Zašto je Božić kod kupoholičarke i dalje naš praznični favorit
Piše Ana Bastić
Vreme praznika često donosi potrebu da usporimo, ušuškamo se u toplinu doma i potražimo knjige koje nas vode u priče ispunjene humorom, nežnošću i svetlucavim trenucima bekstva iz svakodnevice.
Praznici su vreme poznatih tradicija i komfora koji već znamo napamet, pa je zato povratak romanu Božić kod kupoholičarke kao dolazak u dobro poznatu književnu kuću.
Priča o ovom romanu dobija dodatnu dimenziju ovog decembra, jer je pre nekoliko dana preminula njegova autorka Sofi Kinsela, žena čiji je prepoznatljiv humor obojio živote miliona čitateljki širom sveta.
Poznata po seriji romana o simpatič̣noj kupoholič̣arki, godinama nas zabavlja. Njen duhovit i pitak stil pleni, ne dopuštajući da Bekine avanture ispuštamo iz ruku.
Roman Božić kod kupoholičarke donosi još jedno poglavlje u životu Beki Brandon, junakinje koja je odavno prerasla okvire fikcije i postala simbol savremene žene uhvaćene između želja, obaveza i večite potrage za savršenim trenutkom.
Bekina majka iznenada odustaje od proslave Božića u svom aranžmanu i prepušta ga ćerki. Beki se suočava sa izazovom da organizuje „najbolji Božić ikada”, što u njenom svetu znači još više planiranja, još više kupovine i mnogo više stresa. Sve to je dovodi u stanje panike i anksioznosti – da li je dorasla da taj skup i organizuje?
Pritom, njena opsesija kupovinom je neprekidno udaljava od fokusa i nikakve agende i spiskovi ne pomažu.
Kinsela preuveličava njen napor do komičnih razmera, ali upravo time oslikava nešto što mnoge žene tiho osećaju: pritisak da praznici budu savršeni, skladni i potpuno pod kontrolom.
Da bi sve bilo još komplikovanije, u malom gradu u kojem živi, iznenada se pojavljuje njen bivši dečko, roker. On je po karakteru dijametralno suprotan njenom mužu, staloženom i smirenom Luku, njenom životnom osloncu.
„…odjednom zamislim Luka kako kreće na aerodrom u kaputu, sa aktovkom, nasuprot Krejgovim postovima na Instagramu, u kojima se baškari u autobusu kojim se vozi na turneju sa hashtagom # mamurluk.”
U prazničnoj postavci, Kinsela umešno koristi humor, hiperbolu i emotivna previranja, kako bi prikazala Božić ne samo kao porodični praznik već i kao kulturni fenomen u kojem se ideali zajedništva često rasplinjuju pod pritiskom perfekcionizma i potrošnje.
„ U očajanju gledam jedan božićni film za drugim, a između njih osećam prave zavisničke simptome. Deluju kao valijum, mada ne znam tačno kako valijum deluje, ali nagađam. Od njih se osećam smireno, srećno, jer u svima njima, bez izuzetaka, duh božićnih praznika sve ujedinjuje.”
Božić kod kupoholičarke ostaje savršena praznična knjiga, jer je topla i nežna. Ona nas podseća da je u redu smejati se sopstvenim slabostima, da se savršenstvo ne meri brojem obaveza, i da je pravi praznik u ljudima oko nas, a ne u stvarima.
Čitajući je ove godine, u trenutku kada se opraštamo od Sofi Kinsele, roman dobija novu emotivnu težinu: postaje podsetnik na radost i lakoću koju je unosila u živote čitateljki širom sveta.
Njena priča ostaje, i biće deo mnogih naših budućih praznika.
Naslovna fotografija-Shutterstock.com