Ozi Ozborn: Heroj radničke klase iz Birmingema

Nisam ni sanjao da ću jednog dana gledati Ozija Ozborna (Ozzy Osbourne) u muzeju lepe umetnosti. Ali ne kao kontroverznog rokenrol antiheroja, već kao radničkog heroja, čoveka koji je svojim glasom, duhom i upornošću postao kulturni simbol. I to neposredno pre njegovog odlaska. Frontmen grupe Black Sabbath preminuo je 22. jula u 76. godini.

U srcu Birmingema, grada iz kojeg je sve počelo, 2025. godine desio se istorijski trenutak – izložba Ozzy Osbourne: Working Class Hero u Birmingham Museum and Art Gallery. Izložba koja je otvorena 25. juna i traje do 28. septembra, slavi ne samo muzičku karijeru frontmena grupe Black Sabbath, već i njegovu ličnu borbu, autentičnost i neizbrisiv trag u pop-kulturi.

Naziv izložbe Working Class Hero (Heroj radničke klase) je više nego adekvatan, jer to ne znači samo da je Ozi rođen u radničkoj porodici u Birmingemu, već da je ostao autentičan, sirov, buntovan, bez pokušaja da se uklopi u elite. Njegov glas, ponašanje, životni stil i muzika zadržali su duh radničke borbe i frustracije, čak i kada je postao milioner.

Inače, termin working class hero prvi je upotrebio Džon Lenon u istoimenoj pesmi objavljenoj 1970. godine na njegovom prvom solo albumu: John Lennon/Plastic Ono Band. Pesma je oštar komentar o britanskoj klasnoj strukturi i društvenim očekivanjima, sa snažnom političkom i autobiografskom notom. Lenon je kroz tu pesmu kritikovao sistem koji guši individualnost i kreativnost, a ironijski je prikazao kako običan čovek, i pored svega što prođe, ostaje „junak radničke klase” – često slomljen i kontrolisan. Od tada je izraz working class hero postao deo šireg kulturnog i političkog rečnika, označavajući nekoga ko potiče iz radničke klase, ostaje veran svojim korenima i bori se protiv nepravde ili sistema.

Danas se koristi i kao simbol ponosa, autentičnosti i borbe za prava potlačenih, što Ozi Ozborn, svojim poreklom iz birmingemskog naselja Aston, karijerom i ličnim stilom, autentično i predstavlja.

A sve je počelo…

Ozi je odrastao u siromašnom naselju Aston. Radio je sve i svašta, od baždarenja sirena u fabrici do rada u klanici. Upravo tamo je počeo s onim što će postati njegov zaštitni znak, s provokacijom. A provokacija je sve ono što se danas dešava u Birmingemu. Multikulturalnost (koju Englezi ne vole) i visok udeo imigranata (51 odsto) su stvarnost. Ekonomija je toliko krhka da se na hiljade firmi godišnje zatvori, a izgledi da se otvore nove su minimalni. Socijalna nejednakost je više nego izražena, a veliki deo stanovništva živi u ekstremnom siromaštvu. Društveno raslojavanje je pojačano, tako da je termin working class više nego aktuelan.

U sličnom ambijentu je Ozi, preko oglasa za bend, u muzičkoj radnji upoznao Tonija Ajomija (Tony Iommi), Gizera Batlera (Geezer Butler) i Bila Vorda (Bill Ward). Zajedno su stvorili ono što će ceo svet kasnije zvati – heavy metal. Iako poznat po tome što je grizao glave slepih miševa i urlao s bine obučen u crno, Ozi je poslednjih decenija pokazao i svoje drugo lice – lice supruga, oca i, možda najneočekivanije, reality zvezde.

Princ tame i njegovo drugo lice

Emisija The Osbournes, koja je počela da se emituje 2002. godine, revolucionisala je koncept porodičnog rijaliti programa. Pratila je život Ozija, Šeron i njihove dece Džeka i Keli – često haotičan, ali iskren, topao i autentičan. Milioni gledalaca širom sveta su prvi put videli da iza slike ʼprinca tameʼ (Prince of Darkness) stoji zbunjeni, često nežni otac, koji se bori sa običnim stvarima, kao što je kako se koristi daljinski upravljač.

Sa porodicom – Šeron Ozborn, Ozi Ozborn, Džek Ozborn, Liza Ozborn © Kathy Hutchins/ Shutterstock.com

Izložba prikazuje Ozijeve zlatne i platinaste ploče, kostime, gitare, fotografije, video-snimke i naravno – njegove tri Grammy nagrade i dve Rock’n’Roll Hall of Fame plakete (za karijeru sa grupom Black Sabbath i kao solo izvođač). Sve je to pozajmljeno iz privatne kolekcije Šeron i Ozija Ozborna. Ali ono što izložbu čini posebnom nije samo muzička zaostavština, već poštovanje prema Oziju kao autentičnom glasu radničke klase, koji se nikada nije stideo svog porekla.

U subotu, 5. jula 2025, Ozi je održao svoj poslednji nastup na stadionu Villa Park, na samo nekoliko stotina metara od svoje kuće iz detinjstva. Na istom koncertu su se okupili i originalni članovi grupe Black Sabbath – prvi put nakon 20 godina. Među zvezdama koje su mu ukazale počast bili su članovi grupa Metallica, Slayer, Guns N’ Roses, Tool, i mnogi drugi. Šeron Ozborn je potvrdila da je to zaista bio poslednji koncert.

Ozi Ozborn nije samo deo muzičke prošlosti, profesionalno rečeno on je deo njenog DNK. Bez njega, ne bi bilo bendova Slipknot, Korn, Ghost, System of a Down, ili mnogih drugih koji danas pune arene. Ozi je stvorio ne samo zvuk, već i vizuelni jezik heavy metal žanra: crnu odeću, teatralnost, smeh kroz tminu, i stav „ja sam ono što jesam, sviđalo ti se to ili ne”.

Ozi Ozborn na koncertu u Beogradu 2012.© Zamrznuti tonovi/ Shutterstock.com

Njegova autentičnost inspiriše i današnje umetnike van metala, od repera do pop-zvezda, kao što su Bili Ajliš (Billie Eilish), Post Malon (Post Malone), Travis Skot (Travis Scott). Svi su izjavili koliko ih je Ozi inspirisao. Sa njim je sve moguće, možete biti haotični, ranjivi, iskreni i uspešni.

Ispod šminke, legende i skandala, Ozi Ozborn ostaje ono što je oduvek bio, čovek iz naroda. Dečko iz radničke klase koji je glasno vrištao protiv nepravde, sistema i licemerja. I zato je zaslužio mesto ne samo u muzičkoj istoriji, već i u muzeju, kao heroj običnih ljudi.

Dr Dikić pored postera za izložbu posvećenu Oziju Ozbornu u muzeju umetnosti u Birmingemu © privatna arhiha-Dr Nenad Dikić/ Shutterstock.com

Naslovna fotografija -© s_bukley/Shutterstock.com