Bosiljak u više uloga – u saksiji, u receptima, za zdravlje

Bosiljak je kod nas najpoznatiji kao začin i sastojak mnogih aromatičnih jela. Sve češće se gaji u saksijama na prozorima ili u baštama. Te jednogodišnje zelene biljčice sa krupnim aromatičnim listovima izgledaju dekorativno i sam pogled na njih nas nekako osveži, a pri tome imaju i divnu, prepoznatljivu aromu.

Svi znamo da bosiljak poboljšava ukus paste i salate. Ali, on nije koristan samo u tanjiru! Postoje razne studije koje pokazuju da bosiljak blagotvorno deluje na zdravlje.

Sigurni smo da ćete posle ovog članka još više koristiti bosiljak.

Bosiljak – poreklo, izgled, vrste

Bosiljak (Ocimum basilicum) potiče iz Indije; u ovoj zemlji je korišćen u verskim obredima, ali i u ajurvedskoj medicini. Njegova lekovita svojstva prepoznala je i tradicionalna kineska medicina. Privhaćen je i u mnogim drugim zemljama, na primer u Grčkoj, Italiji, Francuskoj, tako da nije čudo što je prilično zastupljen u kuhinjama ovih zemalja.

Listovi bosiljka su zeleni i jajasti, a veličina i oblik im zavise od sorte. Veličina listova varira od 3 do 11 cm. Razne sorte bosiljka razlikuju se i po mirisu, koji se naročito oseća kada je jako sunce, jer toplota povećava sadržaj isparljive materije u eteričnom ulju.

Ima mnogo sorti bosiljka; većina su sorte slatkog bosiljka. Svi imaju lepo svetlozeleno lišće, osim nekoliko sorti sa ljubičastim listićima. 

U zavisnosti od mirisa, bosiljak je dobijao nazive, tako da imamo npr. anisni bosiljak koji zovu i persijski bosiljak, zatim cimetni, patuljasti ili francuski, tajlandski i hibride, kao što su afrički i limunski bosiljak koji, osim karakterističnog mirisa, ima i citrusnu notu.

Interesantno je da se bosiljak koristi i u našoj crkvi. Obično se nabere, složi u buket, uveže u struk i osuši. Tako osušen čuva se tokom cele godine i iznosi se kada sveštenik sveti vodicu i njime blago prska ukućane.

Kako se gaji bosiljak

Bosiljak nije teško gajiti u dobrom tlu, s tim što traži toplo i osunčano mesto. Vrhove treba stalno seći da bi se biljka lepo granala. Kada bosiljak precveta, a što se dešava dosta rano (zato se vrhovi i podsecaju, da bi se to odložilo), možemo ga potpuno podseći i okačiti da se suši za zimu. Osušeni bosiljak se stavlja u teglu i čuva na tamnom mestu. Ne treba usitnjavati listove, jer bi oni tako brže izgubili ukus i aromu.

Bosiljku najviše prija mediteranska klima.

Neophodno mu je redovno zalivanje. Međutim, ako nekad zakasnite sa zalivanjem, ne brinite – listovi bosiljka mogu uvenuti, ali će se brzo oporaviti nakon zalivanja. Ukoliko uočite žute listove pri donjem delu biljke, to je znak da je biljka pod stresom i da joj treba manje vode ili manje ili više đubriva.

Osim što se gaji iz semena, bosiljak se može razmnožavati i na sledeći način: biljke stavite u posudu sa vodom i držite tako oko dve nedelje, uz redovno menjanje vode, sve dok ne puste korenčiće, kada su spremne za sađenje.

Bosiljak – zdravstvene koristi i lekovita svojstva

Bosiljak, naročito svež, sadrži antioksidanse. Ne može se reći da sadrži puno vitamina, jer se u kulinarstvu koristi u malim količinama, a i procenat vitamina u biljci je nizak, osim vitamina K, koga sadrži više. Zbog toga osobe koje su na antikoagulacionoj terapiji moraju biti posebno obazrive. Vitamin K pomaže u procesu koagulacije – ukoliko se bosiljak ne koristi u konzistentnim količinama (kao na primer u pesto sosu), to lekaru otežava određivanje tačne doze leka.

Da bi se utvrdile zdravstvene koristi bosiljka, kao i doze, potrebno je još obimnih istraživanja. Do danas, eksperimenti se većinom rade sa miševima i in vitro, koristeći esencijalna ulja ove biljke, jer se u njima nalaze koncentrovane supstance iz listova.

