Žensko iskustvo bez filtera: Ani Erno i moć ispovesti

Piše Ana Bastić

Ani Erno, francuska književnica i nobelovka, poznata je po svom autobiografskom, minimalističkom i analitičkom stilu. Njena proza bavi se ženskim iskustvom, klasnim poreklom, sećanjem i emocijama, ali bez sentimentalnosti – ona piše „hladno”, kao istraživač sopstvenog života.

Dva romana sa sličnom tematikom, napisana u razmaku više od decenije, predstavljaju pravi uvod u stvaralaštvo ove francuske književnice.

„Jednostavna strast” – zaposednutost ljubavlju

U romanu Jednostavna strast (Passion simple, 1991) Erno opisuje opsesivnu vezu sa oženjenim muškarcem:

„Od prošlog septembra nisam radila ništa osim što sam čekala jednog čoveka.”

Čitav život junakinje svodi se na čekanje njegovog poziva, dolaska, znaka.

Ona priznaje da je izgubila interesovanje za svet – filmove, prijatelje, rad – sve dok traje ta strast. Zaposednutost postaje stanje potpunog gubitka sopstvenog identiteta: ona više ne postoji kao „ja”, već samo kao neko ko čeka „njega”.

Iako piše o vatrenoj emociji, to čini bez patetike – hladno, analitično, kao da beleži klinički slučaj. Strast postaje oblik samoponištavanja, ali i jedini način da se oseća živa.

„Zaposednutost” – opsesija nakon prekida

Knjiga Zaposednutost (L’Occupation, 2002) predstavlja nastavak tog emocionalnog puta – šta se događa nakon što strast nestane?

Junakinja je sada opsednuta novom ženom svog bivšeg ljubavnika.

Prati je, zamišlja, uhodi na internetu, poziva nasumično nepoznate žene telefonom.

„Zašto je on sada s njom, a ne sa mnom?”

Ljubav prelazi u ljubomoru, zavist, samoprezir. Svesna je da je to iracionalno, ali ne može da se oslobodi. Svojom zaposednošću uvlači čitaoce u isto takvo stanje, i upravo je to njen umetnički postupak.

„Pa ipak sam ja ta koja je ostavila V, nakon veze od šest godina. Delom zbog umora, delom zbog toga što sam bila nesposobna da žrtvujem svoju slobodu, stečenu posle osamnaest godina braka, zarad zajedničkog života koji je on sam zdušno priželjkivao.”

Svest da je za bivšeg muškarca bila samo tip zamenljive, sredovečne, poželjne žene i spoznavanje te istine, oslobađa je da se posveti sumanutim gestovima dok traga za identitetom druge žene.

Forma dnevnika i kratkih zapisa pojačava osećaj klaustrofobije – čitalac oseća koliko ta emocija potpuno preuzima život.

Motiv zaposednutosti u delima Ani Erno otkriva duboku vezu između emocije i identiteta.

Od strasti i telesne želje (Jednostavna strast), preko ljubomore i samoprezira (Zaposednutost), pa do kolektivnog pamćenja i klasne pripadnosti u kasnijim delima, Erno pokazuje da čovek nikada nije sasvim slobodan – uvek je „zaposednut” onim što ga oblikuje.

Pisanje je za nju jedini način da se oslobodi – da ono što je poseduje, pretoči u reči i time povrati sebe.

Naslovna fotografija © Emilio100 / Shutterstock.com