Kada vas svakodnevne navike ukoče i zgrče: Šta da radite?

Za navike se često kaže da imaju snagu i da su važne. Donose sigurnost, rutinu i redovnost koja je važna čime god da se bavite.

Ipak, i psiholozi često uz navike pominju i njihove mračne strane. A, kada je već poznato da navike nisu uvek korisne, i neurolozi su se uključili u ceo problem. Ponudili su rešenja za okolnosti u kojima navike postanu neprijatelj – kada donose monotoniju u posao i svakodnevni život, osećaj dosade, besmisla, kada ne donose napredak i dobre rezultate, bez obzira na stil života.

Tako je i Tali Šarot, neurolog, u jednom od svojih tekstova i nekoliko intervjua ponudila dva načina koja su delotvorna u „odvikavanju” od navika.

Zarobljeni u rutini

Iskustvo Tali Šarot pokazalo je da svačiji život prolazi kroz dve faze:

• Istraživanje (kada isprobavate nove stvari, tražite mogućnosti, eksperimentišete, kada ste radoznali)
• Iskorišćavanje (kada se usredsređujete na ono što već znate da funkcioniše, ponavljate uspešne obrasce radi stabilnosti i efikasnosti.

„Važno je da između ove dve faze napravite ravnotežu”, piše Šarot.

Tali Šarot ukratko preporučuje: Za ovakvu ravnotežu potrebno je da napravite pauzu ili da unesete promenu.

Ukočenost

Budilnik zvoni i označava početak još jednog „slavnog” rutinskog dana. Vreme je da radite iste stvari, istim redosledom i na isti način: jedete isti doručak, idete istom rutom na posao, viđate iste ljude i uveče idete na spavanje u isto vreme. Malo-pomalo, ceo život postaje banalna rutina, a svet izvan te sive monotonije nestaje. „Zatvarate se u sebe”, piše neurolog.

Ovakvo stanje egzistencijalni psiholozi često nazivaju „krispacija”. To je stanje ukočenosti, zgrčenosti, unutrašnje napetosti, kada se sve zaglavi u mreži navika i rutina. To je onaj mentalni sklop koji na svaku novu priliku odgovara:

„Ali ja to oduvek radim ovako.”

Krispacija je ono što kaže „ne” pozivu na avanturu, i bira da ostane kod kuće i gleda televiziju. Psiholozi veruju da se tada čovek uvuče pod neku vrstu oklopa koji vremenom otvrdne i zarobi.

Opsesija navikama

Danas ljudi žive u vremenu kada se od navika pravi fetiš, kada se opsesivno obožavaju i idealizuju. Mediji zatrpavaju savetima o „jutarnjim rutinama” i „disciplinovanom životu”. Knjiga Atomske navike Džejmsa Klira prodata je u više od 15 miliona primeraka širom sveta i odličan je primer.

Ali, bez obzira na planetarnu slavu koju je stekao život s navikama, one nedvosmisleno imaju tamnu stranu. Gledano iz drugog ugla, „navike mogu da budu brazde u koje upadamo, rutina koja postaje ukočenost, koja guši spontanost i kreativnost”.

Zato je možda vreme za prihvatanje ideje da je „odvikavanje od navika” i izlazak iz okvira da bi se preduzelo nešto novo, potrebno, ili čak neophodno.

Tali Šarot istražuje tu moć ponovnog uviđanja stvari koje su ljudi prestali da primećuju, zaslepljeni svojim svakodnevnim i poznatim ritmom na poslu i posle posla.

Kada navika zaslepljuje

„Navike nastaju kada nešto radite toliko često da postane automatsko. To je korisno, jer oslobađa vašu mentalnu energiju za druge aktivnosti. Ali, mnoge stvari koje nazivate navikama i koje se podrazumevaju, ne biste smeli da zanemarujete – disfunkcionalni odnosi ili neefikasnost na poslu. Kada nešto traje predugo, može postati ,normalnoʼ, čak i ako je štetno”, piše Šarot.

Ovo slepilo na navike deluje i obrnuto – naviknete se i na dobre stvari, pa ih uzimate zdravo za gotovo. Prijatelji, partneri, pa čak i deca, polako postaju deo pozadine vašeg života. Navika vam omogućava da ignorišete ono što bi trebalo ponovo da vidite.

Shutterstock.com

Kako se „odviknuti”?

Šarot predlaže dva glavna načina da se prekine niz navika, ili da se „odviknete” od navike.

• Napravite pauzu. „Prekid je odličan način. To znači da napravite pauzu, a zatim se vratite na staro. Na primer, ako odete na poslovno putovanje na dve nedelje, po povratku kući malo drugačije gledate na svoj dom, porodicu i okolinu. Gledate drugačijim očima. Osetite zahvalnost jer ste bili odsutni. Isto važi i za muziku, masaže ili gledanje serija – pauze pojačavaju doživljaj”, kaže Šarot.
• Promenite okolnosti. Promena je trajnija i može da uključi i promenu okruženja. Ako uvek radite isti zadatak u isto vreme, probajte da ga obavite u kafiću ili negde napolju. Takve promene podstiču kreativnost, jer kako Šarot kaže, „ako ste dugo sa istim ljudima, u istim pravilima i rutinama, teško je videti šta možete da poboljšate.”

Istraživači i eksploatatori

Navike su neophodne. Bez njih ljudski mozak ne bi funkcionisao. Ali, važno je održati ravnotežu između dve vrste ponašanja: pomenutih istraživanja i iskorišćavanja (eksploatacije).

„Istraživači vole da probaju nove stvari, upoznaju različite ljude, posećuju nova mesta. Eksploatatori, s druge strane, ponavljaju ono što već znaju da im prija”, objašnjava Šarot. „Idealno je naći sredinu između ta dva.”

Većina ljudi, po pisanju Tali Šarot, posebno u srednjim godinama, previše iskorišćava, ili ostaje u poznatom i sigurnom.

Tada je, kaže ona, sreća na najnižem nivou: Ljudi se obično skrase, dostignu vrhunac karijere i prestanu da se razvijaju. Rezultat je osećaj stagnacije i praznine – ono što se naziva kriza srednjih godina.

Previše navika ljude čini nesrećnim. I umesto da čekate životnu krizu koja će vas naterati na promenu, treba svesno da tražite prilike za istraživanje – da menjate male stvari, osvežavate rutine, unosite novine.

„Prihvatanje promene nije beg od monotonije, već korak ka životu ispunjenom smislom, zahvalnošću i radošću”, piše neurolog Tali Šarot.

Naslovna fotogarfija – Shutterstock.com