Proverene činjenice o nezi kože

Koža je najveći organ u telu, ujedno onaj o kojem najviše brinemo, i odavno je tema diskusija i suprotstavljanja različitih mišljenja. Šta bi sve trebalo da koristimo u koje doba dana, koji kozmetički proizvod odgovara kom tipu kože, da li je dovoljna samo jedna krema, šta sve proizvod treba da sadrži…? I tako se vrtimo u istom krugu, jer smo preplavljeni raznim i često kontradiktornim informacijama sa društvenih mreža.

Zato smo u goste pozvali prof. dr Lidiju Kandolf, specijalistu dermatovenerologije, koja će vam dati proverene i tačne informacije o nezi kože i odgovoriti na mnogobrojna pitanja koja se tiču zdravlja kože.

U novoj epizodi podkasta Moje najbolje godine – To sam ja, saznaćete na koji način bi trebalo da održavate kožu, šta bi trebalo da smanjimo u svakodnevnoj rutini kako bismo imali zdravu barijeru, koji faktori izazivaju starenje, na koji način bi trebalo da održavamo intimnu regiju…

Gošća će govoriti o važnosti pouzdanih lekarskih intervencija, ali i o tome kako možemo da se zaštitimo od onih neproverenih, koliko solarijum i sunčevi zraci štete koži, koja je razlika između UVA i UVB zraka…

Voditeljka Milica Gacin i prof. dr Lidija Kandolf potrudiće se da prođu kroz sva pitanja o zdravlju i nezi kože koja interesuju gledaoce/slušaoce!

PODKAST – Moje Najbolje Godine – To Sam Ja

Prof. dr Lidija Kandolf, specijalista dermatovenerologije – Transkript razgovora

Milica

Dobar dan, ovo je nova epizoda potkasta “Moje najbolje godine to sam ja” i danas razgovaramo o zdravlju kože. Moja sagovornica je profesor doktor Lidija Kandolf, dermatolog. Dobar dan Lidija, dobrodošla u ovaj potkast. Rekla sam da ćemo govoriti o zdravlju, ali to će nas dovesti do estetike, odnosno i kad pričamo estetici koja je danas, što bi se reklo na srpskom, must have tema, uvek je negde zdravlje, ali mislimo  svi na to,  je li, da se izgleda lepo, taj znaš najveći organ nam je negde i najvažniji, naročito je to u predelu lica. Vi se ozbiljno bavite naukom, i zaista imate dugogodišnju praksu, bavite se i teškim stvarima, kao što je onkologija i sad evo da li da krenemo kad pričam o zdravlju kože, da li da odmah kažete ono što nikako ne bi trebalo da radimo, da ne bi sebe izlagali ogromnim rizicima i sebe doveli u problem, pa onda da idemo na one suptilnije teme kao što su preporuke, verujem da će to sve žene interesovati. Ovo je period godine kad najčešće nema mnogo sunca i sad je tu pitanje stavljati onaj spf ili ne, i što uopšte raditi da evo kada je zimski neki period, kad je kišno ili snežno vreme kako ustvari u tom izlasku napolje sebe zaštititi ? Hajmo prvo to i solarijumi rade to znamo, ali šta treba uraditi po tom pitanju kako bismo se zapravo zaštitili od velikog rizika, a  to je ne daj Bože pojava melanoma.

Lidija

Pre svega, hvala Milice na pozivu i drago mi da imam prostora da govorim o temi zdravlja kože. Suština zdravlja kože, mislim pre svega lepo ste rekli ,da je koža najveći organ i kao takav je negde naš prvi kontakt sa svetom je preko naše kože i preko našeg fizičkog izgleda i da bi održali zdravlje kože treba da prosto imamo zdrave navike, generalno, dakle ne možemo imati zdravu kožu ako nemamo zdrave navike u ishrani, fizičkoj aktivnosti, u našem mentalnom stanju, odakle sve to, zapravo će se odraziti i na  izgled kože, kvalitet i tako dalje. Tako da je zapravo održavanje zdrave kože održavanje jednog zdravog života  koji podrazumeva jednu opštu brigu o sebi, dakle staviti sebe na negde važno mesto da bi da bi sve ostalo dobro funkcionisalo I u tom smislu zdrava ishrana je veoma važna, fizička aktivnost je veoma važna i ono što  kada govorimo samoj nezi kože, važno je pre svega zaštita od nepotrebnog izlaganja ultravioletnom zračenju, dobra hidratacija kože i dobra nega u smislu čišćenja i negovanja kože i sad u tu ulazimo u različite tipove kože, u različita životna doba, u različite ciljeve koje imamo u različitim našim uzrastima, tako da kažem,  tako da u tom smislu će se i reporuke menjati, ali ono što je konstantno je da unosimo dovoljno tečnosti, da našu ishranu baziramo na  tkz mediteranskoj ishrani, gde ćemo pre svega koristiti najviše povrća, koji uključuju i mahunarke i dakle manje voća znači, najmanje mesa i dakle više vlaknaste hrane i i dakle povrća i naravno što manje ugljenih hidrata i prerađene industrijske hrane.

