svakoga ko stigne ispred mene, to je poštovanje i drugi koji su uložili veći broj sati i treninga da budu nešto bolji sa vremenom, znači svi između sebe se poštujemo i tačno se vidi koji više uložio, on ima bolji rezultat, e sad stvar je izbora, ja nisam nešto jurio da povećam broj treninga, nego sam ostao na istom broju treninga i sada sada sam na istom broju treninga kao što sam bio pre 30, 40 godina, normalno sa godinama opada mogućnost, mišići i telo malo popušta, to nije ništa, to je bilologija, fiziologija kako hoćete, ali meni je bitno da je sve ove godine ja sam održavao svoj organizam da ja to mogu da uradim,pa onda znači ta neka neka vrsta priznanja u društvu, poštovanje, onda sam ovaj saznao da u ovim zapadnim zemljama, da je maraton daleko razvijeniji, pa bude po nekoliko desetina hiljada učesnika, pa oj ograničavaju, nema više prostora za sve, pa se vrši selekcija, mora se ispuni neki uslovi i tako dalje, ali ono što sam hteo da kažem da u Americi na primer u ozbiljnim firmama stimulišu zaposlene da se se bave tim sportom, zbog toga što ne odsustvuju s posla ili vrlo često, zdraviji su, produktivniji, imaju neki bonus i novčani, znači na svaki način se pokazalo se da je to doprinos radnoj sposobnosti, znači ne samo u fizičkoj da se juri po stazi, nego i onoj radnoj sposobnosti, a plus toga duh se razvio, znači telo i duh su u kombinaciji nerazdvojni. Čvrstina duha se potvrđuje kroz taj napor, a napor služi da čvrstina mentalna bude jača.

Milica

Šta ste vi rekli u zdravom duhu, zdravo telo.

Nedeljko

Upravo tako. Ja sam malopre okrenuto, ne znam da li je to neko već spominjao tako, ali ja sam to tako procenio. Sa latinskog naši su preveli odavno tu ovaj izreku latinsku, a meni se više čini da je ovo što ja kažem da je bitnije to jest da je redosled prednosti u duhu, a telo samo sluša iz glave, svog karaktera iz duše šta može da uradi.

Milica

Rekli se maločas da svako može da trči maraton i mlađi i stariji muškarci i žene..

Nedeljko

Osim onih jako bolesnih, invalida težih itd, svi nezavisno od godišta, hajde ne računam baš one preko 90, biću skroman, mada u svetu  ima ljudi koji trče i sa 100 godina, ali hajde kod nas za naše prilike, znači stvar je samo odluke, čak i ako nisu se bavili sportom. Znam ove moje prijatelje koje sam  upoznao u toku tog bavljenja, nikad nisu bili sportisti, atletičari. Otišli su ranije u penziju čak, počeli, videli su ljude iz tog našeg društva da trče, probali i što kažu oni mladi, primili su se i istrčali maraton u svojim poznim  godinama tako bi kažem ili pripadnice lepšeg ili ženskog pola, njih je bilo mnogo malo, neznatno vrlo mali broj na tim prvim trkama, međutim, lepo je zadovoljstvo videti da sad ima i sve više i više, da se organizuju, redovno treniraju i vidi se njihov rezultat. Stvarno napreduju i u tom smislu znači ta stimulacija bavljanja tom sportskom atletskom, najtežom disciplinom, ne mora da bude, svi idu na maraton, mogu i neke kraće distance, polumaraton je zahtevan, je l tako, ali znači postoji određeno poštovanje ljudi koji mogu da pretrče te dužine duže, zato što su uložili, rad, trud i vidi se rezultat. U tom smislu.

Milica

Koliko dugo treba investirati u sebe da bi se istrčao maraton, mislim koliko dugo treba priprema za tako nešto? Ako imate preko puta sebe nekoga kao kao što sam ja koja nikada nije ni pokušala ni trku zadovoljstva, apsolutno ništa i negde sam uverenja da je to jednostavno prezahtevno, šta bi ste rekli?

Nedeljko

Moguće je.

Milica

Koliko mi treba vremena?

Nedeljko

Kad vidim osobu, bilo muškarca ili ženu, već po konstituciji mogu da procenim neke osobine. Na primer, sportske figure: bokseri su mišićavi, dizači tegova masivni, dok su atletičari, posebno oni iz Etiopije i sličnih krajeva, vrlo tanki – imaju ispod 62 kilograma, tanušni su. S druge strane, sprinteri su često nabildovani, sa velikim i jakim mišićima butina i kukova. Svaka sportska disciplina ili sport se po konstituciji može prepoznati, jer jasno se vidi da neko ima predispozicije za određeni sport.Međutim, to nije glavni uslov. Glavni uslov je želja da se bavi tim sportom, kao i poštovanje određenih principa – redovnosti, postepeno uvođenje priprema. Nije nužno da to bude klasični trening u teretani ili fitnes centru, već i izlazak u šumu, trčanje, ili slične aktivnosti. Na primer, probati da se trči određeno vreme ili pređe određenu dužinu. Nije bitno da li je u pitanju kilometar ili pet kilometara, od tog vremena nije bitna tačno evidencija – važno je pokrenuti se i održavati kontinuitet.

