Nedeljne preporuke za kulturne događaje od 25. februara do 4. marta
- Sadržaj:
- 1. Filmovi
- 2. Pozorište
- 3. Izložbe
- 4. Koncerti
U periodu od 25. februara do 4. marta očekuje nas festival dokumentarnog filma – DOK, Nedelja kineskog filma, bogat redovni filmski repertoar. U Muzeju primenjene umetnosti gostuje izložba iz Muzeja u Smederevu, koja nas vodi na kraj 19. veka i putovanje u Svetu zemlju kralja Milana Obrenovića. U Madlenianumu je prva repriza Hendlove opere Julije Cezar u Egiptu, a skrećemo vam pažnju i na koncerte Beogradske filharmonije i Bečkog filharmonijskog orkestra u Kolarčevoj zadužbini.
Filmovi
Festival dokumentarnog filma DOK
U MTS dvorani, od 26. februara do 1. marta, očekuje nas osmo izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma DOK. Festival donosi najnovija ostvarenja ovog žanra, sa posebnim fokusom na filmove koji u Srbiji imaju svoju premijeru.
Festival 26. 2. u 19.30 otvara dokumentarac o Džordžu Orvelu, film Orwell: 2+2=5, reditelja Raula Peka, koji se dubinski bavi njegovim poslednjim mesecima i vizionarskim delom – 1984, istražujući korene ključnih i uznemirujućih pojmova koje je Orvel predstavio svetu u svom distopijskom remek-delu.
Jedan od filmova koji privlači pažnju je i domaći film Mileva Ajnštajn u kome rediteljka Andrijana Stojković, 150 godina od rođenja ove znamenite Srpkinje, pokušava da otme od zaborava svu lepotu njene izuzetne ličnosti. Ovaj film je u programu 27. u 19 časova i 28. februara u 18.30.
Najavljen je i film Broken English (28. februar u 19 časova) intimni dokumentarac reditelja Ijana Forsajta i Džejn Polard, koji prati šest decenija muzičke karijere rok ikone Merijen Fejtful , stapajući stvarnost i fikciju dok ona dovršava svoje poslednje umetničko delo.
Inače, pored glavnog programa, festival uključuje i takmičarsku selekciju Enter DOK, posvećenu debitantskim dokumentarnim filmovima.
Nedelja kineskog filma
U bioskopskoj sali Etnografskog muzeja (Uzun Mirkova 2), u toku je Nedelja kineskog filma, koja je organizovana sa Institutom Konfucije u Beogradu. Revija filmova traje do 28. februara, projekcije počinju u 18 časova (u subotu će biti i projekcija filma za decu u 12 sati), ulaz je besplatan, a svi filmovi su titlovani na srpski.
Biće novih leta
Domaći film Biće novih leta je drama/komedija o članovima porodice Škrbić, potpuno opsednutoj letovanjima i idejom da se godišnji odmor ne sme propustiti, bez obzira na sve. Sticajem niza društvenih okolnosti, oni će se naći u neobičnoj letnjoj avanturi koja im menja odnose i pogled na sebe. Film donosi priču o porodičnom zajedništvu, o tome kako se ono u savremenom i užurbanom svetu lako izgubi, ali i kako, kroz neočekivane okolnosti, može ponovo da se pronađe.
Reditelj Gvozden Đurić (koji je sa Urošem Tomićem i koscenarista filma) kaže da je film inspirisan ličnim anegdotama, kao i da je ideja za to ostvarenje dozrevala više od petnaest godina.
U filmu igraju: Zlatan Vidović, Olga Odanović, Vahid Džanković, Stefan Vukić, Mladen Lero, Anđela Kribl, Tamara Krcunović. Biće novih leta traje 95 minuta, a u bioskope stiže 26. februara.
© CINEPLEXX
DJ Ahmet
Makedonski film DJ Ahmet, reditelja i scenariste Georgija M. Unkovskog, govori o odrastanju, muzici i trudu da budeš ono što jesi i želiš, uprkos očekivanjima društva i zajednice. Priča prati Juruka, 15-godišnjeg tinejdžera koji živi u zabačenom selu u Severnoj Makedoniji i spas nalazi u savremenoj muzici uprkos suprotnim očekivanjima roditelja, društvenom konzervativizmu kojim je okružen i zabranjenoj ljubavi prema devojci koja je već obećana nekom drugom.
