Sezonski afektivni poremećaj i kako se izboriti sa njim

Henri Dejvid Toro: Čovek mora u sebi zadržati malo leta, čak i usred zime.

Sezonski afektivni poremećaj (SAP) zovu: mentalni poremećaj iz „kolekcije jesen/zima”. Iako ređi, mislim da je nepravedno zapostavljen i onaj iz „sezone proleće/leto”, koji se najčešće povezuje sa nekim gubitkom u tom periodu ili lošim zdravstenim stanjem tokom tih meseci (loše se podnose vrućine).

Studije pokazuju da ljudi sa SAP-om, posebno zimskim, imaju smanjen nivo serotonina u mozgu koji pomaže u regulisanju raspoloženja. A nedostatak vitamina D može dodatno pogoršati ove probleme.

Ono što komplikuje klasifikaciju i definiciju raspoloženja je činjenica da se ista ili slična terminologija koristi u svakodnevnom (laičkom) jeziku za opis raspoloženja i emocija kod zdravih osoba i kod osoba koje boluju od poremećaja raspoloženja.

Šta je važno znati?

• Važno je razlikovati osećaje od emocija.

Za razliku od osećaja koji su subjektivna reakcija na neko iskustvo ili događaj, emocije su složeno stanje celog organizma koje se pojavljuje kao reakcija na događaj sa kojim je uzročno-posledično povezan.

• Raspoloženje je trajni emocionalni ton koji se pojavljuje na životnom kontinuumu (u svakoj razvojnoj fazi), od tužnog do srećnog.

• Afekat je kratkotrajna proživljena emocija u datom trenutku.

Šta je sezonski afektivni poremećaj (SAP)?

Mnogi ljudi prolaze kroz kratke periode kada se osećaju tužno ili drugačije od uobičajenog. Ponekad ove promene raspoloženja počinju i završavaju se promenom godišnjeg doba. Mnogi ljudi se osećaju „loše” ili imaju „zimsku melanholiju” kada dani postanu kraći u jesen i zimu, a osećaju se bolje u proleće kada se vrate duži dnevni sati.

Ponekad su ove promene raspoloženja ozbiljnije i mogu uticati na to kako se osoba oseća, mislii ponaša. Ako ste primetili ovakve promene u raspoloženju, možda doživljavate sezonski afektivni poremećaj (SAP).

SAP se javlja krajem jeseni ili u ranu zimu i nestaje dolaskom proleća. Letnji SAP je ređi.

Alber Kami: U dubini zime sam napokon shvatio da se u meni krije nesavladivo leto.

Sezonski afektivni poremećaj je stanje koje pogađa mnoge ljude, posebno zimi kada ima manje sunčeve svetlosti. Ovaj poremećaj može izazvati depresiju, anksioznost i promene raspoloženja. Prema Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje, sezonska afektivna depresija (SAD) utiče na oko 5 odsto odraslih osoba koje pate od sezonskog afektivnog poremećaja. Samo 1 odsto pojedinaca na Floridi ima ovaj poremećaj, dok je 9 odsto pojedinaca na Aljasci sa ovim poremećajem.

SAP često prati depresivna simptomatologija, ali sezonsku (zimsku) afektivnu depresiju (SAD) ne treba mešati sa „prazničnom depresijom”, odnosno osećanjima tuge ili anksioznosti koji su izazvani stresom u određeno doba godine. Sezonska afektivna depresija povezana je sa promenama dnevnog svetla, a ne sa kalendarom, tako da stres povezan sa praznicima nije ono što je SAD.

Simptomi sezonskog afektivnog poremećaja

Simptomi SAP-a mogu varirati od osobe do osobe. Najčešći su sledeći simptomi:

● energetski nivo – nedostatak energije, hronični umor i povećana potreba za snom;

● raspoloženje – osećaj tuge, bezvoljnost i pesimizam (tokom većeg dela dana), razdražljivost i nesposobnost za osećanje sreće (gubitak interesovanja za aktivnosti koje su inače uživanje);

● apetit i težina – povećan apetit (posebno za ugljene hidrate), što dovodi do povećanja težine;

● koncentracija i motivacija – problemi sa koncentracijom i smanjena motivacija za uobičajene aktivnosti;

● socijalno ponašanje – socijalna izolacija i izbegavanje ljudi (želja da budete sami);

● smanjen libido;

● teškoće u snu, uključujući nesanicu ili povećanu potrebu za snom;

● osećaj bezvrednosti ili bespomoćnosti, kao i osećaj krivice;

● simptomi anksioznosti – teškoće u suočavanju sa stresnim situacijama;

● misli o smrti ili samoubistvu;

● osećaj frustracije i nemira.

