Hipohondrija – prevaziđite strah od bolesti

Reč hipohondrija potiče od grčke reči hypochondrium i označava područje u oblasti abdomena odakle se, po navodima hipohondra, šire bolovi. Hipohondriju karakteriše stalna preokupacija problemima zdravlja.

Različite teorije su pokušale da objasne šta je uzrok nastanka hipohondrije i ko su hipohondri.

• Hipohondri su osobe koje ne mogu da reše svoje životne probleme.

• To su osobe koje su doživele veće stresne situacije, odnosno ekstremni stres.

• Hipohondri imaju teškoće u komunikaciji, pa to pokušavaju da reše kroz „bolest”.

• Nekada se hipohondrija javlja kao reakcija na smrt ili reakcija na tešku bolest bliske osobe.

• Nekada uzrok hipohondrije može biti i genetska predispozicija (oni sa anksioznošću su u većem riziku).

Lečenje hipohondrije je dugotrajno i svodi se na kombinaciju antidepresiva, anksiolitika i psihotetapije.

Šta je hipohondrija?

Hipohondrija, kao specifična fobija, predstavlja hipohondrijski anksiozni poremećaj zbog zdravlja, ali i mentalni poremećaj koji karakteriše preterana zabrinutost za sopstveno zdravlje i strah da ćete se razboleti od ozbiljne bolesti, čak i kada medicinski nalazi ne ukazuju na to.

Hipohondri su ubeđeni da su bolesni, odnosno da imaju određena oboljenja. U skladu s tim ubeđenjem, oni se žale na niz telesnih simptoma, bolove i, uopšte, nelagodnosti, koje povezuju sa funkcijom pojedinih organa ili tela u celini i u potpunosti su preokupirani tim smetnjama.

Zato je, zbog našeg „pritajenog hipohondra”, uvek važno znati kada zaista treba da se zakaže pregled kod doktora, kada da pozovemo hitnu pomoć, a kada da se ʼiskuliraʼ, s obzirom na postojeće simptome.

U tome vam mnogo može pomoći knjiga Doktore, umirem li? koju su napisali dr Kristofer Keli i dr Mark Ajzenberg.

Za mnoge simptome često se ispostavi da su sitnice, npr. zapušen nos najverovatnije nije znak karcinoma. Međutim, glavobolja katkad nije samo prolazna gnjavaža; ume da bude i nagoveštaj ozbiljne bolesti.

Niko od nas ne želi da ignoriše problem koji nam može ugroziti zdravlje ili čak prouzrokovati smrt. Iako je internet prava riznica podataka, istovremeno može biti i izvor štetnih dezinformacija. Prema tome, ako imate neki novi simptom, koliko bi stvarno trebalo da se zabrinete? Zato je važno razdvojiti realne simptome od onih koji se mogu umisliti.

U ovoj knjizi se možete informisati o tome zbog kojih simptoma zaista treba da se obratite lekaru, a svako preterivanje u njihivom opisu može biti potencijalno simptom hipohondrije.

Simptomi hipohondrije

Hipohondri stalno razmišljaju o svojim simptomima (stalna preokupacija obolelih problemom zdravlja i bolesti). Svaku senzaciju u telu katastrofiziraju i tretiraju kao siguran znak bolesti, a samo je pitanje trenutka kada će se ti simptomi zaista i videti kao siguran znak bolesti.

Hipohondrija ima različite simptome koji variraju:

● lupanje srca, grčevi po telu, znojenje, mučnina, drhtanje ruku kao posledica straha i anksioznosti;

● učestalo razgovaranje o bolesti;

● nema olakšanja nakon doktorovog razuveravanja;

● strah od normalnih telesnih funkcija;

● izbegavanje ljudi i mesta koji mogu uticati na pojavu bolesti;

● često proveravanje normalnih telesnih simptoma ili, suprotno, izbegavanje lekarskih pregleda zbog straha da će potvrditi postojanje bolesti (to su tzv. fatalistički stavovi – „ne idem kod lekara jer će mi nešto pronaći”).

Simptomi hipohondrije započinju u doba adolescencije, a u kasnijim godinama postaju intenzivniji.

Simptomi hipohondrije nepovoljno utiču na socijalnu i profesionalnu aktivnost osobe i mogu prouzrokovati intenzivnu uznemirenost. Ako simptom, npr. strah od određene bolesti, traje više od šest meseci, to može biti znak da je došlo do somatizacije poremećaja.