Nedeljko

Trčanje, tako da kažem, predstavlja oblik takozvanog treninga ili priprema za buduću trku. Cilj je videti napredak, a ja često vodim evidenciju o vremenskim uslovima – kakve su bile vremenske prilike, jer od toga često zavisi rezultat. Kasnije, o tome se može više govoriti, ali važno je da se vidi da se s vremenom ulaže iz dana u dan – ne mora svaki dan, ali na mesečnom nivou ili čak tokom dve godine, pravi se izvanredan napredak. Uloženi rad donosi rezultate, a kada to statistički ili brojčano pogledamo, jasno se vidi napredak kroz rezultate u minutama.Kažem, svaki čovek koji želi i odluči, može da istrči. Naravno, to zavisi i od početne fizičke spremnosti, jer neki sportisti imaju određenu predispoziciju ili već postojeću kondiciju iz drugih sportova, što je olakšavajuće. Kod njih je, možda, i specifično lakše, ali uz posvećenost i naporan rad, i oni mogu ostvariti napredak.

imajući u vidu osobe koje nisu uopšte u kondiciji — one koje nikada nisu trčale, koje su možda i masivnije građe ili imaju višak kilograma, bilo da su muškarci ili žene. Takve osobe se često ustručavaju da počnu da trče, jer im je u početku teško. Osećaju svoje telo kao prepreku, misle da nisu primereni za trčanje.Međutim, ja znam mnogo prijatelja i drugara koji, iako imaju višak kilograma, trče maratone. Neki od njih nose i po 10–20 kilograma više od idealne težine, ali ipak trče. Oni su doneli mentalnu odluku da mogu — i zaista to i urade. Pređu celu dužinu maratona.Naravno, kada bi smršali, verovatno bi bili brži. Ali, očigledno je da to nekima nije presudno. Važno im je da učestvuju, bez obzira na telesnu konstituciju.Kao što sam već rekao — redovnost, postepeno povećavanje dužine, pomalo brzine, i kombinacija različitih treninga — to je ključ uspeha..

Nedeljko

Treninge danas možete lako pronaći na internetu, a ranije su ljudi morali da se oslanjaju na knjige i stručne priručnike. Danas, kroz vreme i praksu, jasno se vidi napredak.Kada nekome dajem savet, kažem: “Za vašu konstituciju — vi imate ovu težinu — idealna je, recimo, za brže hodanje ili rekreativno trčanje. Ne morate da gubite kilograme po svaku cenu, niti da ih dodajete. Možda bi bilo korisno da radite neke dodatne vežbe za jačanje mišića.”Poželjno je, na primer, da radite malo sklekova, ukoliko možete, ili osnovnu gimnastiku. To je odlična dopuna treningu. Takođe, preporučujem i zgibove, jer oni predstavljaju svojevrsni test snage i pokazuju mogućnosti vašeg tela.Naravno, žene su u proseku slabije u pogledu mišićne mase, pa ne mogu sve da urade odmah. Ali mogu da počnu da rade iste vežbe kao i muškarci — zgibovi, vežbe snage — pa će se ta snaga vremenom nadograditi.Ne govorim ovo kao neki trener koji “zna sve”, već iz ličnog iskustva i sa željom da pomognem — jer mislim da svako može da pronađe svoj put kroz postepeni, pametno vođen trening.

Nedeljko

Ali sve što sam naučio — naučio sam iskustveno. Zato verujem da, uz postepen i dosledan pristup, vi za oko dve godine možete da istrčite maraton.

Milica

Samo mi fali jedan ključni faktor disciplina.

Nedeljko

Ponekad je važno da vas neko podstakne — da imate motiv. Mnogo je lakše kada se ide na trening u društvu. Nađe se dvoje, troje, četvoro — trče zajedno, pričaju o bilo čemu, nije ni važno. Vreme tada prođe neprimetno.Isto važi i za trke. Ljudi se upoznaju, druže, bodre jedni druge. Tokom trke, ako neko trči sličnim tempom kao vi, prirodno se razvije razgovor. Niko ne pita u kojoj ste kategoriji — jednostavno pričate, delite iskustva, i kilometri prolaze lakše, gotovo neosetno.Htеo sam da kažem — ja tako radim. To je moje lično zapažanje i iskustvo, ne samo tokom trka, već i na običnim treninzima.

Nedeljko

Ponekad mi misli toliko odlutaju da uopšte ne primetim da sam pretrčao, recimo, kilometar. Znam da teram dalje, ali misao ode svojim putem. Ako mi je staza nepoznata, gledam malo pažljivije da se ne sapletem, ali kada poznajem teren — trčim bez razmišljanja.Neko bi me pitao: “O čemu razmišljaš dok trčiš?” A ja, u šali, ali i delimično istinito, kažem: “Rešavam jednačine.” Naravno, simbolično rečeno. Nekada razmišljam o poslu, nekim problemima, idejama… Trčanje mi zapravo pomaže da raščistim misli.

Milica

Kako funkcionišete na dnevnom nivou. Da li često šetate? Da li uopšte izlazite napolje? Koliko vam je kretanje deo svakodnevice?

Nedeljko

Vrlo često upotrebljavam hod. Recimo, ja do svoje 60. godine uopšte nisam imao auto. Vozio sam povremeno tuđe, ali nisam imao svoj. I onda sam rekao sebi: “Kad god budem mogao da platim i vozača i mehaničara — tad će auto imati smisla.” Do tada — hodanje, javni prevoz i trčanje su bili moj izbor. I to je sasvim u redu.

Nedeljko

Preokupacija mi je u svakom slučaju — kretanje. Nezavisno od toga, auto koristim veoma retko, i to samo ako baš moram nešto da obavim, da prevezem nekoga ili prenesem neki teret. Tada se osećam kao da sam neki “teretni prevoz”.Inače, po gradu se uglavnom krećem peške ili koristim javni prevoz. Živim na Banjici, koja je nekada bila selo, pa je ja i dalje zovem “selo Banjica”. Danas su tu, naravno, zgrade i urbana sredina, ali na sreću — šuma je i dalje blizu.To znači da, bilo gde da idem, praktično sam odmah napolju, u prirodi. Samo izađem iz stana, pređem ulicu — i već sam na stazi. I tada odlučujem: hoću li da hodam ili da trčim.Kada idem u centar grada, to radim ređe. Do glavnog dela se prevezem javnim prevozom, a sve ostalo — levo, desno, stanica-dve — obavljam peške. U tom smislu, kretanje mi je deo svakodnevice.