Milica

I sve se to reflektuje na našoj koži ?

Lidija

Apsolutno se reflektuje i ne samo što se reflektuje nego u nekim uslovima može da dovede do nekih oboljenja kože, dakle ja na primer ono što je Vrlo često iz što znamo je da ishrana i recimo pušenje, koje sam takođe zaboravila da kažem kao nešto što zaista moze da ugrozi zdravlje i kože i uopšte zdravlje, dakle pušenje, alkohol, nezdrave navike, sve ono što  ovaj nedovoljno, na sve to se odražava na koži. Tako da kad kada govorimo dakle i u ishrani konkretno, ona je vezana recimo za i dokazano za recimo obične akne mladalačke koje su zaista česte i ta  težina akni zapravo je povezana i sa tipom ishrane, dalje da ne govorimo i o i pušenje takođe, naručito kod akni odraslih osoba koje su u realativno sada česte, takođe pušenje nezdrave navike izazivaju kažem u nekoj konačnici kod osetljivih osoba recimo doprinose razvoju nekih kožnih oboljenja, kao što je ovaj na primer psorijaza, pogoršavaju se neke druge oboljenja kao što je atopijski dermatitis, ekcem i tako dalje. Dakle sve tako da kažem te neke nezdrave navike će negde i kožu… biće osetljivija na sve to ,ako postoji još neka genetika ispod nekih od tih oboljenja će se i ispoljiti na koži.

Milica

Dakle, nije mit, da ako se jede previše slatkiša da će se pojaviti akne.

Lidija

Nije mit,  dakle, ono što je pokazano je da u nekim delovima zemljine kugle gde se uopšte  ne koriste ugljeni hidrati, to su neke džungle, gde se jede sirova hrana, akne ne postoje, a takođe je zapravo ishrana vezana za akne u smislu da ukoliko se koriste prerađeni ugljeni hidrati ,slatkiši dakle procesuirana hrana koja ima prazne kalorije, to su dakle ili peciva belo brašno, beli šećer, itd, e ako vi to unesete, vi podigne podignete jako brzo nivo šećera u krvi koji vuče za sobom insulin, to dovodi do jednog prolaznog hormonskog disbalansa koji može da ima reperkusije, da dođe do pojave akni tako da uravnotezena ishrana, koja je takozvana spora hrana, ide tako da joj kažem vlaknasta koja se sporo vari sporo diže taj šećer, drži ga tokom celog dana u u jednom istom nivou može da zaista spreči pojavu, odnosno da poboljša stanje.

Milica

Da li su  u porastu kožna oboljenja, poput utopijskog dermatitisa, ekcema bilo kakvih alergijskih reakcija na koži, je l jeste to istina  ili praksa pokazuje nešto drugo?

Lidija

Praksa pokazuje da jeste, dakle inače je to primećeno unazad 50 godina da sa porastom higijenskih uslova, dakle uslova gde ima gde imamo povećanje životnog standarda i  smanjenje recimo crevnih stomačnih infekcija, da su istovremeno je došlo do porasta alergijskih oboljenja uključujući i atopijski dermatitis, koji je povezan sa indrustrijalizacijom, odnosno sa povećanjem zagađenja i vazduha ,izlaganja velikom broju različitih hemijskih supstanci koje na kraju zapravo  koristimo u domaćinstvu za upravo tu higijenu, dakle i to sve zajedno dovodi do toga da imamo manje infekcija ali više alergija i naročito u zemljama gde je veće i zagađenje vazduha i opet nezdrave navike, savremeni način života, veća doza nekog svakodnevnog, po znacima navoda, stresa i dovodi do toga da imamo više atopijskog dermatitisa i kod dece i kod odraslih.

