Zašto pametni ljudi propuštaju očigledne detalje i ima li leka?

Možete satima pažljivo da analizirate tabelu i da propustite podatak koji će neko drugi primetiti za nekoliko sekundi. Možete da razradite poslovni plan, da prođete kroz troškove, rokove i očekivane prihode, a da previdite pitanje od koga zavisi čitav projekat. Kada vam neko naknadno pokaže propust, teško je da razumete kako ga niste videli. Bio je tu, vama pred nosom. A vi ste, koliko možete da procenite, bili potpuno koncentrisani.

I, u potrazi za objašnjenjem ovakvih propusta, možda je upravo u koncentraciji ključ.

Zašto?

Koncentraciju uglavnom doživljavate kao prednost. Ona vam omogućava da završite složen posao, izdvojite važne informacije i odolite ometanjima. Ali, pažnja bira. Dok neke informacije zadržava u središtu, druge ostavlja izvan, uključujući i one koje bi vam, u drugačijim okolnostima, odmah privukle pogled.

Psiholozi ovu pojavu nazivaju „slepilom usled nepažnje”. Izraz može da zavara, jer osoba koja nešto nije primetila ne mora da bude rasejana. Naprotiv, može vrlo savesno da prati ono što joj je zadato i upravo zato propusti neočekivani događaj. Pregled istraživanja, objavljen u časopisu Psychonomic Bulletin & Review, pokazuje koliko je teško takve propuste pouzdano predvideti na osnovu nečijih sposobnosti ili ličnosti.

Inteligencija ne znači da ćete primetiti sve

Ejveri Majls, autor i psiholog, predstavlja istraživanje naučnika sa Univerziteta Ilinois. Njihovo pitanje bilo je jednostavno: Da li određene kognitivne sposobnosti i osobine ličnosti pomažu da primetite ono što se pojavljuje neočekivano, dok ste zauzeti drugim zadatkom?

Prema prikazu istraživanja, sprovedene su dve velike onlajn studije sa po hiljadu učesnika. U jednoj su ispitivane sposobnosti zaključivanja i radna memorija, odnosno sposobnost da se kratkotrajno zadržavaju informacije i da se koriste. U drugoj su ispitivane osobine ličnosti i karakteristike poput sklonosti ka dubokom uživljavanju u iskustvo i ka perfekcionizmu.

Učesnici su procenjivali dužinu linija, brojali kretanja oblika ili tražili određeni broj među simbolima. Dok su obavljali zadatak, na ekranu se pojavljivao i neočekivani objekat. Istraživače je zanimalo ko će ga primetiti.

U zavisnosti od zadatka, primetilo ga je približno 40 do 65 odsto učesnika. Dakle, značajan deo ljudi propustio je nešto što se nalazilo u njihovom vidnom polju, iako su gledali u ekran i pokušavali da dobro urade posao.

Veze između kognitivnih sposobnosti i primećivanja objekta bile su male i nedosledne. Pojedine mere pomagale su da se rezultat predvidi u jednoj situaciji, ali ne i u drugoj. Osobine ličnosti nisu dosledno predviđale ko će uočiti neočekivani objekat. Ni osoba koja je nešto primetila u jednom zadatku, nije nužno pokazivala istu prednost u sledećem.

Iz toga ne proizlazi da inteligencija nema značaj za rad ili da su svi podjednako pažljivi. Zaključak je da vam sposobnost da rešavate zadatak ne daje pouzdanu zaštitu od propusta kada ne vidite ono što niste očekivali da vidite.

Kada dobro rešavate pogrešno postavljeno pitanje

U poslovnom okruženju ova ideja otvara zanimljiv problem. Ako nekome date zadatak da proveri računicu, verovatno će pažnju usmeriti na računicu. Može pažljivo da utvrdi da su svi iznosi tačni, a da se ne zapita da li je pretpostavka na kojoj se zasnivaju realna. Ako pregledate tekst tražeći slovne greške, možda ćete ih ispraviti, dok će, recimo, nelogičnost u argumentaciji ostati neprimećena.

Takve situacije nisu isto što i laboratorijski zadaci iz istraživanja. Ipak, predstavljaju korisnu analogiju – ono što tražite utiče na ono što ćete videti.

Zato, naknadna opomena „trebalo je da budete pažljiviji”, često nije dovoljno određena. Pažljiviji, prema čemu? Brojevima, rokovima, značenju, pretpostavkama, mogućim posledicama? Jedna opšta molba da se sve proveri može da sakrije nekoliko veoma različitih poslova.

Posebno je lako preceniti sopstveni rad kada dobro poznajete oblast. Razumete dokument, brzo se snalazite i prepoznajete poznate obrasce. To vam pomaže da radite efikasno, ali osećaj sigurnosti ne potvrđuje da ste uočili svaku važnu pojedinost. Nešto može ostati izvan pažnje i kada imate dovoljno znanja.

Promenite pitanje

Praktična pouka može da bude da važan posao pregledate iz više jasno određenih uglova.

Jednom proveravate tačnost podataka.

Drugi put tražite informacije koje nedostaju.

Zatim razmatrate pretpostavke: šta mora da bude tačno da bi ovaj plan uspeo i šta se događa ako nije?

To su razumne organizacione preporuke izvedene iz problema ograničene pažnje, a ne postupci čiju je efikasnost opisano istraživanje neposredno testiralo. Njihova vrednost je u tome što menjaju zadatak. Umesto da ponovo gledate isto, na isti način, dajete pažnji drugi pravac.

I drugoj osobi možete ponuditi određenije pitanje od pitanja „Da li je ovo dobro?”. Zamolite je da potraži trošak koji nije uračunat, mesto na kome zaključak nema dovoljno dokaza ili korak za koji nije jasno ko je odgovoran. Takav pregled ima jasniju svrhu, a vi lakše razumete šta je zaista provereno.

Istraživanje ima i ograničenja, kažu istraživači. Onlajn uslovi pružaju manje kontrole od laboratorije, a u uzorku je bilo relativno malo starijih ljudi. Postoji i teškoća sa ponavljanjem zadatka: kada učesnik jednom sazna da se pojavljuje neočekivani objekat, sledeći put može namerno da ga traži. Tada više nije reč o istom iznenađenju.

Zbog toga, ove nalaze ne treba pretvoriti u veliko objašnjenje za svaki previd. Oni nude nešto određenije i korisnije – razlog da preispitate uverenje da je dovoljno biti pametan, savestan i koncentrisan da biste primetili sve što je važno.

Kada sledeći put budete radili analizu i proveru nekog dokumenta, možete zastati pred jednim dodatnim pitanjem: šta je ostalo izvan onoga što ste tražili? Možda će upravo promena tog pitanja pomoći da vidite detalj preko koga ste nekoliko puta prešli pogledom.