Nedeljko

 Hodanje je izvanredan doprinos organizmu — pomaže da se telo ne “ubuđa”, da ne uspori, da ne dođe do atrofije, kako ja to volim da kažem.Biti makar malo na nogama, u pokretu, veoma je važno. Pokret je, zapravo, radnja koja doslovno održava organizam u životu.Kada gledamo na duže staze, u tome i jeste suština — kretanje je osnov zdravog i aktivnog života.

Milica

 Mi to tako lako zaboravimo — svi, posebno u ovom ludom tempu života. Skloni smo da tražimo izgovore i opravdanja u svemu drugom, a najčešće u vremenskim uslovima.”Evo, vidiš kako je vreme”, kaže neko. Kolega, na primer, upravo reče: “Jao, danas sam nikakav — vreme se promenilo.”Vreme nam često bude prvo na šta se uhvatimo. I najlakše nam je — ili da ga krivimo, ili da o njemu pričamo. Uvek je aktuelna tema za razgovor u društvu, pogotovo kad ne znamo šta drugo da kažemo.

Nedeljko

Ja kad idem da trčim, to mi je dvaput nedeljno — i meni više ne treba. Dovoljno je da održavam opštu kondiciju, uz malo dodatnih vežbi, razgibavanje, ponekad vožnju bicikla, malo plivanja… Ima i drugih aktivnosti. Ranije sam dosta planinario, sad sam to malo smanjio, ali i dalje održavam formu.Trčanje ima tu svoju specifičnost — zahteva ipak malo više truda. Ne idem svakog dana da trčim, pogotovo ako je loše vreme. Ako vidim da će ceo dan padati jaka kiša, preskočim trening. Nema svrhe da se forsiram po svaku cenu.Ali kada idem na trke — to je sasvim druga priča. Tada je nebitno kakvo je vreme. Ako je trka zakazana, ja sam fizički i psihički spreman. Obučem se kako treba, spremim se, i idem — bilo da je trka u Beogradu ili negde drugde po Srbiji.Kakvo god da je vreme — trčimo. Nema odustajanja u tom smislu. Na primer pre jedno dve godine u Novom Sadu pred Novu godinu, sredina decembra je bila,pao je sneg u Beogradu i polomljena drveća, ako će građani sećaju, pao je možda 15ak centimetara snega, duvao je jak vetar, bila je temperatura negde oko nule, tog dana ujutro mi smo krenuli za Novi Sad kad je počeo da pada sneg i tamo je padao sneg sve vreme i mi smo na nekoj temperaturi od nule i dok smo mi trčali njega je napadalo 10 centimetara, ali najnepovoljnije bio jak severozapadni vetar koji je otežavao mnogo više kretanje nego sama podloga. Hoću da kažem kad smo mi rešili da idemo na tu trku, mi smo to odradili. Znači jačina duha, što sam rekao na početku, ali generalno gledajući vremenske prilike utiču normalno na prijatnost, neku vrstu prijatnosti, samo što nepovoljne prilike, pogotovo vrućina su vrlo nepovoljne. Daleko je bolje da je hladnije, to mogu i opet da objasnim i te zakonitosti. U svakom slučaju, ja se ne libim da izađem i kad padne neka slabija kišica, kiša je ustvari dobra, pozitivna, mislim povoljna jonizacija atmosfere za organizam, za razliku od neke druge situacije kad može čovek da bude i fizički pripremljen, ali atmosfera, kako bih rekao, jonizacija je nepovoljna po organizam, pa mogu da se jave neke male tegobe po znacima navoda i tako dalje, da ne pričamo ako neko možda  ima još neku…

Milica

Mi se svi žalimo na vreme, mi svi koji ne trčimo, ne govorimo o tim ekstremnim uslovima kad se trči maratoni, nego prosto se žalimo kad je velika oblačnost, vidi ovo vreme smeta nam i ljudi se mahom žale na vrućinu. Objasnite nam.

Nedeljko

Pa evo ovako, vremenske prilike kad pogledamo od ovih 365 dana u godini u našem ovde klimatu, možda svega nekih 40, 50 dana, slučajeva tako da kažem da je vreme nepovoljno što se tiče vremenskih prilika, mislim na ekstremnost, znači kombinacija vrućina, visoka vlažnost, zimi hladnoća, vetar i tako dalje. Znači oni preostali veći deo, 330, 320 dana su bliže tim nekim prosečnim vrednostima, nema jakog odstupanja. S tim normalno da se naš organizam, pošto smo ovde rođeni vrlo brzo prilagođava zimskom tipu vremena, letnjem vremenu i tako dalje, uz neke izuzetke kao što sam rekao, tih nekoliko ekstremnih slučajeva i onda organizam vrlo brzo prepoznaje vreme samo po sebi. Vi izađete iz stana kad je u stanu 23 stepena, napolju je nula, retko ko sem teških bolesnika da oseća neku pravu tegobu ili iz stana na hlađenjem frižiderom, što bih ja rekao na 18 stepeni, pa izađe na 35 normalno da neki koji nisu najboljeg zdravlja da osećaju veliki napor, naglu promenu, ali za većinu građana, pogotovo za mlade to nije nikakva prepreka. Hoću da kažem da je vrlo mali broj tih vremenskih situacija koje neposredno utiču, ali ima kad je najprijatnije vreme ono kao bi gledali meteorološki, fiziološki, kako hoćete, ono lepo 15 stepeni, 20 stepeni blago sunce, malo oblačići, nema vetrića, organizam može da ima tegobu, zato što direktno vremenske prilike nisu jedini faktor, čak možda nisu ni glavni faktor, nego stoje znači električno i magnetno polje, elektromagnetno polje u atmosferi, jonizacija atmosfere.Ono direktno utiče na naš organizam, nezavisno kakav je vid meterološkog vremena, mada, meterološko vreme je ukomponovano u taj uticaj elektromagnetnog polja i jonizacije atmosfere, tako da i po najlepšem vremenu može organizam da ima neku smetnju, da li glavobolja, da li je pospanost, da li neko neraspoloženje, što ga odbija od izlaska na teren, zaključno sa time, svako mora nego da poznaje svoj organizam da ga osluškuje, da ga zna, da ga nauči.

