Šta misliš kad kažeš peptidi?

Kada me danas neko pita: „Šta misliš o peptidima?”, najčešće nemam odgovor, jer ne znam da li mislimo na istu stvar. Jednostavno, to pitanje je nepotpuno, a konceptualno besmisleno, jer ne precizira šta se pod peptidima podrazumeva. Problem je u tome što reč peptid danas više ne označava jasno definisanu kategoriju, već u zavisnosti od očekivanja ima različita značenja.

Četiri potpuno različite oblasti koje mogu da objasne šta danas ljudi zovu peptidima

1. Fiziologija

Fiziologija pod peptidima podrazumeva lanac amino-kiselina nastao razgradnjom proteina, i često nema nikakvo „čudotvorno” dejstvo. To studenti moraju da znaju, a javnost uglavnom ne misli tako. U tom smislu, peptid može biti nutritivno relevantan, može biti signalni molekul, ali može biti i potpuno inertan. Drugim rečima – peptid nije automatski aktivna supstanca.

U klasičnom biohemijskom smislu, peptid je lanac amino-kiselina povezan peptidnim vezama, kraći od proteina. Najčešće se navodi granica od 2 do ~50 amino-kiselina, iako ona nije striktno definisana. Primeri su dipeptidi i tripeptidi (važni za intestinalnu apsorpciju), oligopeptidi (signalni molekuli), polipeptidi (insulin, glukagon). Svaki protein može da se razgradi na peptide, ali nisu svi peptidi nastali da bi bili razgrađeni proteini.

U savremenoj fiziologiji, peptidi su i hormoni (insulin, GLP-1, angiotenzin II), neuropeptidi (endorfin, supstanca P), parakrini i autokrini regulatori. Zajednička osobina im je da deluju specifično, vezuju se za receptore i pokreću signalne kaskade, a ne služe kao „gradivni materijal”. Zato je konceptualno pogrešno posmatrati sve peptide kao nutritivne supstance.

Shutterstock.com

2. Farmacija

Peptidi u farmaciji i suplementaciji najčešće prave konfuziju. U farmaceutskom i marketinškom diskursu, pojam peptid često se koristi u potpuno drugačijem značenju.

Za farmaceute i potrošače, peptid često znači modifikovani oblik aktivne supstance, dizajniran da ima bolju stabilnost, bolju apsorpciju i ciljano delovanje.

Najbolji primeri su kolagen peptidi, koji su za neke „lek” i „signalni peptidi”, a za druge su hidrolizovan kolagen, bogat dipeptidima i tripeptidima (npr. Prolin-hidroksiprolin) sa dokazano boljom apsorpcijom nego intaktni kolagen.

Važno je naglasiti da bolja apsorpcija ne znači bolje farmakološko delovanje, jer efekti su suptilni, dugoročni i zavisni od tkiva, ne „anabolički” u klasičnom smislu.

3. Sport

Sportisti uglavnom misle da su peptidi – „nešto jače od suplementa, ali slabije od steroida”, „prirodnije”, „teže za detekciju” i, navodno, „usmereno na oporavak, a ne na performanse”.

Tu spadaju: BPC-157,TB-500 i slične supstance iz sive zone. U tom kontekstu, reč peptid ne označava hemijsku strukturu, već obećanje – brz oporavak bez posledica. To je psihološka i marketinška, a ne farmakološka kategorija.

BPC-157 (Body Protection Compound) je kratak peptid (15 amino-kiselina), derivat fragmenta želudačnog proteina koji u eksperimentalnim modelima pokazuje ubrzano zarastanje tetiva i ligamenata, smanjenje inflamacije i stimulaciju angiogeneze.

S druge strane,TB-500, sintetski fragment thymosin beta-4, povezuje se sa migracijom ćelija, reparacijom tkiva i regeneracijom mišića i vezivnog tkiva.