Kako se SAP dijagnostikuje i leči?

Dijagnoza SAP-a može biti teška jer se simptomi često preklapaju sa drugim stanjima, poput depresije ili anksioznosti. Međutim, ako imate simptome SAP-a tokom istog vremenskog perioda svake godine, to može ukazivati na sezonski afektivni poremećaj.

Važno je razgovarati sa doktorom ili psihoterapeutom o bilo kojim simptomima koje doživljavate, kako biste dobili preciznu dijagnozu i preporuke za lečenje.

■ U lečenju SAP-a, pored lekova (najčešće su to antidepresivi), koristi se i popularna svetlosna terapija, koja uključuje korišćenje specijalnih svetala koja simuliraju prirodno sunčevo svetlo i pomažu u regulisanju nivoa melatonina i serotonina u telu. Manji broj sprovedenih studija je, poredeći efekte lečenja antidepresivima i svetlosnom terapijom, ukazao na to da su oba terapijska modaliteta podjednako efikasna u lečenju SAP-a.

■ Psihoterapija (terapija razgovorom ili savetovanjem), može pomoći ljudima sa SAP-om, tako što ih uči novim načinima razmišljanja i ponašanja i menja navike koje doprinose depresiji ili anksioznosti.

■ Postoje i neke promene u načinu života koje mogu pomoći u borbi protiv SAP-a.

Vežbanje može povećati nivo serotonina i dopamina u mozgu koji su neurotransmiteri i igraju važnu ulogu u regulisanju raspoloženja.

Preporučuje se ishrana bogata vitaminom D, omega 3 masnim kiselinama i drugim hranljivim materijama.

Društvene aktivnosti, odnosno društveni kontakti, mogu pomoći u smanjenju osećaja izolacije i usamljenosti, što su često smptomi SAP-a.

Održavanje svakodnevne rutine, uključujući redovno ustajanje i odlazak na spavanje, može pomoći u regulisanju cirkadijalnog ritma i smanjenja simptoma sezonskog afektivnog poremećaja.

Samopomoć – uz podršku okoline koja je veoma važna, simptomi poremećaja mogu se ublažiti merama samopomoći kao što su: provođenje više vremena na otvorenom prostoru u toku vidnog dela dana; redovno bavljenje fizičkom aktivnošću; razgovor sa porodicom i prijateljima kako bi bolesnik bolje shvatio šta se događa sa njim.

Rasprostranjenost sezonskog afektivnog poremećaja

● SAP se najčešće javlja kod žena i mladih odraslih osoba, mada se može javiti u bilo kom životnom dobu. Takođe, osobe koje imaju bliskog srodnika sa depresijom ili drugim mentalnim poremećajima mogu biti sklonije razvoju SAP-a.

● Prosečna starost obolelih je 27 godina. Stopa prevalence u starijoj životnoj dobi se smanjuje, a polne razlike nestaju.

● Tokom reproduktivnih godina, bolest je četiri puta češća kod žena nego kod muškaraca.

● Deca takođe mogu biti pogođena, a stopa incidencije kod dečaka i devojaka je slična.

Da li se sezonska afektivna depresija može sprečiti?

Pošto je početak sezonske afektivne depresije toliko predvidljiv, ljudi sa istorijom poremećaja mogli bi imati koristi od započinjanja pomenutih tretmana pre jeseni (za zimski obrazac SAD-a) ili proleća (za letnji obrazac) kako bi pomogli u sprečavanju ili smanjenju simptoma depresije.

Do danas je malo studija istraživalo da li se SAD može sprečiti.

Važno je uvek sa lekarom razgovarati o personalizovanom planu lečenja, jer vam on može pomoći ne samo predlažući najbolje opcije lečenja, već i najbolje vreme za sprečavanje depresivnih epizoda sezonske afektivne depresije.

Nur Širazi, pakistanska pesnikinja: Ako cveće može da nauči kako da cveta nakon što prođe zima, možete i vi.