Milica

Da li se ti podaci saopštavaju o elektromagnetnom polju ili ne?

Nedeljko

Toga ima na sajtovima Nase i drugih tih agencija koja se bave tim prikazivanjem rezultata, merenja, komponenti sunca, koje direktno utiče na na procese u atmosferi zemlje i sad ima i tu radova koji to objašnjavaju i tako dalje. U Americi postoji, kad se uoči sa Sunca dolazak takozvani magnetnih bura, to je znači pojačanje magnetnog polja, dolazi poremećaj magnetnog polja sa Sunca, pa magnetno polje zemlje reaguje na to dolazeće magnetno polje, pa se javlja uznemirenje zemaljskog magnetnog polja, to su takozvane magnetne bure, kad se to uoči da dolazi sa Sunca takva epizoda koja ne traje dugo, može da traje nekoliko sati najduže, možda dan-dva, zavisi koji je parametar u pitanju, na primer u Americi ne preporučuju trudnicama da idu na neke letove, pošto na visinama od 11000, gde je glavnina tih letova tako da kažem, mnogo je značajnije uticaj tog naelektrisanja, jonizacije atmosfere koje može negativno da utiče na organizam na primer trudnice i na nekog drugog neke druge organizme koji su slabiji, možda srčani bolesnici, a između ostalog i piloti imaju zbog stalno letenja na toj visini, imaju ograničeni broj sati leta, utiče na fiuziologiju.

Milica

A da li se kod nas saopštavaju ti podaci?

Nedeljko

Nisam primetio. Mora da se uđe na te sajtove, to što sam počeo da pričam i da se prati aktivnost sunca i onda se vide komponente koje utiču generalno na Zemlju. Konkretno za našu zemlju nema ono sad da se vidi usmerenje, ali može se vidi preko meteoroloških pojava, pošto su te pojave nadolazeće sa Sunca to jest ukomponovane u meteorološke pojave, onda ja znam na primer da reumaticara reaguju na tri, četiri, pet, šest dana pred tu promenu vremena a ta promena vremena u smislu onog hladnog fronta, oblaci, kiša, pa leti grmljavine i tako dalje, svaki organizam drugačije reaguje, reumatičari reaguju na promenu magnetisanja, onda neki koji su podložni lošem raspoloženju, rastrojstvu, da ne kažem neke ozbiljne bolesti, oni najviše reaguju na vetrovito vreme, pred promenu vremena, pa onda srčani bolesnici reaguju na maglu, na tmurno vreme i tako dalje. Znači postoji od davnina, što su pre nekih 60 70 godina u Nemačkoj počeli, kod nas se još uvek radi, uhvaćena je veza, povezanost tih manifestacija organizma prema određenim tipovima vremena. Ja povezujem te tipove vremena sa onim parametrima solarnog vetra, to jest naelektirsanja i magnetnog polja i one su lepo ukopanovane. Nije to tako idealno da može da bude prepoznatljivo odmah, ali ko ima malo iskustva i prati to godina može da prepozna. U kojim onda predstojećim danima mogu da se javljaju te nelagodnost ili možda tegobe da kažem ono što zovu meteoropatija, odnosi se na meteoropatiju, ali nije samo meteo, nego i to magnetno polje.

Milica

Znate kad je ono niska oblačnost sve nas boli glava, pa ima i toga.

Nedeljko

Eto, sad ste me dobro podsetili. Evo vidite, kad budu te magnetne bure, znači ono magnetno polje varira pošto je to vektorska veličina, ima horizontalnu komponentu, ima zet komponentu i u zavisnosti od tih komponenti, svaka komponenta ima svoj uticaj na ljudski organizam, a naš organizam ima svoje elektromagnetno polje. Srce radi na struju, mozak radi struju, svaka ćelija radi na promenu napona naelektrisanja, da bi mogla da se prenese hranljiva materija koja u jonskom stanju mora da bude da bi se hranila ćelije i tako dalje, znači naš organizam radi na struju i na magnet, imamo zračenje svoje magnetno polje, ona struja što se vidi na posebnim snimcima, dobro sad ne pričam dalje i onda kad dođe do poremećaja toga spoljnog magnetnog polja, to promenljivo magnetno polje po zakonima elektromagnetizma stvara ili indukuje mikro struje u našem organizmu. Znači može malo srce da prolupa, neka aritmijica, može glavobolja da bude, najčešće je glavobolja, može bol u kostima, ja to pratim decenijama i onda osetim, ne mogu kažem žmarce, ali osetim da nešto mi ovde po prstima i na nogama dole kao da su mi antene prijemnici, glavobolje retko kad imam, ali ovo sam osetio, jer sam obratio pažnju. Mnogi ljudi ne obraćaju pažnju. Znači treba da u tim nekim situacijama, mlađe to ne interesuje, ali ovi stariji mogu malo to da obrate pažnju, tačno će da primete u kojim situacijama, kao što i osobe koje su imale imale rezove, prelome nogu, operacije, trudnice koje su se porodile carskim rezom i tako dalje, one su sjajni pokazatelj da nekoliko dana unapred kad ih počne, pod uticajem magnetnog polja, koje priprema dolazak meteoroloških pojava, one tačno lepo signaliziraju promenu vremena u tom smislu, zdraviji ljudi su manje, normalno, osetljivi, ali mogu i oni ako pažljivo slušaju svoj organizam. Dobro, neki su malo senzibilniji, nisam dovoljno proučavao sve detalje, ali u svakom slučaju može da se proceni snaga uticaja tih spoljnih faktora, bilo meteoroloških, bilo elektromagnetnih. Kod nas je to teško da se u budućnosti to detaljno prati.

