Feragamo – luksuzni obućar holivudskih snova
Ime koje je od početka do kraja delovalo kao primer i pokazna vežba neprekinutog uspeha – to je bez sumnje bio Salvatore Feragamo
U svetu modnog dizajna retki su oni čiji su uspesi i ambicije beležili samo uzlaznu putanju. Profesija koji se zasniva na tome da se stalno mora biti svež i za korak ispred vremena, mnoge izmori i potroši. Sudbine kreatora često stoga dobiju najčudnije zaokrete, a neretko se ispreče razočaranja i odustajanja.
Ako postoji jedno ime koje je je od početka do kraja delovalo, sa strane gledano, kao primer i pokazna vežba neprekinutog uspeha, to je bez sumnje bio Salvatore Feragamo. Sem toga, on je na samom početku 20. veka utirao put onome što dizajn i izradu obuće na današnji dan čini luksuznom granom modne industrije.
Još kao dečak bio je predodređen da svoju sudbinu veže uz obuću
Kako predanje kaže, Feragamo je još kao dečak bio predodređen da svoju sudbinu veže uz obuću. Da li je to bilo predodređenje ili su to bile okolnosti, to nećemo nikada pouzdano znati, ali izvesno je da je svet kalupa i štikli zaista veoma rano postao deo njegove realnosti. Rođen samo dve godine pre isteka 19. veka, na jugu Italije, kao jedanaesti od četrnaestoro braće i sestara, sa devet godina je njegovo školovanje već bilo okončano. Iako izrada obuće nije bila zanat koji se visoko cenio, njegov otac je podržao sinovljevo šegrtovanje i sa nepunih 14 godina Salvatore će imati poziciju seoskog obućara u svom rodnom Bonitu, a prvi par koji je sam izradio bile su bele cipele za prvu pričest jedne od njegovih sestara.
Sa 14 godina on više nije bio šegrt, već je imao svoju radionicu sa šest radnika, a žene koje su do tog trenutka po cipele morale u Napulj, brzo su ga preplavile porudžbinama. Iako bi neko drugi na njegovom mestu zauvek ostao u rodnom kraju i srećno pravio obuću za lokalne potrebe, Salvatorea su kopkala pisma koja su stizala od njegovog brata, koji se trbuhom za kruhom već iselio u Ameriku. On mu je pisao o tome kako sa druge strane Atlantika fabrikanti iz Bostona poseduju mašine koje izbacuju hiljade pari cipela dnevno.
Po svemu sudeći, radoznalost ga je odvela na novi kontinent, gde će ga kvalitet obuće koji se dobijao na ovaj način razočarati, ali će ujedno videti i priliku da novom tržištu prikaže svoje veštine. Prvu radnju će otvoriti u Santa Barbari. Ovo će biti dovoljno blizu Holivuda da ga rekviziteri vestern filmova primete i da započne, najpre kroz kaubojske čizme, a kasnije kroz ceo spektar artikala, njegova veza sa zlatnom erom Holivuda.
Prvi par koji je sam izradio bile su bele cipele za prvu pričest jedne od njegovih sestara
Uskoro će ga primetiti reditelj Sesil B. Demil i niz porudžbina za istorijske spektakle i kostimirane drame otvoriće mu put i direktno do čuvenih glumačkih imena toga doba. Iz Santa Barbare seli se na Holivudski bulevar i počinje njegova saradnja sa imenima koja će mu doneti svetsku slavu. Od Rudolfa Valentina, Glorije Svanson, Meri Pikford, Daglasa Ferbenksa do Barbare la Mar i brojnih drugih imena, Holivud je prolazio kroz njegovu radnju, a on je radio i dalje na usavršavanju kvaliteta izrade. Godine provedene u Americi delimično će obeležiti pokušaji da na tehnološkom fakultetu usavrši statiku obuće, pa će tako i doneti modernizacije koje su nas dovele do stileto štikli modernog doba.
Ipak, 1927. godine, shvativši da u Americi nema dovoljno zanatlija za nivo izrade kojem je težio, odlučuje da se vrati u Italiju, tačnije u Firencu i da odatle nastavi da vodi posao koji je, uz izvesno posrnuće nakon pada berze krajem dvadesetih, išao uzlaznom linijom sve do njegove smrti 1960. I sa ove distance on će ostati omiljeni obućar Holivuda i Ujedinjenog Kraljevstva.
Prvu radnju otvorio je u Santa Barbari. Ovo će biti dovoljno blizu Holivuda da ga rekviziteri vestern filmova primete
Njegova veza sa Holivudom i visokim društvenim krugovima ostala je neraskidiva do kraja njegovog života. Među svoju klijentelu ubrajao je i glumice posleratnog perioda (nakon II svetskog rata) Sofiju Loren, Odri Hepbern, Grejs Keli, a u isto vreme i vojvotkinju od Vindzora i Mariju Piju od Savoje.
U svojoj 62. godini objavio je biografiju sa romantičnim naslovom Obućar snova kojom je, na neki način, i zaključio svoj profesionalni i životni put, s obzirom da je kasnije tokom te 1960. i preminuo.
Među svoju klijentelu ubrajao je i glumice Sofiju Loren, Odri Hepbern, Grejs Keli, a u isto vreme i vojvotkinju od Vindzora i Mariju Piju od Savoje.
Ono što je zanimljivo je da je već za njegovog života obuća brenda Feragamo bila 40 odsto mašinski proizvođena. Danas je to brend sa masovnom mašinskom proizvodnjom koja je daleko od sanjarskih početaka siromašnog dečaka sa juga Italije. Uprkos tome, ovo je i dalje robna marka koju izdvajaju mondenski krugovi, a Holivud i dalje nije imun na Salvatoreovo ime.