Olivera

Možda ceo svet odlazi dođavola, ali izgleda da se za nas, ovde, na Balkanu, to više ne može reći, a na taj optimističan zaključak naveo me je jedan mali veliki fenomen koji je iznenada i gotovo preko noći zapljusnuo naše obale.

Jedan mladić, koji peva kao anđeo, uspeo je za samo petneast minuta da rasproda karte za nekoliko koncerata u Beogradu, a kako su novine javile, još najmanje četrdeset hiljada ljudi ostalo je bez mogućnosti da ga sluša uživo! Ovu nezapamćenu pomamu izazvao je javnosti potpuno nepoznat dvadesetogodišnji Jakov Jozinović, dečko iz malog mesta u Hrvatskoj koji je, osim što se kao klinac pojavio u nekom pevačkom takmičenju, postao zvezda Instagrama i TikToka, pevajući svoje obrade čuvenih domaćih hitova.

I onda sam videla jedan njegov klip sa koncerta: u publici su klinci, tinejdžeri, frenezija, a na sceni lepotan divnog glasa koji peva: „Sad žalim, da, alʼ šta sam znao ja, ti si bila još devojčica, leteo je kao leptir tvoj čuperak…”, i sa njim stotine mladih ljudi u transu sanja izgubljenu normalnost i običnu romantičnu ljubav koju je maestralno opisao veliki pesnik Đorđe Balašević.

„Drugi bi sve imalo smisao, drukčije bih život pisao, da sam znao da postojiš, Olivera”.

Gledala sam taj klip i slušala tu pesmu i, neverovatno, imala sam ponovo šesnaest godina, i čak sam i zažmurila, i obuzela me je neka davna divota sa tim čuperkom koji leti kao leptir i sa tim današnjim klincima koji su, iako obasipani svim mogućim estradnim đubretom, pesmama koje promovišu agresiju, ravnodušnost, ili osvetu, ili seks, pomodnu prazninu i besmisao u svakom slučaju, izgleda – u genima poneli i ponovo otkrili ono na čemu su rasli njihovi roditelji. Muziku koja je popravljala živote, pesme koje su činile da žmurimo, i maštamo, i sanjamo, pesme u kojima su čuperci i leptiri, i kapi kiše, i stihovi, ispunjavali mladost koja je ispunjena čežnjom, i lepotom, i običnošću, dnevnicima i tihim patnjama, pogledima i nežnim poljupcima.

Olivera, ponovo otkrivena Olivera, postala je blistava metafora za ukradenu lepotu života, izgaženu pornografijom, nasiljem, promiskuitetom, materijalizmom, unakaženim jezikom i vrednosnim sistemom brloga koji hara javnom scenom neverovatno dugo. Olivera, i sve ono što ona izaziva danas, zajedno sa mladim Jakovom, čitav taj fenomen prirodnog otpora prema etabliranom besmislu poruka u popularnoj kulturi, predstavlja klicu nečeg novog što se pomalja kao mlada biljka na đubrištu naše stvarnosti.

I Jakov je fenomen – osim što divno peva i lep je kao lutka, taj dečko je model za ugled – između tetoviranih, nabildovanih, ćelavih, namrštenih, drogiranih i agresivnih prostaka, ovaj lepi plavušan postao je najlepši san devojčica diljem regiona i primer dečacima kako ovaj život može biti čaroban uz poneki stih, i naravno – čuperak.

Ima nade!