Milica

Ali, to ljude zanima. Zašto se ne vodi neka evidencija o tome, nego se svdi na neki razgovor.

Nedeljko

Dok sam radio u instituciji, pošto sam davno počeo sa tim suncem da se bavim i da pričam, ja sam tamo u nekom izveštaju dao predlog za unapređenje posla, naveo sam, bilo bi poželjno da se pored ovih takozvanih radio sondaža atmosfere to znači, pusti se onaj balan, pa se onda meri temperatura, vlažnost vazduha, posredno brzina vetra, negde do visine 30, 35 km, ja sam napisao da bi se ona na toj sondi, tom balonu da se priključi instrument za merenje magnetnog i električnog polja i i onda bi se videlo, pošto je ta sonda na nekih 100, 150 km, Beograd, Segedin, Zagreb, Niš i tako dalje, onda bi se na relativno malom prostoru..

Milica

Je l usvojeno?

Nedeljko

Ne. Znači, videla bi se struktura tog magnetnog polja i njegova promena, a ta soldaža se vršila dva puta na dan, sad se u Beogradu vrši čak i četiri puta, to bi bili sjajni podaci, znači kad bi se taj senzor za magnetno i elekrtično polje priključio, to inženjeri znaju da urade, ali za sada nema. Ne mislim da su meteorolozi za to krivi, što toga nema, nego hoću da kažem da generalno se ne poklanja pažnju tome.

Milica

A sve nas zanima.

Nedeljko

A sve nas zanima i mene zanima.

Milica

Maltene svakof dana počinjemo razgovor time, ma vidi kakvo je ovo vreme, menja se, nešto mi nije.

Nedeljko

Nije vreme glavni krivac.

Milica

Ali, mi stalno krivimo vreme. Onda se žalimo, nemamo više proleće ili jesen, samo imamo letu i zimu, stalno se žalimo.

Nedeljko

To je isto u razgovoru, poznaniti, prijatlji, nepoznati kad me pitaju, u kakvo je sad ovo vreme, ja kažem vreme nam je onako kako nam je u duši. Znači ja preuzimam svu krivicu, ali do vas je kako vam je u duši.

Milica

Vi inače i dajete prognozu za Beogradski maraton, to sam ekskluzivno saznala pre neki dan, da vas konsultuju kakvo će biti, decenijama u nazad, dobro nije moja oblast, pa sam onda saznala da ste vi taj i da imate precizne podatke upravo zato što uključujete ono što polako je postalo jei postala vaša dodatna ekspertiza, je l, a to je da, sad ću ja pojednostaviti maksimalno, da prosto aktivnosti sunca negde implementire u tu standard..

Nedeljko

Istraživanja su u toku, ja sam na dobrom putu,ali trebaju čitavi instituti to da rade.

Milica

Žalimo se i na sunce. Vidi kako sija, vidi kako je jako, ti je velika.

Nedeljko

Kad je jako, previše vruće – to nije Sunce kao što je nekad bilo. Toliko mi deluje… zapravo, Sunce sada ne šalje ujednačeno zračenje kao ranije. Hajde da kažemo da Sunce emituje približno ujednačeno energiju u vidu elektromagnetnog zračenja – nečeg nematerijalnog.To zračenje ide od elektromagnetnog spektra, pa sve do vidljive svetlosti koju naša čula registruju. Neka druga živa bića registruju i one druge delove spektra – ultraljubičasto, infracrveno… da ne govorimo o još dubljim slojevima.Dakle, postoje živi organizmi na Zemlji koji su prilagođeni tim ‘nevidljivim’ delovima spektra. Naša čula su, sticajem okolnosti, usmerena na ono što nazivamo vidljivim delom spektra.U tom smislu, toplota – odnosno Sunce – ima određenu ulogu. Pre svega zbog toga što to elektromagnetno zračenje, u dodiru sa materijom, izaziva određene reakcije.

Nedeljko

Ljudski organizam tu energiju pretvara u toplotu – to je deo zakona zračenja. Drugim rečima, te energije nema dok ne dođe u dodir s materijom. U tom kontaktu, ona se pretvara u toplotu. To je jedan od rezultata prispeća sunčeve energije na Zemlju.Pored materijalne energije, postoje i sitne čestice – one koje sam ranije pomenuo, a koje, kako je govorio Rajko, registruje i suncokret. Te čestice nose određene impulse. Dakle, nisu nepostojeće – one imaju svoj bazični nivo, koji je stalan, poput izlaska Sunca. To je neka vrsta energetskog minimuma.Međutim, kada se dogodi eksplozija – erupcija čestica na Suncu, koja može trajati pola dana, nekoliko sati, do 12 sati – tada dolazi do energetskog vrhunca, tzv. pika. Takvi pikovi se beleže i mogu se pratiti na specijalizovanim sajtovima.Zašto je to važno? Zato što određeni pokazatelji ukazuju da, kada se dogodi takva eksplozija na Suncu, energija – kako materijalna, tako i nematerijalna – može uticati na živa bića, uključujući i nas.