Oba su peptidi signalnog tipa, ne nutritivne supstance i ne „gradivni materijal”. Međutim, problem je što većina pozitivnih podataka dolazi iz animalnih studija, in vitro modela i teorijskih modela. Humanih kliničkih studija gotovo da nema, naročito randomizovanih, kontrolisanih i s jasnim ishodima u sportskim povredama.

I ako postoji biološka logika, ali ne postoji klinički dokazan nivo koji bi opravdao rutinsku primenu kod ljudi. To je i zaključak ozbiljnih analitičkih pregleda, a ne samo medijskih tekstova.

Za razliku od naučne neizvesnosti, doping status je potpuno jasan. WADA (World Anti-Doping Agency) BPC-157 i TB-500 spadaju u zabranjene supstance i klasifikovane su kao S0 – Non-approved substances.

To znači da nisu odobrene za humanu upotrebu, nemaju terapijsku indikaciju i svaka detekcija = pozitivan doping nalaz. Čak i ako sportista koristi peptid „u terapijske svrhe”, TUE (izuzetak radi terapijske upotrebe) ne postoji, jer supstanca nije registrovan lek.

4. „Longevity” zajednica

Ono što „longevity” zajednica podrazumeva pod peptidima, tačnije krugovima koji se bave dugovečnošću, biohakingom i „anti-agingom”, peptidi su dobili potpuno novo značenje. Za njih, peptidi nisu delovi proteina, niti klasični hormoni, već precizni informacijski molekuli koji mogu resetovati biologiju. Kod njih peptidi postaju softver za ćeliju, fina regulacija bez grubih nuspojava i deo pametne, još neotkrivene farmakologije budućnosti.

Primeri koji se često pominju jesu: epitalon, thymosin alfa-1, razni GHRH/GHRP peptidi i mitohondrijalni i „neuroprotektivni” peptidi. Glavni problem je što ta priča često preskače jednu ključnu fazu, a to je klinička provera.

Zbog odsustva regulisanih studija i jasnog farmaceutskog statusa, razvila se tzv. folk-farmakologija koja počiva na razmeni iskustava po forumima, samostalnom doziranju, neregulisanoj proizvodnji i nepoznatoj čistoći i koncentraciji.

Dodatni problem je taj što se peptidi najčešće aplikuju injekciono, čime se uvode infektivni, imunološki i farmakološki rizici koji nemaju veze sa samim peptidom, već s načinom primene.

Shutterstock.com

Zašto postoji ovoliko različitih pristupa?

Zato što se poklopilo nekoliko faktora.

·       Reč „peptid” zvuči naučno, ali nije razumljiva, što je idealna kombinacija za mitologiju.

·       Peptidi su „prirodni” jer su sastavljeni od amino-kiselina, pa se doživljavaju kao bezbedni, što je donekle logička greška. Problem je u preskakanju faza, pa se rezultati na miševima podrazumevaju i za čoveka, kratkoročni efekat ne može da se poistoveti sa dugoročnim ishodom, a razumevanje da su neki peptidi biomarkeri ne znači da na osnovu toga utičemo na kliničko zdravlje. Zato danas imamo paradoks – najviše se o peptidima priča tamo gde je najmanje čvrstih dokaza.

Postoji praznina između eksperimentalne biologije i kliničke medicine i tu se rađa biohakerski narativ: „Nauka zna, ali medicina kasni.”

Ključna zabluda koju treba jasno razbiti jeste – peptid nije lek. Peptid je oblik molekula. Lek postaje tek kada prođe put od mehanizma do dokaza.To što je neka supstanca peptid ne govori ništa o tome da li je efikasna, bezbedna ili korisna – govori samo od čega je sastavljena.

Zato kada neko pita „šta misliš o peptidima”, prvo pitanje koje treba postaviti nije „da li deluju”, već „na koje peptide misliš – i u kom kontekstu?”

Peptidi nisu magija. Ali nisu ni banalni fragmenti proteina. Oni su jezik kojim ćelije komuniciraju – problem je u tome što ljudi taj jezik još uvek ne razumeju.

Naslovna fotografija -Shutterstock.com