Milica

Sad smo period godine kada se priča o zagađenju, kada je njega se više, kako onda možemo da zaštitimo našu kožu, a imamo sve o čemu govorite, imamo hemijska sredstva u kući i trudimo se da nam i higijena na visokom nivou ,ustvari šta možemo da uradimo?

Lidija

Pa treba da smanjimo koliko je moguće kontakt sa nepotrebnim brojem kozmetičkih sredstava koje baš nisu neophodna, ne samo kozmetičkih nego i kućne hemije takozvane, posebno kod osoba koje imaju osetljivu kožu ili suvu kožu osetljivu, kod osoba koje su već imala ekcem i tu su onda preporuke da se zaista smanji izlaganje recimo omekšivačima,  da se izbaci omekšivač za veš iz upotrebe, da se dodatno veš ispira u mašini, da se koriste posebna sredstva koje ne uklanjaju lipidni sloj sa površine, odnosno takozvana ulje za tuširanje i da se ukoliko je narušena barijere imamo suvoću kože i imamo ovaj zapravo pravi ekcem koji nastaje zbog nekog nedostatka određenih komponenti, barijere kože, da to nadoknađujemo korišćenjem neutralnih losiona koje  u sebi imaju recimo ureu, koja se zadržava u koži, koji u sebi ima omega masne kiseline, koji u sebi ima da recimo ceramide, dakle ti proizvodi koji mogu da negde nadoknada ono što koži nedostaje, ali  svakako pre svega izbegavanje svega što kožu može da iritira će dovesti do toga da koža bude manje iritirana, manje suva i da se održava ta barijera. Takođe vlažnost vazduha, posebno zimi kada radi grejanjek Kada je vazduh suv je veoma važno, dakle česta provetravanje ili ovaj kad su baš mala deca u pitanju čak i ovlazivanje vazduha može da umiri dakle kožu i da bude manje izložena ustvari tom isušivanju i smanjenoj hidrataciji što onda pogoršava ekscem.

Milica

Kažete smanjeno Izlaganje hemijskim sredstvima, koliko puta operemo ruke u toku dana..

Lidija

Tako je.

Milica

To je nebrojeno puta pa sad znate imate i tu preporuke nemojte nikako tečni, hajde ovaj tradicioni, nemojte tradicionalni, dajte neki sa nekim prirodnim uljima. Za nas pacijente to je jedna šuma informacija i sad se tu ustvari treba  snaći, a evo recimo kad krenete od toga koliko puta svako od nas u toku dana opere ruke i naravno da se isušuju ,moramo da se izlažemo, kako?

Lidija

Morate da se izlažete, ali je suština da upravo izbegavate tečne sapune, svuda oko nas, gde god da ste na javnim mestima ćete imati taj, hajde da kažem, najlošiju vrstu i kod žene je recimo, vrlo često ekcem šaka posebno dakle u nekim godinama, recimo u toku menopauze, posle menopauze, perimenopauze imamo,  dakle isto zbog smanjenog smanjenog nivoa estrogena i tako dalje, imamo to isušivanje kože još u svakodnevni kontakt sa deterdžentima i još uz to tečnim sapunima za pranje ruku dakle to je jedan recept da neko dobije ekcem šaka i da onda ima problem.

Milica

 Šta je rešenje onda, čime treba prati ruke ?

Lidija

Ruke treba prati, dakle ako ste baš imate osetljivu kožu i nekakav problem onda postoje čak i ulja za pranje ruku, ulja za pranje ruku koje ne isušuje kožu, svakako treba izbaciti tečni sapun, a sada možete uzeti dakle ili neki glicerinski, neki koji ima u sebi već krem ili čak ulje koje će onda to sprečiti isušivanje, čak  negde to hraniti tokom pranja ruku, hraniti kožu odnosno smanjiti taj gubitak lipidnog sloja, tako da i ono što kad god možete naneti posle pranja ruku, kremu, zimi, zimi je najvažnije, zato što je zimi ti uslovi i hladan vazduh, vetar, odnosno hladnoća, isušivanje vazduha, mogu da naruše barijeru i da onda dakle imamo problem, tako da zimi je to zamašćivanje  kože, odnosno  korišćenje vlažećih krema veoma važno, da za održavanje barijere i uvek kod osoba koje baš imaju problem je nekakva preporuka da čak moraju dva puta dnevno da nanose  te losione, da bi sprečili pojavu ekcema. Sad za nekog ko nema toliki problem, verovatno je dovoljno možda jednom ili je dovoljno da koriste ulja za tuširanje, a ne gelove i da to bude dovoljno. Ako  neko nema baš suvu i osetljivu kožu, ali generalno je u populaciji ima dosta ljudi sa suvom i osetljivom kožom, zaista ono ekcemi su nešto što što je jedna od najčešćih dijagnoza, posebno u gradovima i u ruralnim sredinama, ali pre svega u gradovima, gde mnogo veće zagađenje i mnogo veća..