Nedeljko

Jačina UV domenu i takvih domenu to znači sam sunca dobijemo u tim nekim tim kratkim impulsima nekoliko minuta ili možda 10-ak minuta da se smatralo duži period u to znači da je velika eksplozija bila na suncu i onda u zavisnosti da li je to ta ekspoze bila okrenuta prema viđenom to jest prema vidljivom delu to jest da mi je zemlja okrenuto nevidljivim delom dana prema tome izvoru eksplozije oseća se uticaj tom slučaju izomera kao da smo dobili zračenje rendgenom jednom ili dva rendgen zračenja eto isto utiče nogomet godine nego ona ostat na energija koja daje toplotu tako da kažem da preporuka da pratimo na izveštaju UV zrači onu svoju decu zato sada ne nego kako da znamo kako ćemo mi veruješ pokazao koliko je atmosfera propusna za energiju koja dolazi sa suncem znači nije ona pokaz.

Nedeljko

Jačina UV zračenja i zračenja u sličnim spektrima dolazi sa Sunca u kratkim impulsima – koji traju nekoliko minuta, ponekad i desetak minuta. Ako se takvo zračenje zadrži duže, smatra se da je došlo do veće eksplozije na Suncu.U zavisnosti od toga da li je ta eksplozija bila usmerena ka vidljivoj strani Sunca – odnosno da li je Zemlja u tom trenutku bila „okrenuta“ tom izvoru – zavisi i to da li ćemo osetiti njen uticaj.U tim slučajevima, efekat može biti sličan kao da smo primili jedno ili dva rendgenska zračenja – i to zaista ima uticaj, ne odmah, već u dužem vremenskom periodu.Pritom, to nije ona energija koja daje toplotu – već ona koja prodire dublje, na ćelijskom nivou. Zato je preporuka da pratimo UV izveštaje i štitimo svoju decu.Jer, sada više nije pitanje samo “da li je toplo”, već koliko je atmosfera trenutno propusna za energiju koja dolazi sa Sunca. A to se menja i treba pratiti.

Nedeljko

Trčanje maratona po vrućini je znatno zahtevnije i iscrpljujuće. Zato je važno unositi dovoljno vode.Organizam se na visokim temperaturama ne može efikasno hladiti. Kao što automobil ima svoj sistem za hlađenje, i ljudski organizam pokušava da reguliše temperaturu – ali i to zahteva dodatnu energiju, koja se oslobađa u vidu toplote.Zagrejavanje organizma dolazi i iznutra (usled rada mišića), ali i spolja – od strane Sunca. Kada Sunčevo zračenje dodatno greje površinu tela, dolazi do značajnog povećanja temperature.Na primer, ako je spoljašnja temperatura 25 stepeni, a dan je sunčan, površina našeg tela – posebno glava i koža – može da se zagreje i za desetak stepeni više, usled direktnog Sunčevog zračenja.To je zbog toga što naše telo, kao i tzv. “crna tela”, apsorbuje više energije i samim tim se više greje.

Nedeljko

Najviše se zagrevamo upravo zbog zakona zračenja – zato se leti preporučuje da nosimo belu, a ne crnu majicu. Crna boja apsorbuje više toplote.Isto tako i naš organizam – pojedini delovi tela se više zagrevaju kada su direktno izloženi Sunčevom zračenju. Kada je oblačno i kada je, recimo, 25 stepeni, taj dodatni efekat zagrevanja se ne oseća toliko.Takođe, nije isto da li je Sunce u aprilu ili u oktobru, čak i ako je spoljna temperatura ista – na primer, 25 stepeni. U oktobru je Sunce mnogo niže na horizontu nego u aprilu, pa je i ugao pod kojim zračenje dolazi drugačiji, što značajno utiče na efekat zagrevanja.Važno je znati da vazduh kao takav ne greje telo – već to čini direktno Sunčevo zračenje. To su osnovni zakoni zračenja koji se izučavaju i u meteorologiji.Zato bih preporučio da se svakodnevno prati UV indeks i drugi relevantni podaci – koji se lako mogu naći na sajtovima meteoroloških agencija. I to bi trebalo da postane deo svakodnevne navike.

Nedeljko

Postoje prognoze koje ukazuju na solarne aktivnosti u narednih pet do šest dana, pa čak i za period od mesec dana.Sunce pokazuje određenu pravilnost u svojoj aktivnosti – najpoznatiji je ciklus koji traje otprilike 11 godina. U sredini tog ciklusa – otprilike između četvrte i sedme godine – Sunce je najaktivnije.Tada je veća verovatnoća pojave snažnijih eksplozija i erupcija na njegovoj površini, što se može odraziti i na meteorološke pojave na Zemlji – kao što su povećana učestalost ekstremnih vremenskih događaja.Za razliku od tih „aktivnih“ godina, postoje i tzv. „mirnije“ godine, ali i unutar svake godine mogu se dogoditi izuzetni solarni događaji.Drugim rečima, nije presudno da li je godina u maksimumu ciklusa – jer sve zavisi od konkretnog događaja na Suncu.Na osnovu toga se i izrađuju prognoze solarne aktivnosti, koje mogu pomoći u predviđanju potencijalnih posledica i na Zemlji.

