Iluzije
Živimo u lažnom svetu, u jednoj, do detalja scenarističkoj iluziji. „Fejk realnost”, tako se to kaže danas – ali i jezik je podlegao toj neautentičnosti, pa otuda toliko stranih i novokomponovanih reči, ne samo u našem jeziku, otuda toliko skraćenica i sveobuhvatnih sinonima na engleskom jeziku, na primer, kojima se suština svih drugih jezika siromaši i suši. Reči, kao što su, na primer, fejk, selebritis, pič, agenda, šou-biznis, bodi pozitiviti, vouk kultura, i da ne nabrajam dalje, fitnes, lajfkouč, hajp, trend, fotošop, influenseri, odavno su uplivale u svakodnevni govor i osiromašile ga, dok su, s druge strane, samo potpirivale zavodjivu vatru lažnih ideala kako bi suština našeg ropstva bila zamagljena.
Priroda matriksa počela je da se ogoljava. Zvezdano nebo decenijama ispunjavano novim idolima, počelo je da se urušava – zvezde padaju s tog izmišljenog neba: slavne ličnosti, njihovi životi, ljubavi, maniri, novac, hrana, popularna „nauka”, sve je to jedna velika, dobro osmišljena laž, kako bi nas iluzija u kojoj živimo čvršće držala u nekoj vrsti kolektivnog globalnog transa. Sve, ali bukvalno sve što nam se servira kao najbolje od života, lažno je, i oni su tu da nas drže u nekoj vrsti neprestane zauzetosti nečim drugim – kako ne bismo gledali u suštinu stvari.
Oni koji nas sistematski razbolevaju, prave se da hoće da nas leče, ili da nas spasavaju od svih pošasti koje su sami prouzrokovali. Svet izgrađen na iluzijama i konceptu zavodljivosti, na narcisizmu i površnosti, učinio je sve da se raskinu prirodne veze sa bogom, sa porodicama, sa bližnjima. Oni koji nas ubeđuju u koncept prihvatanja svoga tela takvog kakvo jeste, u stvarnosti idu na liposukcije, operacije, kljukaju se ozempikom. Oni koji se najviše deru zabrinuti za sudbinu planete, krstare zemaljskom kuglom u privatnim avionima i jahtama, bez srama. Ispostavlja se da je sve što gledamo i čemu možda stremimo, jedna velika nameštaljka – od političkog, preko ekološkog aktivizma, do industrije „duševne dobrobiti”.
Mediji, to više nije informacija – mediji su postali oruđe za održavanje ovog ropstva. I zato nije čudno da svet preplavljuje epidemija psihičkih bolesti.
Ne znam kako ostati normalan, ali znam za duhovitu izreku nekog ovdašnjeg genijalca: „Ko nije slušao babu, slušaće lajfkouča.”