Kako pravilno zalivati biljke?

Zalivanje je jedna od najvećih zagonetki i pravi je izazov čak i za iskusne baštovane. Iznova se čuju pitanja:

Da li je dovoljno zalivati jednom nedeljno?

Ili treba zalivati jednom u 15 dana?

Da li možda treba češće zalivati?

Odgovor na ova pitanja ne postoji. Nema univerzalnog pravila. Svaka vrsta traži svoje i na učestalost i način zalivanja utiču i spoljašnji uslovi u kojima biljke rastu.

Ipak, postoji jedno pravilo koje će vam otkriti svaki iskusni baštovan.

Pravilo pre svih

Pravilo broj jedan kojeg treba da se držite je da ne preterate sa zalivanjem, jer učestalim zalivanjima dovodite biljke u stanje iscrpljenosti.

To znači da biljke treba da zalivate kada se supstrat u saksiji potpuno osuši. Čak i ako ostane suv 2-3 dana, biljke neće stradati. Kada ih zalivate, uvek iskoristite priliku da im u vodu za zalivanje dodate neko od vodorastvorljivih đubriva. Ovo se prvenstveno odnosi na proleće i leto. Zalivanje obavljajte tako da se biljke dobro natope dok voda ne procuri u tanjirić. Ostavite da tako odstoje 30 minuta, a onda prospite višak vode iz tanjirića.

·   Ovako ste biljke dobro zalili.

·   Zatim ste im dali dovoljno vremena da se supstrat zasiti vodom povlačeći je iz tanjirića.

·   Odstranili ste i višak vode u tanjiriću i pustili da vazduh nesmetano dođe do korena.

·   Biljke su usvojile neophodnu vodu i hranu, a koren je dobio i neophodan vazduh za normalan razvoj.

Na ovaj način biljke ćete održati zdravim i jakim, otpornim na bolesti i bilo kakav stres.

Do sledećeg zalivanja ostavite supstrat u saksiji da se potpuno osuši. A kako ćete znati da je supstrat suv? Jednostavno. Gurnite prst u saksiju i proverite. Ako osetite da je supstrat još vlažan, odložite zalivanje.

Pravila koja treba da sledite

Ako biste sva baštenska iskustva koja se tiču zalivanja sabrali na jednom mestu, dobili biste ovakav spisak pravila:

·   Birajte supstrate koji dobro drže vodu.

·   Jutarnje zalivanje je najbolje. Izbegavajte noćno ili u toku sunčanog dana. Ako biljke zalivate noću, velike su šanse da obole.

·   Najbolje je da sadite biljke u saksije od terakote – one sprečavaju ʼpotparivanjeʼ korena kada je toplo. U plastičnim saksijama koren može vrlo lako da se ʼskuvaʼ na visokim temperaturama.

·   Uvek su preporuka saksije sa duplim dnom.

·   Većina biljaka ne trpi mnogo vlage. Pre nego što počnete da zalivate, proverite prstom da li su suvi dublji slojevi. Ako jesu, tek onda zalijte.

·   Za zalivanje je najbolja kanta sa rešetkom ili crevo sa raspršivačem.

·   Shutterstock.com

· Vodovodna voda je puna hlora i zato je ostavite da odstoji 24 sata i koristite što širi sud da bi hlor izvetrio. Izbegavajte da držite vodu u plastičnim flašama i kanisterima.

·   Zalivajte sve dok voda ne počne da curi kroz otvore za drenažu na dnu saksije.

·   Za izuzetno velike saksije koristite malč da bi se sprečilo isparavanje vode sa površine.

·   Biljke orošavajte, ali u zaseni, da ne bi ostale fleke.

·   Najbolje je da zalivate kišnicom.

·   Sakupite biljke na jednom mestu kako biste sprečili pregrevanje i gubitak vlage.

  Shutterstock.com

Čime zalivati biljke?

Hladna hlorisana voda koju ste sipali sa gradske slavine i preterano zalivanje – ubijaju biljke. Ove dve stvari uvek imajte na umu i – početak uspešnog baštovanstva je osiguran.

Voda za zalivanje se razlikuje po svom hemijskom sastavu, fizičkim osobinama i biološkim primesama.

Možete da zalivate vodom iz otvorenih vodotoka i stajaćih voda (reke, jezera, bare). Ova voda je po karakteristikama najnestabilnija. Vrlo često je izvor zaraza i drugih zagađenja.

Tu je i kišnica koja je najprihvatljivija za zalivanje biljaka ukoliko sredina nije previše zagađena. Kišnica koja se skuplja u sredinama u kojima postoje jaka vazdušna zagađenja iz teške industrije može čak biti otrovna za biljke.

Što se bunarske vode tiče, nju uvek prethodno treba ispitati. Vode ovog podneblja su generalno tvrde i bogate karbonatima magnezijuma i gvožđa. Ukoliko zalivate biljke ovakvom vodom treba svakako smanjiti dodatke vodorastvorljivih đubriva.

Vodovodna voda je za većinu jedini izvor i njome baštovani najčešće zalivaju. Njene prednosti su što je uglavnom stabilnog hemijskog sastava i nema patogene gljive i bakterije. Nedostaci su u tome što je obogaćena hlorom za dezinfekciju vode, koji na biljke negativno deluje.

Ali, tu je rešenje – odstajala voda.