Nedeljko

Građani mogu lako da pristupe ovim informacijama – gotovo svi izvori su javno dostupni i sadrže adrese na kojima se mogu pronaći prognoze solarne aktivnosti za narednih sedam dana, pa i za ceo mesec.To je zato što Sunce rotira oko svoje ose za približno 27 zemaljskih dana. Zajedno sa koleginicom, radio sam na jednoj stručnoj analizi u kojoj smo primetili da se zahlađenja u Beogradu, koja se javljaju u periodu od nekoliko meseci, podudaraju sa tim 27-dnevnim ciklusom.Dakle, rotacija Sunca i solarne erupcije koje se dešavaju tokom tog ciklusa mogu imati uticaj i na lokalne vremenske pojave.Ne samo to – pokazalo se da i tropski cikloni, kao i drugi slični atmosferski fenomeni, imaju određenu povezanost sa ponovljivim obrascima solarne aktivnosti.Odatle se izvodi zaključak da Sunce, osim što neposredno utiče na vreme svojim zračenjem i zagrevanjem, ima i posredne uticaje koji se ogledaju u cikličnim promenama vremenskih prilika.

Nedeljko

 Grijanje organizma nepovoljno utiče na trčanje – to je poznato. Iako sam kroz skoro 40 godina trčanja doživeo razne uslove, neka iskustva posebno pamtim.Na pitanje koji mi je maraton bio najzahtevniji i najzanimljiviji, mogu da izdvojim nekoliko primera. Na primer, maraton u Novom Sadu, kada je padao sneg pre dve-tri godine, bio je zaista specifičan.S druge strane, bilo je mnogo maratona po velikoj vrućini. Posebno pamtim jedan koji je išao od Tekeriša ka Loznici – trka po brdovitom terenu, uz stalno uspinjanje i spuštanje. Bilo je leto, mislim avgust, i temperatura je dostigla oko 32–33 stepena. Startovali smo dok je bilo već oko 26–27 stepeni, uz vedar, sunčan dan.Znači, ono što sam ranije govorio – uzbrdice dodatno greju telo, a direktno Sunčevo zračenje i dehidracija dodatno otežavaju uslove. Bilo je i onih koji su odustali, što je potpuno razumljivo.Ja sam tada trčao svojim tempom, ali sam tog dana odlučio da pratim druga kojem je to bio prvi maraton. Hrabro sam ga bodrio: „Samo još ovaj kilometar, pa onda sledeći…“ – i tako smo išli zajedno.Iako mi je fizički bilo zahtevno, taj maraton je bio poseban – jer sam nekom pomogao. To je ta solidarnost među maratoncima koju pamtim kao najvredniji deo trčanja. Možda ne najbrži, ali svakako najlepši. 

Nedeljko

Ponekad i sami ne znamo koliko nešto može biti opasno ili značajno – dok to ne iskusimo na sopstvenoj koži. Svako novo iskustvo donosi neku novu pouku.Sećam se još jednog primera kada sam pomogao jednom čoveku. Nismo se poznavali pre toga – upoznali smo se pre desetak godina, a on je bio stariji od mene. Ipak, odlučio je da počne da trči – u svojim sedamdesetim godinama.Počeo je sa kraćim distancama, a zatim prešao na polumaraton. Gledao je nas koji trčimo maraton, i u njemu je rasla želja da i sam jednog dana istrči ceo maraton.U razgovoru s njim, primetio sam njegovu odlučnost. Pogledao sam njegove rezultate s polumaratona i način na koji trči. Bez obzira na godine ili građu, meni je delovalo da ima potencijal.Ali najvažnije je bilo to što je imao jaku unutrašnju želju – voljni momenat, što je ključni preduslov za ovako nešto. Fizička priprema dolazi kasnije, ali psihološki „okidač“ – to je ono što mu je nedostajalo. I to je ono što sam mu ja pomogao da pronađe.

Nedeljko

Družili smo se, trčali zajedno, i ja sam ga tokom vremena ubedio da on to zaista može da postigne. Nakon dve godine razgovora i zajedničkog vremena, odlučio je da pokuša.Dao sam mu savet da ne ide na neki maraton van Beograda, već da prvi put trči ovde, gde mu je sve poznato – kod kuće, gde može da se lepo pripremi i ima potrebnu logistiku. Jer maraton ipak zahteva ozbiljnu pripremu.Trka se održavala na Adi, i to je bio deo organizacije za rekreativce, uključujući i „šećeraše“, kako ih zovu – ljude koji trče bez profesionalne pripreme, ali sa srcem. Sve je bilo organizovano o njihovom trošku, bez sponzora, ali sa mnogo duše.On mi je poverovao, sve je lepo prošlo. Ja sam išao pored njega, diktirao tempo, korak po korak. Prošli smo izvanredno. On je bio oduševljen – istrčao je svoj prvi maraton sa 77 godina.I dan-danas trči. Napunio je 80, i dalje je aktivan. To je, za mene, jedno od najlepših trkačkih sećanja.

Milica

Koji je najstariji maratonac ili maratonka je l vam poznato?