Film DJ Ahmet je na Sandens filmskom festivalu, u sklopu takmičarskog programa World Cinema Dramatic Competition osvojio Posebnu nagradu žirija za kreativnu viziju i Nagradu publike. Takođe, DJ Ahmet je prošle godine u Herceg Novom osvojio i Grand Prix – Veliku zlatnu mimozu.
U filmu igraju Arif Jakup, Aguš Agušev, Dora Akan Zlatanova. DJ Ahmet na IMDb-u ima ocenu 7,3, traje 109 minuta, a u bioskope stiže 26. februara.
© CINEPLEXX
Priča o En Li (The Testament of Ann Lee)
Film je inspirisan životom En Li, začetnicom i predvodnicom verskog pokreta Šejkeri, koji je nastao krajem 18. veka, čiji poklonici su se molili kroz pesmu i igru. Sledbenici su En Li proglasili „ženskim Hristom”, a ona je tokom vremena izgradila i jednu od najvećih utopijskih zajednica u američkoj istoriji.
Film je premijerno prikazan prošle godine na festivalu u Veneciji, gde je dobio 15-minutne ovacije.
Glavnu ulogu tumači Amanda Sajfred, a igraju i Luis Pulman, Tomasin Makenzi, Metju Bird… Režiju potpisuje Norvežanka Mona Fastvold (koja je scenario pisala zajedno sa Brejdijem Korbetom, dobitnikom Oskara za film Brutalista). Film traje 2 sata i 17 minuta, na IMDb-u ima ocenu 7,1, a u domaće bioskope stiže 26. februara.
© CINEPLEXX
Sentimentalna vrednost (Sentimental Value)
Porodična drama Sentimentalna vrednost, reditelja Joakima Trira, priča je o dve sestre povezane neraskidivom bliskošću i njihovom ocu koji iznenada ponovo postaje deo njihovog života, što otvara prostor za oproštaj i pomirenje. Agnes (Inga Ibsdoter Lileas) i Nora (Renata Reinsve) uspostavljaju odnos sa otuđenim ocem, harizmatičnim Gustavom (Stelan Skarsgord), koji je nekada bio slavan reditelj. Gustav nudi Nori, pozorišnoj glumici, ulogu u svom novom filmu, za koji se nada da će mu doneti veliki povratak na scenu. Nora odbija ulogu i ubrzo saznaje da je njen lik poveren mladoj, ambicioznoj holivudskoj zvezdi (El Faning). Neočekivano, dve sestre moraće da balansiraju između komplikovanog odnosa koji imaju sa ocem i američke glumice koja se našla u središtu njihovih složenih porodičnih odnosa.
Inače, reditelj je ideju za film dobio nakon što je njegova porodična kuća oglašena za prodaju. Pitao se kroz šta su njegovi roditelji i bake i deke prošli u životu, ali je onda razmišljao i o dečjoj perspektivi u vezi sa kućom u kojoj su odrasli. Kuća je tako postala polazna tačka za obradu složenije teme – za razmišljanje o životu i očekivanjima ljudi.
Sentimentalna vrednost ima devet nominacija za Oskara, u Kanu je osvojio Veliku nagradu žirija, na dodeli Evropskih filmskih nagrada dobio je nagrade za najbolji film, režiju, scenario, muziku, dok su glavne glumačke nagrade pripale Stelanu Skarsgordu i Renate Reinsve. Skarsgord je osvojio i nagradu Zlatni globus za najbolju sporednu ulogu.
Film traje 2 sata i 13 minuta, na IMDb-u ima ocenu 7,8, a u bisokopima ga možete pogledati od 26. februara.