Potencijalne koristi

Koristi koje navodimo predstavljaju skup nekih preliminarnih istraživanja i iskustava narodne medicine.

Bosiljak se koristi u aromaterapiji za poboljšanje depresije, koncentracije i fokusa i smanjenje hroničnog stresa. Kada se koristi u ishrani, povoljno utiče na nivo glukoze u krvi, trigliceride i holesterol.

Koristan je i kao repelent za insekte.

Sa bosiljkom treba biti obazriv ukoliko imate povišen krvni pritisak i koristite terapiju za dijabetes, jer ima podataka da bosiljak i na ove parametre/stanja može povoljno uticati.

Shutterstock.com

Koja sve jela, osim pesta, bosiljak pretvara u magiju?

Bosiljak daje posebnu pikantnost i dodatno osveženje jelima od paradajza, salatama, cukini tikvicama, plavom patlidžanu, mesu, supama, sosovima itd. Često se dodaje picama ili salatama, kao što je kapreze.

Pesto je poznat zeleni, kremasti italijanski sos. Tipično se sprema od usitnjenog bosiljka, belog luka, parmezana, maslinovog ulja i pinjola. Koristimo ga kao preliv za paste, dip, namaz za sendviče.

Bosiljak se odlično slaže sa drugim začinskim travama: slačicom, origanom, paprikom, peršunom, biberom, žalfijom.

Bosiljak u kuhinji

Kada vam treba bosiljak, pokušajte da kupite svež, bez žutih i sparušenih listova. Koriste se samo listovi, stabljika se odbacuje. Svež bosiljak ima mnogo jači ukus i aromu.

Pravilo je da se bosiljak dodaje na kraju kuvanja, jer na taj način najmanje gubi ukus, a doprinosi i izgledu jela koje krase sveži zeleni listići.

Oni koji odluče da gaje bosiljak, imaće dodatne benefite, lep miris i pogled koji podiže raspoloženje.

Ukoliko nemate svež bosiljak, za najbolji ukus koristite onaj koji ste blagovremeno osušili. Suvi bosiljak je koncentrovaniji, tako da se koristi manja količina. Opšte pravilo je da se na 450 g hrane koristi jedna i po kašičica suvog bosiljka.

Pečeni paradajz

Donosimo recept za fini prilog koji se odlično slaže sa pečenom junetinom ili jagnjetinom.

Sastojci:

• ½ kg paradajza
• 1 veza mladog luka
• 1 supena kašika iseckanog bosiljka
• prezle
• puter
• so i biber po želji

Priprema:

1. Paradajz isecite na kriške, a perca luka na komade duge 5 do 10 cm.
2. U puterom podmazan pleh poređajte paradajz, pospite bosiljkom i preko stavite perca mladog luka. Ređajte ovako dok ne potrošite sve sastojke.
3. Na kraju posolite, pobiberite i dodajte sasvim malo šećera po vrhu, pospite prezlama i preko stavite parčiće putera.
4. Tada je ovo mediteransko jelo spremno za rernu. Pecite na 200 stepeni oko 20 minuta.

Shutterstock.com

Drugačija kapreze

Isprobajte varijaciju čuvene kapreze salate, koja je navodno nastala na Kapriju – otud potiče i naziv ove osvežavajuće, idealne letnje salate.

Sastojci:

• 125 g mocarele od bivoljeg mleka (Mozzarella di Bufala)
• 250 g raznog paradajza – crvenog i žutog čerija, običnog
• 1 avokado

Sastojci za dresing:

• 1 kašika maslinovog ulja i još malo za posipanje
• 1 kašika semena korijandera
• 2 kašike javorovog sirupa
• ½ kašike čili ljuspica
• ½ kašičice tostiranog susama
• 1 kašičica balzamik sirćeta
• so i biber po želji

Priprema:

1. Na većem tanjiru poređajte paradajz (običan isecite na komade, a čeri paradajz na polovine).
2. Avokado isecite dijagonalno na režnjeve, prepolovite i stavite preko paradajza.
3. Po obodu tanjira poređajte komadiće mocarele, ali nekoliko stavite na paradajz i avokado.
4. Seme korijandera isitnite u avanu i pomešajte sa maslinovim uljem, sirupom od javora, susamom koji je prethodno istostiran, balzamik sirćetom. Na kraju dodajte so i biber po želji.

Prijatno!

Naslovna fotografija – Shutterstock.com

Izvor:

www.healthline.com