Milica

A šta ćemo sa zagađenjem, to je nešto na šta mi ne možemo da utičemo?

Lidija

To ja kao dermatolog, neću moći da rešim, al to je posledica našeg savremenog, mislim načina života, sad ,da li se preseliti na selo, ali ne znam da li, znate to su ekonomski već razlozi koji nas drže ovde.

Milica

Al kako ćemo zaštiti našu kožu, imamo sad, kišu, vetar,suve prostorije i zagađenje, i sad šta raditi sa tom kožom na celom telu?

Lidija

 Na celom telu, pa dobro, pre svega su nam najizloženije lice i ruke, tako da je važno da da negde upravo jačamo tu barijeru, da vodimo brigu odnosno, negu lica na način da ima dovoljni stepen hidratacije i da zapravo opet i na licu ne ne preterujemo sa nekakvim čišćenjem, sredstvima koje su previše agresivna, koje uklanjaju lipidni sloj, opet dakle nekakve umivalice, koje su prilagođene tipu kože, ako je ona opet suva, osetljiva, Ići ćemo na tu varijantu, ukoliko imamo problem sa masnom kosom, sa aknama, ima posebnih umivalica koje koje se u sebi sadrže salicilnu kiselinu i neke druge stvari koje će  doprineti tome da da smanjimo problem koji imamo, dakle i da ukoliko nam je, kažem osetljiva koža da ne isušujemo  dodatno, a ukoliko je masna da takvi preparati budu prilagođeni, u smislu da se smanji ta masnoća i da se spreči pojava akni.

Milica

Vi kažete da se smanji, odnosno da te izbegne to isušivanje, ali znte koliko je preporuka, svuda oko nas, što od lekara, što ne znam farmaceuta, od influensera, mislim ja više ne znam koliko je preporuka, double cleansing, te uzmi micelarnu, nemoj micelarnu, uzmi micelarno mleko, obavezno čisti uveče, pazi kako ćeš ujutru, nanesi tonik, serum, dodatne neke supstance, šta mi ustvari radimo ? 

Lidija

Dakle tu imate ono imate pritisak kozmetičke industrije, kojoj je zapravo uvek  u interesu da što više proizvoda jedna osoba u jednom trenutku kupi, tako da mislim da  to negde u nekim trenucima treba napraviti neki balans i naći  za svoju kožu najbolju kombinaciju, treba je lepo očistiti, treba  koristiti nekakvo vlažeće sredstvo i naravno ako smo u nekim godinama kada želimo da održimo elastičnost kože i vitalnost, možemo da koristimo aktivne sastojke koji će doprineti  tome da usporimo starenje, odnosno ne starenje, nego ultravioletnim zracima indukovano starenje dakle,tako da u tom smislu ovaj osim zaštite od sunca od  neka 30, sada zavisi i to je hronološko i biološko starenje su dve stvari. Treba za početi i korišćenje nekih sastojaka koje održavaju tu vitalnost, kao što su vitamin C, kao što su retinoidi, kao što su glikolna kiselina, voćne kiseline i tako dalje koje koje mogu  negde da održe tu  barijeru i na taj način ćemo biti na kraju krajeva uz odgovarajuće vlaženje i odgovarajuću negu otporniji na to zagađenje, odakle smo počeli.

Milica

 Šta je heonološko, a šsta biološko starenje?

