Modne tajne književnih junaka

Ako bismo nabrajali profesije koje pedantno i posvećeno rade na tome da ljudi budu adekvatno obučeni i da moda bude to što jeste, malo je verovatno da bismo se setili pisaca. A ipak, pisac strpljivo „kroji i šije” za svoje književne karaktere koji u njegovoj knjizi deluju, vole i stradaju, piše književnica Ljubica Arsić u svojoj novoj knjizi Goli i obučeni – pisci i moda, koju je nedavno objavila Agora.

Naslovna korica knjige Goli i obučeni – pisci i moda

Madam Bovari u bojama vode

„Haljine i odela nikada nisu izabrani nasumice”, zaključila je književnica Ljubica Arsić, analizirajući mnogobrojna književna dela, dopunjujući ih filmovima, pozorišnim predstavama i slikama.

Ovo neobično putovanje počinje Floberovom Madam Bovari, u trenutku kada je ovaj kultni ženski lik tek mlada devojka u čiju kuću dolazi doktor Šarl Bovari da leči njenog oca. Tada doktor Emu vidi zaklonjenu „ispod ljubičastoplavkaste moare svile suncobrana. Mlada Ema je obučena u plavu haljinu od merino vune s tri karnera, obavijena oko njenog gracilnog tela”. Sneg koji se topi upotpunjuje sliku koja najavljuje emotivno buđenje mlade žene, a plave nijanse njene odeće pratiće njene promene do tragičnog kraja. Dok jaše s ljubavnikom, Ema posmatra predeo kroz dugački plavi veo svoje jahaće haljine. Plava je čak i staklena bočica sa arsenikom za kojom će na kraju posegnuti.

Uviđajući sličnosti između lika Eme Bovari i mitova o sirenama, Ljubica Arsić podseća na scenu s njene svadbe kada se za predugački šlep njene venčanice zakačinje čičak. „Boje koje Emu obavijaju jesu tonovi vode – plava, plavo-zelena, i na kraju zelena boja njenog pokrova koju je za njeno poslednje putovanje izabrao muž Šarl”.

U potrazi za izgubljenim ukusom

U velikom Prustovom romanu U potrazi za izgubljenim vremenom Ljubica Arsić dekodira ljubavnu priču Svana i Odete preko njenih haljina. Pri njihovom prvom susretu, odlučio je Prust, Odeta je sva okićena orhidejama, ispod mantila otvaraju joj se valovi od crnog velura i jedan trougao bele suknje od grube svile, a beo je i umetak na grudima. U trenutku kada joj ispadnu orhideje iz kose, a Svan joj pomgne da ih vrati na mesto, u njemu otpočinje promena.

Iako je do tog trenutka bio čovek istančanog ukusa, Svan počinje da se divi Odetinim kitnjastim ružičastim haljinama, njenim volanima, riševima, mašnama, resama, perima. „Mnogima se često dešava ono što se dešavalo Svanu, da se osećanje za lepo menja pod dejstvom strasti, dokazujući izreku da je ljubav slepa, a možda i glupa,” piše Ljubica Arsić.

Crvena torbica Ane Karenjine

Knjiga o piscima i modi ne bi nikako mogla da se zamisli a da se u njoj ne pomene balska haljina Ane Karenjine. Kulminaciju tragične ljubavne priče Ane Karenjine i grofa Vronskog veliki Tolstoj je potcrtao time što je Anu obukao u crnu somotsku balsku haljinu s venecijanskim čipkama, a njenog ljubavnika u belu oficirsku uniformu sa zlatnim širitima.

Ljubica Arsić nas podseća na svedočenje Tolstojeve žene Sofije po kome se njen muž vrlo detaljno raspitivao o modi, tkaninama i krojevima dok je gradio svoje likove. To dokazuje i da trenutak u kome Ana prvi put ima crvenu torbicu nije slučajno izabran. Ta crvena torbica, čiji značaj kritičari često previđaju, na čudan način se povećava i smanjuje, nekako paralelno sa emocionalnom dinamikom glavne junakinje.

Kira Najtli kao Ana Karenjina

Raskoljnikov i njegov trorogi šešir

Autorka analizira glamuroznu odeću Tolstojevih likova, kojih samo u Ratu i miru ima oko 200, ali ne propušta da ukaže na to koliko se ona razlikuje od odeće likova Dostojevskog, oličene u trorogom šeširu Raskoljnikova.

Kako su ova dva pisca savremenici, Ljubica Arsić s pravom kaže: „Čitaocu ne preostaje ništa drugo do da se čudi kako istim ulicama velegrada hodaju u traljama ’poniženi i uvređeni’, kao i oni kicoški obučeni po poslednjoj modi”.

Crna majica i bele rukavice u tramvaju zvanom Amerika

Na sličan nesklad, samo u sasvim drugačijem podneblju i vremenu, ukazuje Ljubica Arsić kada analizira dramu Tramvaj zvani želja Tenesija Vilijamsa. Mladi i muževni doseljenik u Ameriku Stenli Kovalski nosi radničke pantalone od grubog teksas platna, a preko mišićavih ramena prebačena mu je komotna košulja za kuglanje, karirana na crveno-zelene kockice. On takođe nosi i pripijenu crnu majicu s kratkim rukavima. Otkad je ovu „kreaciju” pisca Tenesija Vilijamsa u filmu nosio mladi Marlon Brando, ona je postala muški „must have”.

Marlon Brando u filmu Tramvaj zvani želja

Vitalni, snažni američki radnik Stelni Kovalski u delu će obući i svoju svečanu svilenu pidžamu koju je kupio za prvu bračnu noć. U njegovom jasnom svetu bura će nastupiti tek kada u goste dođe Blanš, sestra njegove trudne žene Stele.

Blanš je bivša nastavnica engleskog jezika. Pojavljuje se u beloj haljini s volanima, belim rukavicama i šeširom, s bisernom ogrlicom i minđušama. Čipka, volani, cvetni dezeni na haljinama u retro duhu pomažu joj „da se umota iluzijom o prošlom životu na nepovratno izgubljenom porodičnom imanju”. Pažljivim izborom odeće svojih junaka Tenesi Vilijams je pojačao dramski sukob.

Džoni Dep kao Don Žuan

Od prsluka Don Žuana do pantalona Žorž Sand

Pažnji autorke ne promiču ni likovi kao što su Sofka iz Nečiste krvi, niti oni iz takozvane proze u trapericama iz poslednjih decenija XX veka. Tu su i muški kicoši sa crvenim prslucima i srebrnim dugmadima, čuveni dendiji različitih generacija i epoha, kao što su Bajronov Don Žuan, likovi Oskara Vajlda ili Večiti mladoženja Jakova Ignjatovića.

Detaljno se bavi pantalonama Žorž Sand, cipelama – od Pepeljuge, preko sedefnih papuča Danteove Beatriče do starih cipela u Beketovoj drami Čekajući Godoa. Pod svoju analitičku lupu stavlja Šekspirove rukavice, žutu boju, ali i tako škakljive detalje kao što su brusthalteri i gaće.

Naslovna fotografija Scena iz baletske predstave Ana Karenjinau u izvođenju Vakhtangov moskovske pozorišne akademije, 2019. ©Alexey Vronsky/ Shutterstock.com