Lečenje hipohondrije

Hipohondrija se uglavnom leči psihoterapijom, lekovima ili kombinacijom psihoterapije i lekova. Lečenje je važno za vaš unutrasnji mir, sreću i lični razvoj.

Kao pomoćna sredstva u smanjenju simptoma, pokazalo se da su korisni određeni dijetetski postupci: proteinski doručak i konzumacija hrane bogate složenim ugljenim hidratima (ovsena kaša, hleb i proizvodi od celog zrna). Od pomoći mogu biti i grupe za podršku (osobe koje imaju slične poremećaje), kao i tehnike za kontrolu i upravljanje stresom.

Hipohondrija se uspešno može redukovati psihoterapijom, ali ima i onih osoba kod kojih je neophodno primeniti medikamentoznu terapiju, koju u našoj zemlji može isključivo prepisati psihijatar. U tom slučaju, koriste se psihotropni lekovi, antidpresivi koji povećavaju nivo serotonina, kao i benzodiazepini. Inače, hipohondar najčešće ne uzima lekove zbog straha da će ga oštetiti.

Psihoterapijski tretman podrazumeva jednu od efikasnijih terapija, REBT (racionalno emocionalno bihevioralna terapija). Fokus u psihoterapijskom lečenju je na ideacionim šemama kojima se, u stvari, generiše i održava hipohondrija, da bi se izvršila zamena takvih šema racionalnim alternativama. Takođe, fokus je i na primeni tehnika za bolju toleranciju neizvesnosti.

Veruje se da je jedan od izvora hipohondrije NEPOZNAVANJE SEBE. Zato je teško izaći iz svoje podsvesti, posebno ako su u njoj pogrešni ciklusi kojima se pridaje veliko značenje, jer se oni tada pojačavaju.

Jedini način da se to smanji/eliminiše jeste – postepeno upoznavanje sebe i prihvatanje sebe bezuslovno i sa ljubavlju.

Dakle, ne treba da dozvolimo da nam podsvest kontroliše život.

Naglasak u psihoterapiji, primenom REBT-a, je rad na izmeni misaonih obrazaca koji održavaju hipohondriju: klijent hoće da ima kontrolu neizvesnosti, a psihoterapija treba da ga odvoji od te kontrole.

Kako pobediti strah od bolesti

Strah od bolesti, posebno od onih neizlečivih ili onih koje se teško leče, ima većina nas, ali većina se sa tim strahovima uspešno nosi. Međutim, ako strah počne da remeti svakodnevne aktivnosti, kao i kvalitet života, može da preraste u bolest koja se zove hipohondrija (osobe su preokupirane svojim zdravljem i simptomima koji karaktetišu razne bolesti).

Ovo nam govori da hipohondrija nije pod uticajem volje, a tačan uzrok još uvek nije naučno dokazan.

Zato, kada vas obuzme nerealan strah da ste teško bolesni, i normalne telesne funkcije pogrešno tumačite kao znakove bolesti, lekari će vam reći da imate ozbiljan poremećaj.

Ako želite da pobedite strah od bolesti, ne treba da podrazumevate samo psihološke aspekte, jer strah ima i prateće telesne manifestacije o kojima smo već govorili. Nema nekog univerzalnog recepta kojim bi se savladao strah od bolesti, jer strahova ima onoliko koliko ima i različitih ličnosti. Zato strahu treba individualno prići.

Veoma je važno da ne negirate postojanje straha. Naprotiv, pričajte o njemu sa ljudima, bliskim prijateljima, i videćete koliko njih ima slične simptome, ako ne i iste.

Tome u prilog ide i činjenica da, zapravo, strah treba prihvatiti! Reći sebi: „Da, ja se plašim.”

Na tom putu prevazilaženja straha, važno je da PRIHVATITE SEBE i opustite se u celosti.

Poenta svih religioznih nastojanja je da se u vama stvori stanje spokoja i mira. Obično je čovek stalno u previranju, u unutrašnjem sukobu, u nekoj vrsti ʼgrađanskog rataʼ koji traje i traje. On vam uništava ceo život zato što vam rasipa energiju. Taj rat mora prestati!

Treba da volite sebe, jer samo kroz tu ljubav, mir može da se spusti na vas. Prihvatite sebe takve kakvi jeste! Odbacite svaku grižu savesti, ne delite sebe. VOLITE SEBE!