Da li u srednjim godinama kafu treba izbaciti ili zameniti čajem

Onaj ko svakodnevno, celog svog života, unosi 400 mg kofeina, neće povećati rizik za obolevanje od hroničnih bolesti od kojih pati savremeni čovek, naprotiv

Kada se govori o kafi, svi pomisle na kofein, ali u poslednjih nekoliko decenija intenzivnih istraživanja pokazalo se da kafa sadrži bukvalno na stotine raznih drugih supstanci.

Mnoge među njima, između ostalih i hlorogenska kiselina i njene soli, veoma su moćni antioksidansi, a njihov sadržaj u kafi je višestruko veći nego u različitim čajevima – tu se misli na napitak od biljke čaj, ne na naše lekovite infuze – kamilicu, nanu i slično. Upravo tim raznim antioksidansima pripisuje se tzv. antiinflamatorno (protivupalno) dejstvo, kao i pozitivni efekti na krvne sudove i metabolizam šećera. Time se objašnjavaju najnoviji naučni nalazi prema kojima je rizik za prevremeno umiranje od svih uzroka značajno manji kod osoba koje unose 2–3 kafe (zapadna kultura), odnosno čaja (dalekoistočni narodi).

Kofein uspeva da istovremeno obezbedi budnost, bolju motoriku, bolji energetski metabolizam, koncentraciju, ukupnu radnu sposobnost

Inače, kofein koji je stimulativna supstanca deluje preko centara u prefrontalnom režnju mozga, gde se nalazi komandni centar celog organizma. Tako on uspeva da istovremeno obezbedi budnost, bolju motoriku, bolji energetski metabolizam, koncentraciju, ukupnu radnu sposobnost.

Pacijenti koji su na dijeti zbog gojaznosti često me pitaju da li smeju da piju kafu. Ne samo da smeju, već je i preporučljivo, jer kafa podstiče energetski metabolizam. U toj situaciji, naravno, bez šećera.

Ko je najbolji izvor antioksidanasa: kakao, kafa ili čaj?

Sadržaj polifenola je najmanje dvostruko, a često i višestruko veći u kafi nego u zelenom i crnom čaju, a mnogostruko veći nego u kakaou i crnom vinu, što je posebna tema.

I ne samo sadržaj, već i ukupni antioksidativni potencijal kafe mnogo je veći u odnosu na sve druge napitke koji inače nose ekskluzivni epitet „zdrav”.

Antioksidativni potencijal bio bi ono što nam je važno sa aspekta zdravlja – to je sposobnost da se potencijalno opasan višak slobodnih radikala neutrališe/ukloni iz organizma.

Sadržaj polifenola najmanje je dvostruko, a često i višestruko veći u kafi nego u zelenom i crnom čaju

Da odgovorimo i na pitanje. U svim istraživanjima na tu temu, većina ispitanika se opredelila za čaj, kakao, crno vino, a samo mali broj stidljivo je pomenuo i kafu.

Ako ste i vi mislili tako, dali smo vam temu za razmišljanje. I – bez griže savesti uživajte u svom napitku, pa makar on bio kafa, a ne zeleni čaj.

Koliko kafa dnevno – čitaj, koliko je kofeina bezbedno uneti?

Evropska agencija za bezbednost hrane – EFSA, sumirala je sva poznata saznanja o bezbednosti unosa kofeina na sledeći način.

Ukupni dnevni unos kofeina do 400 mg bezbedan je i ne dovodi do bilo kakvog rizika po zdravlje ljudi, bilo kratkoročno, bilo dugoročno gledano. Koliko je to tačno kafa? Zavisi od vrste: espreso, američka, francuska, pa ne treba prepisivati njihove brojke.

Ni u kojim godinama ne treba piti nekoliko šoljica zaredom

Naše kuvane kafe imaju u proseku 60–80 mg kofeina, što bi u prevodu bilo 4–5 kafa. Naravno, pod uslovom da je to jedini izvor kofeina.

I ne samo da neko ko unosi 400 mg kofeina svakodnevno, celog svog života, neće povećati svoj rizik za obolevanje od hroničnih bolesti od kojih pati savremen čovek, naprotiv.

Pokazano je da unos preko 300 mg smanjuje rizik za obolevanje od depresije kod žena, karcinoma prostate kod muškaraca i moždanog udara kod oba pola!

Ovo je došlo kao iznenađenje i za naučnu zajednicu, ali ima u najavi još tako dobrih novosti. To su elementi na osnovu kojih je i doneto ovo mišljenje.

Naravno, stoji činjenica da ekscesni unos kofeina iz bilo kog izvora, a tu su i crni i zeleni čaj, kakao, čokoladni barovi i energetski napici, nije poželjan! Kako je kofein tu često „sakriven”, treba obratiti pažnju. A za kafu je jednostavno – ni u kojim godinama ne treba piti nekoliko šoljica zaredom!