Saharski pesak
Sada već pomalo otrcana rečenica: „Mi živimo u matriksu”, može bez ikakve zadrške da bude promenjena u daleko razumljiviji iskaz koji glasi: „Mi smo sistematski lagani”. Odnosno, nemamo pojma da smo žrtve neprekidnih laži i da je čovečanstvo, otkako je medija i pogotovo društvenih mreža, neka vrsta eksperimentalnog kunića za loptanje sa našim dušama, zdravim razumom pa, u krajnjoj liniji, i sa našim zdravljem. Kako inače objasniti sve propagandne i „naučne” oprečnosti kojima smo obasipani otkako znamo za sebe.
Na primer, ideja o doručku kao o najvažnijem obroku, nije rezultat nikakvog naučnog otkrića, nego savršene marketinške kampanje Edvarda Bernajza, oca savremene propagande, koji je bio unajmljen da smisli bolju prodaju slanine i kobasica. Marketing je tako postao navika zapadne polovine čovečanstva, ugušene u oblapornosti. Posle kobaja, na scenu je stupila kampanja za ovsene pahuljice. Zatim za vegane, pa posle njih karnivore, proteine, pa opet za vlakna; koncepti pet malih obroka dnevno zamenjeni su gladovanjem.
Ili, mit o fluoru koji štiti naše zube danas se ispostavlja kao opasna laž – ovih dana se sve više govori o fluoridu kao nervnom toksinu koji utiče na smanjenje IQ, propast kostiju i ima druge štete po zdravlje, zbog čega se u Americi već vode kampanje da se zabrani njegova upotreba.
Farmaceutske aždaje, ispostavlja se, nose šnjur u propagandi „novih potreba”, koje nas trajno vezuju za njihove usluge. Jedan od mitova je, svakako, i napad na SUNCE, koji traje već nekoliko decenija. Pa su nam ponuđene brojne kreme za zaštitu od njegovog „smrtonosnog” delovanja, a ispostavlja se da sunce nije problem, nego da je šteta u onome što poslušno razmazujemo po koži. Istina je da je sunce zdravo jer pospešuje proizvodnju vitamina D, koji reguliše hormone i jača imunosistem. Trenutna kampanja je – ne samo da nije zdravo mazati kreme protiv sunca, nego je i upotreba dezodoransa, i pogotovo parfema, izuzetno toksična.
Ili, klimatske promene. Ispostavlja se da je u pitanju biznis model, kako bi se progurali koncepti zelenih taksi i proširila kontrola. Ispod svakog paničnog naslova stoji politička ili finansijska osnova. Nije cilj da se spasi planeta, nego da se preoblikuje ekonomija i suze slobode. Ko veruje da Klaus Švab spasava planetu, veruje i da je pesak iz Sahare ovih dana, sa kišom, pao po Teksasu.
Što bi rekao Mark Tven: „Kavez je nevidljiv jer smo rođeni u njemu i naučili su nas da volimo rešetke.”