Naslovna fotografija-scena iz filma
Pozorište
U nedelju 1. marta u 19.30 na Velikoj sceni Madlenianuma, a posle nedavne premijere, ljubitelji opere će uživati u Hendlovoj baroknoj operi u tri čina Julije Cezar u Egiptu (libreto: Nikola Frančesko Hajm). Reč je o koprodukciji Nove beogradske opere i Opere i teatra Madlenianum.
Ovo delo predstavlja vrhunac Hendlovog operskog stvaralaštva i jedno je od najizvođenijih ostvarenja operskog repertoara 18. veka (praizvedba je bila u Londonu 1724). Julije Cezar u Egiptu i danas fascinira publiku snažnom dramom, virtuoznim vokalnim deonicama i izuzetno složenim psihološkim portretima likova. Premijera u Madlenianumu bila je prvo inscenirano izvođenje ovog dela u Srbiji na istorijskim instrumentima (orkestar New Trinity Baroque).
Inače, radnja opere smeštena je u Egipat, u vreme istorijskog susreta rimskog vojskovođe Julija Cezara i egipatske kraljice Kleopatre. Političke intrige, borba za vlast, izdaja i osveta čine okvir u kojem se razvija snažna ljubavna priča, dok Hendel kroz muziku precizno oslikava unutrašnje sukobe, ambicije i emocionalne lomove svojih junaka.
Dirigent je Predrag Gosta, reditelj Ilija Rojtman, scenografiju i kostime potpisuje Tijana Trailović, a koreografiju Ana Stojankić. U ulozi Cezara je Sandro Rosi, kontratenor, Kleopatra je Radoslava Vorgić, sopran, dok su u ostalim ulogama: Silvija Rađen Kumar, sopran, mecosopran Hulija Portela Pinjon, Federika Moi, alt, i Sreten Manojlović, bas-bariton. U operi nastupaju i Nasleđe, ruski kamerni hor (Novi Sad) i igrački ansambl Instituta za umetničku igru iz Beograda.
Izložbe
Do 14. marta, u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu gostuje Muzej u Smederevu sa izložbom Put na Istok kralja Milana Obrenovića: hadžiluk i kultura Orijenta na srpskom dvoru. Autori izložbe su dr Snežana Cvetković, muzejska savetnica Muzeja u Smederevu i msr Dejan Vukelić, stručni savetnik Matematičkog instituta SANU.
Ova izložba bazirana je na knjizi Sa Nj.V. Kraljem Milanom na Istoku, koju je napisao kraljev ađutant i saputnik Mihailo Rašić. Ključna polazišta izložbe obuhvataju ličnost Milana Obrenovića, njegovu abdikaciju i motive za putovanje u Svetu zemlju (sa usptunim zadržavanjima u Carigradu, Bejrutu i Damasku), duhovni preobražaj na Hristovom grobu, percepciju diskursa Orijenta na srpskom dvoru i njegove uticaje na oblikovanje dvora i dvorske kulture u Srbiji tog vremena.
Inače, autorsko vođenje kroz izložbenu postavku je svake subote od 13 časova.
Koncerti
Beogradska filharmonija
Beogradska filharmonija nastupa u petak 27. februara u 20 časova u Kolarčevoj zadužbini. Pod dirigentskom palicom Kerema Hasana, kojeg smatraju jednim od najuzbudljivijih mladih britanskih dirigenata današnjice, BGF će izvesti dela koja spadaju među najlepše muzičke posvete rađanju sunca. Na programu su Noćna vožnja i svitanje Jana Sibelijusa, Četiri morska interludijuma Bendžamina Britna i Alpska simfonija Riharda Štrausa.
Kolarčeva zadužbina
Bečki filharmonijski orkestar Štraus (Vienna Strauss Philharmonie Orchestra) nastupa u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine 29. februara u 16 i 20 časova. Ovaj orkestar je 2014. osnovao Gerald Grinbaher (osnivač svetski poznatog Mocart orkestra iz Beča). Okrestar čini 27 muzičara iz različitih zemalja koji nastupaju pod upravom maestra Andraša Deaka.
Na programu su dela Mocarta, Bramsa, Hajdna, Dvoržaka, Rosinija i Štrausa.
Naslovna fotografija © CINEPLEXX