Zemlja kojoj se rado vraćamo i nikada je ne otkrijemo do kraja

Treći odlazak na Maltu obično znači da ste već sve videli. A meni se, paradoksalno, prvi put učinilo da sam konačno počeo da je razumem.

Otkrivanje onoga što mi je već poznato

Treći boravak u istoj zemlji je poseban test. Ako vam se i tada vrati osećaj otkrića, onda znate da to mesto ima dubinu. Malta je upravo takva, slojevita, neiscrpna, tvrdoglavo posebna. Ovoga puta boravio sam u Sliemi, lagano, bez žurbe, bez potrebe da „odradim” znamenitosti. I baš tada, kad sam mislio da sam sve video, počela je da mi se otvara na nov način.

Sve je počelo jednostavno – trajektom. Kratka vožnja preko zaliva i prelazak s modernog, urbanog ritma Slieme na vreme zaustavljeno u Valeti. To je onaj osećaj kao da se ne prebacujete samo na drugu stranu vode, nego u drugi vek.

Valeta: Šetnja kroz živi muzej

Ponovo sam se našao na njenim ulicama, ali ovog puta kao da sam hodao sporije, s više poštovanja prema kamenu koji pamti opsade, flote, vitezove i Karavađovu senku.

©privatna arhiva

Bazilika Gospe od Karmela – kupola koju svi vide, ali malo ko doživi

Toliko puta sam je gledao spolja, kao zaštitni znak Valete, ali tek sada sam prvi put ušao. Kupola u sebi nosi neku neobičnu tišinu, ne monumentalnu, nego ljudsku. Možda zato što je bazilika Gospe od Karmela (Our Lady of Mount Carmel) mnogo puta stradala i bila obnavljana. Kao da se u njoj oseća težina opstanka.

©privatna arhiva

A onda, sasvim neočekivano, završio mi je u ruci i novčić s njenim likom. Mali metalni suvenir koji je, neobično, imao težinu istorije, sada stoji na mojoj ofrendi.

Crkva Gospe od pobede – venčanje u pravom trenutku

Prošao sam pored crkve Gospe od pobede (Our Lady of Victory) baš kada je počinjalo venčanje. Muzika, uzbuđenje, porodice, rols-rojs, a iza njih zidovi koji su preživeli Veliku opsadu 1565. godine. Malta ume da spoji svakodnevicu i večnost bez velike filozofije – to se jednostavno dogodi pred vašim očima.

©privatna arhiva

Bedemi malteških vitezova

Prošetao sam ponovo uz strukture koje su vekovima držale Maltu živom. Vitezovi Hospitalci bili su posebna vrsta ratnika: monasi, lekari, stratezi, graditelji. Njihovi bedemi nisu samo arhitektura – oni su izraz volje da se odbrani nešto veće od teritorije.

Karavađo – susret s tamom i svetlošću (i haplotipom)

U oratorijumu Sv. Jovana Krstitelja ponovo sam stao pred Karavađovu sliku Odrubljivanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Slika je brutalna, tiha i zastrašujuće snažna. Jedina je koju je Karavađo potpisao – krvlju.

Možda zato što delimo isti haplotip, osećaj pred njom nikada nije neutralan. Kao da vam neko kaže: „Ovo je deo tvoje priče, samo u drugom veku.”

Filmska Malta – stepenice koje znamo, a možda ne znamo odakle

Malta se godinama pretvara u pozornicu sveta. Stajao sam na stepenicama na kojima su snimani Igra prestola (Game of Thrones), Džejms Bond, pa čak i delovi Gladijatora. Fascinantno je kako ista ulica može biti srednjovekovni grad, Rim, Dubrovnik, ili nešto četvrto – zavisi od ugla kamere i priče.

©privatna arhiva

Spomenik Neznanom junaku – mesto koje menja perspektivu

Tek ovog puta sam otišao do spomenika Neznanom junaku. Malta je tokom Drugog svetskog rata bila jedna od teritorija na planeti koja je najviše bombardovana. Njena civilna populacija platila je cenu mnogo veću nego što to veličina zemlje sugeriše.

Britanska kruna dodelila je Malti George Cross (Krst Svetog Đorđa) – najviše odlikovanje za kolektivnu hrabrost. Ovaj krst i danas stoji na zastavi Malte, kao trajni podsetnik na ono što je narod preživeo tokom Drugog svetskog rata.

I zato danas razumeš: Njihova samostalnost nije politički proces, nego posledica dubokog osećaja identiteta.

©privatna arhiva

Ukusi Malte – gulaš od zeca i ostale priče

Ovoga puta imao sam više vremena da probam maltešku kuhinju:

• Stuffat tal-fenek (u Lapiri) – gulaš od zeca, možda najautentičnije malteško jelo.
• Pastizzi (u Caffe Cordina) – mali, preukusni zalogaji punjeni rikotom ili graškom.
• Ftira (Nenu The Artisan Baker) – hleb koji je UNESCO prepoznao kao deo svetske nematerijalne baštine.
• Kapunata (D’Office Bistro) – mediteranska rođaka ratatuja.

Malteška kuhinja kombinuje mediteranske korene s britanskim, arapskim i sicilijanskim uticajima – iskrena je i jednostavna, ali puna karaktera.

Konklava italijanskih vitezova

Šta Malta zapravo jeste

Malta je istovremeno:

• tvrđava koja je odbila najveću opsadu tog doba
• kolonija koja je izabrala slobodu
• filmska lokacija koju svi znamo, a retko prepoznajemo
• duhovni centar vitezova koji su spojili medicinu i vojnu veštinu
• muzej na otvorenom
• mesto u kome vam je istorija pred nosom, a more na dva metra od vas
• država koja je više puta preživela, zahvaljujući čistoj upornosti.

I zato se Malti vraćamo. Ne zato što je nismo videli prvi put – nego zato što je nemoguće videti je do kraja.

©privatna arhiva

Praktični saveti

• Trajekt Sliema–Valeta: najlepši način kretanja između dva sveta.
• Kretanje: Valeta je brdovita, ali mala – sve je dostupno pešice.
• Hrana: obavezno probati gulaš od zeca i pastizzi.
• Muzeji: St. John’s Co-Cathedral je nezaobilazan, a Karavađo je obavezan.
• Plaže: Malta nema mnogo peščanih plaža, ali voda je besprekorno čista. Ko poželi ima ih na ostrvcima Gozo i Comino, gde je i čuvena Plava laguna.
• Najbolje vreme za posetu: april–jun i septembar–oktobar.

Zaključak: Zašto je Malta blago koje ne možete iscrpeti

Malta nije samo turistička destinacija. To je lekcija iz istorije, umetnosti, hrabrosti i identiteta. Zemlja koja je preživela opsade, ratove, imperije i kolonije, i koja i danas živi u ritmu Mediterana, ali i u duhu svoje tvrdoglave samostalnosti.

I zato, što joj se više vraćate, to vas više uči.

A najlepše je znati da vas čeka još mnogo toga što još niste videli.

Silema©privatna arhiva

Naslovna fotografija-©privatna arhiva