Šta je to odstajala voda?

Često možete pročitati da cveće treba zalivati odstajalom vodom, međutim, pravo uputstvo kako se ona priprema uglavnom ne postoji. Odstajala voda je takva da prilikom zalivanja biljke ne dovodi u stanje šoka. Ovo se postiže tako što se priprema 24 sata pre upotrebe.

Najbolji način da pripremite vodu za zalivanje je da u neki široki sud sipate vodu u jakom mlazu preko rešetke. U kućnim uslovima najjednostavnije je da u kantu sa širokim otvorom pustite vodu preko tuša sa visine koliko vam to crevo od tuša dozvoljava, a minimalno makar jedan metar. Na ovaj način voda će velikom površinom doći u kontakt sa vazduhom i skoro 60 odsto hlora će izvetriti.

Ovako napunjene posude ostavite 24 sata da odstoje kako bi hlor nastavio da vetri, a deo karbonata se staložio na dnu posude. Ovako pripremljena voda dobra je za zalivanje cveća.

Važno da vodu za zalivanje ne skladištite u plastičnim flašama ili kanisterima koje ste napunili direktno iz česme. Iako ova voda stoji i više od 24 sata, njena svojstva se značajno ne menjaju, a hlor i dalje ostaje prisutan i tako škodi biljkama.

Letnje zalivanje i orošavanje

U toku letnjih meseci, pogotovo ako gajite balkonske biljke, desiće se da ćete neke vrste morati da zalivate i dva puta u toku dana. Idealno rešenje za ovaj problem su saksije i žardinjere sa duplim dnom koje imaju rezervoar iz kojeg se supstrat lagano natapa, a može da prihvati vodu za nekoliko dana zalivanja.

Zatim, dobro je da cveće zalivate u jutarnjim časovima i to pogotovo u toplom delu godine.

Jedan od principa pravilnog zalivanja uglavnom kaže da biljke u noć ne bi trebalo da uđu mokre jer se na taj način vrlo lako zaraze gljivicama. Jutro je vreme kada sunce izlazi. Važno je se voda na listovima osuši pre nego što sunce postane prejako i sprži listove kroz preostale kapljice vode.

Ako je toplo i procenite da biljke u žardinjerama treba da zalivate i dva puta dnevno, to drugo zalivanje obavite predveče, kada sunce zađe. Vrele letnje noći će doprineti da se listovi brzo osuše i neće biti opasnosti od nastanka infekcija u toku noći. Ovo će dodatno i rashladiti biljke i učiniti da se osećaju bolje.

Prilikom zalivanja biljaka, a pre svega ako zalivate rastvorom đubriva, vodite računa da ne pokvasite listove. Ako se to ipak dogodi, nakon zalivanja istuširajte biljke kako biste sprali đubrivo sa listova.

Kada je već tema zalivanje leti, danas možete da nabavite jednostavne sisteme za zalivanje sa tajmerom, pomoću kojeg možete sami da naštimujete kada da vam se sistem uključi, a kada da se isključi. Ovo će umnogome da olakša održavanje lepe i zdrave bašte i da vam bude od pomoći kada odlazite na odmor.

Baštovanske zablude

Cveće uvek treba zalivati u podlošku (tanjirić) – ovo je jedna od najčešćih baštovanskih zabluda.

Prirodan tok vode je od vrha saksije prema dnu. Na ovaj način voda iz supstrata istiskuje stari vazduh, a sa površine ulazi nov svež vazduh. Soli, koje se nalaze u supstratu, ispiraju se od površine prema dnu saksije. Ukoliko zalivate u podlošku ili sipate vodu u tanjirić saksije, soli će se podizati sa dna saksije prema vrhu i na površini supstrata će se stvarati ružna bela skrama.

Druga zabluda je da biljke ne treba zalivati potapanjem u vodu. Upravo je potapanje saksije u posudu punu vode dobar način da biljka uzme vode koliko joj treba i da se koren napije. Kada nakon desetak minuta saksiju izvadite iz vode, ocediće se višak i bićete sigurni da je koren natopljen koliko mu treba. Naravno, ovo ne važi za sve biljne vrste, mada je uglavnom koristan način zalivanja, i nećete pogrešiti ako ovako zalivate, pogotovo sobne vrste.

  Shutterstock.com

U baštama i travnjacima voda se zadržava u dubljim slojevima zemljišta te je i isušivanje manje intenzivno nego što je to slučaj u žardinjerama i saksijama. Idealno bi bilo da zalivanje započnete u ranim jutarnjim časovima (najbolje oko 4 sata ujutro). Na ovaj način će do 6 sati sve biljke biti dobro zalivene, a listovi će se osušiti pre nego što sunce postane prejako. Zalivanje prskalicama dodatno doprinosi da hlor izvetri iz vode.

Pre svega, pre nabavke biljaka, dobro se raspitajte kakve uslove biljke vole i koliko im treba vlage. Tako ćete i svoj dnevni ritam prilagoditi ritmu zalivanja biljaka. Sukulente, recimo, ne vole vlagu i mnogo zalivanja i najlepše su kada dopustite da im se supstrat potpuno osuši. Isto važi i za bugenvilije. Ali, ako volite hibiskus ili jasmin, i sami će vam pokazati da ne vole da ih ostavite suve.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com