Nedeljko

Sećam se da je pre desetak godina jedan maratonac, rekreativac, učestvovao na Istočnom maratonu. Nije bio profesionalac – prosto je voleo da se prošeta, malo protrči, da oseti duh trke. Bio je stariji, ali posvećen.Ako se dobro sećam, mislim da je imao 83 godine. Zvao se Mile Jandrić. Živeo je u Mladenovcu, a trku je trčao u Zrenjaninu. Zaista ne znam da li je u Srbiji ikada neko sa više godina učestvovao u maratonu. Možda negde i jeste, ali nemam tačan podatak.Znam da ima mnogo žena koje su trčale maratone i sa više od 60 godina, a da ne govorimo o onima starijim od 50. Toga ranije gotovo da nije bilo. Pre petnaestak godina žene su bile retkost na dužim distancama, ali one koje su tada počele da trče – sada su u svojim pedesetim, pa i šezdesetim godinama.I sve ih je više. Sada je normalno videti ženu u tim godinama kako učestvuje u trkama, rame uz rame s muškarcima. Pridružile su se izazovu i potpuno ga prihvatile.

Milica

Izazov i to prilično veliki.

Nedeljko

Moram da spomenem svog prijatelja koji je istrčao maraton sa 77 godina. Prošle godine, sa 79, trčao je još jedan maraton – i to uspešno.Ove godine se sprema da ponovo trči na jesen, s ciljem da uđe u Ligu rekorda. Njegovo ime je Predrag Janković – i moram da ga pomenem jer to zaista zaslužuje.Ima još sjajnih ljudi u tom svetu. Na primer, Drago Boro – koji sada živi u Poljskoj. On je bio prvi koji je prešao granicu od 100 istrčanih maratona i čak je započeo evidenciju maratona koje je završio.Mislim da danas ima preko 400 maratona iza sebe.Naravno, ima i onih koji su možda malo “jurili brojke”, ali i onih koji trče svojim tempom, bez žurbe – pa koliko se nakupi.Svako ima svoj ritam, svoj cilj i svoj doprinos maratonskom pokretu.

Milica

Vreme nam curi nećete verovati kako.

Nedeljko

Da li je moguće?

Milica

Moguće, da. Za vas imam samo dva kratka pitanja, onda ćemo priču o planinarenju ostaviti za drugi put, to nismo uopšte ni dotakli. Prvo je, da li su uvek vaše najbolje godine zato što živite takvim načinom života, a drugo kako će biti leto?

Nedeljko

Kako se osećam, da dobro. Ne osećam neku suštinsku razliku sem što normalno poneka zdravstvena tegoba se pojavi, to svi imamo. To ja sredim, ne zapustim, tako da razrešim to, održavam onu opštu kondiciju, duh, raspoloženje, tako da bez nekog suzdržavanja mogu da idem i dalje na maratone, znači čvrstina duha je pre svega u pitanju.

Milica

A kako će biti leto?

Nedeljko

 Leto će biti kod nas kao i svako, toplo leto. Samo što ovaj bude neki put nekog leta bude malo duži period visokih temperatura, kao što je bilo prošlo vreme, ali obično bude po tri četiri perioda sa onim ekstremnim temperaturama, mislim na 35 i više. Neke godine ih i nema, stvar dugoročnih prognoza je nepouzdanost. Sad ja ne mogu da kažem tačno kolika će biti srednja temperatura, zato kažem kod nas je leto toplo i biće toplo. Povremeno prekidano sa onim lokalnim pljuskovima i grmljavinom.

Milica

Neće verovati već nam je isteklo sat vremena, a nismo ni stigli do planinarenja, a to je tako još jedna velika tema tako da vas pozivam da dođete opet, i da ovo bude samo prvi deo našeg razgovora, a za kraj imam za vas tri pitanja, prvo da li ćete  napisati knjigu, a to je prvo pitanje. Drugo pitanje, da li su ovo vaše najbolje godine, i da li su uvek vaše najbolje godine zato što živite tako kako živite u skladu sa sportom, i treće pitanje kako će biti leto?

Nedeljko

Pa imam nameru da pišem, ja pišem za stručno naučne radove, ali onaj životopis imam nameru, ali kad će biti stvarno ne znam, i da li ću stići to da uradim. Obećavam sebi,  ne drugima. Osećam se prijatno nezavisno od datuma rođenja, od godine rođenja, istina primećuje se malo u smislu neka neka razlika zbog samog organizma koji generalno popušta pomalo, normalno, ali generalno u svom osećaju, svom duhu ne vidim razliku od svojih tridesetih godina starosti, i sada.

Milica

A kakvo će biti leto?

Nedeljko

Leto će kod nas da bude, kao svako drugo leto. Toplo leto, hoću da kažem da se razlikuju kod nas samo po periodima sa danima sa ekstremno visokim temperaturama, neki put ih ima više ,neki put manje to su one temperature  od 35 stepeni i više, prekidane sa zahlađenjima, kišom i pljuskovima, prošlo leto je bilo oskudnije sa pljuskovima, bili su duži periodi suvog, i ekstremno toplog vremena, doći će godine kad će biti više svežine leti, ali je sve to toplo, zato ja kažem kod nas je leto toplo.

Milica

I ne može se baš mnogo unapred predvideti, zato ne treba da se ljutimo na meteorologe.

Nedeljko

 Dugoročne prognose su vrlo nepouzdane, ne ostvaraju se ubek prema našim prognozama.

Nedeljko

Mnogo vam hvala na odvojenom vremenu za kako smo se dogovorili prvi deo razgovora, sve što ste doživeli u planinama je posebna tema za sebe, posebni univerzum potpuno, i to je vrlo, vrlo interesantno i popularno u današnje vreme, tako da vas pozivam da dođete ponovo i da pričamo o tome, može?

Nedeljko

Naravno, poziv je upućen, ja prihvatam.

Milica

E to me raduje, hvala vam mnogo. Ovde završavamo razgovor, nadam se da vam je bilo zanimljivo, svako pitanje ako imate naravno je dobrodošlu u komentarima, i nastavite da nas pratite.