Umetnost pretvaranja problema u dobru priliku

Od razmišljanja o problemima do razmišljanja o prilikama koje proizilaze iz tih problema i postaju naše dobre životne odluke nije dalek put, ali su nam potrebni strpljenje, upornost, samopouzdanje i mnogo vremena.

Na tom putu ne zaboravite da će, šta god doživljavate, u nekom trenutku to prestati da postoji.

To važi za sve što nam je bitno. Za naše odnose, naše partnere i decu, porodicu, posao, naše zdravlje – sve se menja i dospeva do kraja. Ovo je činjenica koju teško prihvatamo.

U stvarnosti ne postoje problemi, postoje samo činjenice

Kad god se suočvate sa nekim problemom, možete iskoristiti sledeća pitanja da biste proverili kako mu najbolje pristupiti:

1. Šta je problem?

Pitanje deluje jednostavno, ali prepoznati problem mnogo je teže nego što izgleda, jer se problem uvek sastoji od raskoraka između činjenica s jedne strane i očekivanja sa druge. Zato je važno da umemo tačno da prepoznamo i definišemo činjenice, kao i očekivanja povezana sa njima.

Ovo je lakše reći nego učiniti. Kada definišemo šta je naš problem, treba da se upitamo da li možemo i da ga rešimo. Ako možemo, u redu, nema više problema, ako ne možemo, postoji li mogućnost da drugačijim, suprotnim razmišljanjem problem preokrenemo u nešto dobro po nas?

2. Da li je stvarno određena situacija problem?

Ovo pitanje se odnosi na bitnost problema. Da li je to istinski problem ili je samo mala gnjavaža? Naš mozak je vrlo vešt da od komarca napravi magarca, kako se to kaže. Volimo da se žalimo na probleme i svugde ih vidimo.

Na primer – pada kiša. Je li to stvarno problem? Da li zaista zavređuje našu pažnju?

Važno je da razlikujemo sitne brige, koje će uglavnom same od sebe nestati ako se ne ustremimo na njih, od onih velikih. U suštini, mi imamo moć da odlučimo šta smatramo bitnim problemima, kao što su hronična bolest praćena bolovima, iznenadna smrt voljenih osoba ili bolesno dete, nasuprot onima koji su nebitni. Ovo drugo pitanje vam može uštedeti puno vremena i nerviranja.

3. Da li sam JA problem?

Svaki put kada se suočimo sa nekim problemom, doživljavamo ga kao nešto što dolazi iz spoljašnjeg sveta i napada nas. Po tome – problemi idu ka nama, a ne iz nas.

Ali zahvaljujući proučavanju mentalne zaglavljenosti, znamo da su naša očekivanja suštinski deo problema. Ponekad su i sam problem! Dobra vest je da možemo da promenimo svoja očekivanja, i tada problemi obično iščezavaju.

Shutterstock.com

Kako izgleda drugačije razmišljanje?

Strategija obuhvata prihvatanje date situacije koja predstavlja problem i procenjivanje šta sa njom možemo da učinimo, kako da je pretvorimo u novu priliku. To ćemo uraditi kada je stvarnost nemoguće promeniti, kada je svaki otpor uzaludan, a mi moramo da se suočimo sa istinom. To je ono vreme kada su prošli dani zavaravanja sebe i drugih. Znači, ne treba da gledamo samo ono što odmah vidimo. Posmatramo i skrivene tendencije i krećemo u tom pravcu.

Čekamo da se pojavi nova prilika. Okolnosti se menjaju s vremenom. Nepovoljne okolnosti se same od sebe transformišu u prednost.

Kako to uraditi? U nekom delu svog uma razmišljamo o „problemu” ili „nemogućnosti”. Za to vreme treba da se prošetamo ili popijemo kafu. Prilika će se sama ukazati, a otkriće će samo od sebe iskrsnuti.

Drugačije razmišljanje podrazumeva da uočimo dobru stranu nevolje. Kada je stvarnost problematična, promenljiva, tada ne treba da je primenjujemo u situacijama koje se ne mogu promeniti. I onda, nešto što nas je mučilo, odjednom nam predstavlja zadovoljstvo. „Problem” postaje „namera”.

Preokrećemo problem u činjenicu, činjenicu u priliku.

Umesto zaključka

Svim ovim strategijama je lako ovladati i uz minimalne napore ih primeniti u životu. One nas vode do rešenja: kako da ustaljena pravila preokrenemo u svoju korist.

Drugačije razmišljanje je oblik psihološke borilačke veštine i može se naučiti.

A rezultati takvog pogleda na svet su kreativnost, inovativnost, preporod.

Sasvim dovoljno da od „problema” načinimo dobru priliku!

Shutterstock.com

Naslovna fotografija-Shutterstock.com