Lidija

Hoću da kažem da svako od nas drugačije… Genetski je određenp koliko će koža nečija brzo ostariti, tako da imamo nešto što je neki naš biološki sat koji nas genetski vodi ka bržem ili Ili tako da kažem sporijem starenju, to zavisi od neke dužine telomera i kako su one skraćuju, to je sve negde porodično određeno, a s druge strane na to ne možemo mnogo da ..Čak i na to možemo da negde malo delujemo zdravom ishranom, dobrim snom, fizičkom aktivnošću, ali ono što je mnogo brže da izaziva starenja kože je upravo ono što sam pominjala ultravioletno zračenje koje ima dva spektra, ima uvb i uva. Uvb spektar dovodi do dejstva na površini kože, u smislu da koža posle kada crveni na suncu posle tih ponavljanih  opekotina i crvenila se pojavljuju duboke bore, koje su  vrlo, zadebljanje kože, različite mrlje na koži koje postoje, s druge strane uva zračenje prodire dublje, dakle u derm i tamo deluje direktno na kolagena vlakna koja onda gube elastičnost, imamo one sitne smežurane bore, koje se prave od uva zračenja i sad naš savremeni način životacnegde nas tera da budemo što duže mladi, dakle moramo što duže da budemo vitalni, da  radimo još duže i još više i tako dalje. Ne znam dokle tako, ali u svakom slučaju da bi negde odgovorili tim našim kako da kažem zahtevima savremenog društva, važno je da se zapravo to starenje na koje možemo da delujemo spreči, upravo tom dobrom zaštitom od ultravioletno zračenja, gde ćemo naročito od marta do oktobra imati visok zaštitni faktor koji ćemo koristiti tokom dana i više puta ga nanositi, a tokom zime dovoljno da imamo neke spf15, ako nismo već otišli na skijanje ili gde opet moramo da pojačam tu zaštitu od sunca.

Milica

Znači svaki dan u godini treba imati nekakav spf na svom licu i na šakama, bez obzira da li je oblačan dan, kiša, da li je sneg, da li vetar.

Lidija

Mislim ako je sneg vetar i ne znam, 23. Decembar sigurno neće ništa da se desi, ali morate svakako da imate dobru hidrataciju, ali suština je da dnevna fotoprotekcija usporava starenje, ako govorimo o usporavanju starenja,  to je t nešto što je što je neophodno da bi to postigli.

Milica

 Solarijumi ?

Lidija

Da, solarijumi emituje uva zračenje, dakle visoko doznu, dakle  visoka količine energije uva zračenja koje su po nekoliko desetina puta veće nego prirodno sunčevo zračenje. U sunčevom zračenju imao i uvb i uva, a ovde imamo uva u visokim dozama u veoma kratkom vremenu, tako da ćete vi sa solarijumima negde oštetiti i površni svoj a naročito, derm i dovesti do, posle ponavljanih izlaganja do različitih mrlja na koži, koje se zovu baš, dakle uvea mrlje na koži ,koje se posle ne mogu skinuti. Dakle vi krenete u solarijumu nekim mlađim godinama i već sa 25 ili pre 30 možete da očekujete i da vidite oštećenja koje ste dobili od odlaska u solarijum, ako nastavite dalje dakle po dobićete vrlo brzo bore, koje jedan gubitak elastičnosti potpuno  kože, koja je onda nenadoknadiva i negde već sa 35 vi ćete dolaziti i ići na estetske intervencije, zato što ste išli na u solarijum od svoje 20te godine.

Milica

 Da li ste u svojoj praksi čuli, recimo iskustvo pacijenata, ja sam čula  od neke prijateljice, kaže, ne, ne meni je super solarijum, da odemo recimo par puta pred more i onda nemam više nikakvu reakciju na sunce. I time  sebi opravdava ustvari odlazak na te tretmane.

Lidija

To ste mogli da čujete i  od dermatologa,  pre 30 godina, da se malo koža pripremi na suncu, pa da se onda ide da se. Sunča suština je da smo u međuvremenu saznali mnogo više o tome, na koji način zapravo nepotrebno izlaganje kože foto tipa od 1 do 3, a to je svetla koža, koliko to može da dovede do  trajnih oštećenja gubitka, ovo što sam rekla i elastičnosti različitih pigmentacija i na kraju do raka kože. Dakle, naša koža je upravo ove boje zato što se nalazimo na ovom podneblju, nalazimo se u Evropi ,gde je tolika količina sunčevog zračenja dovoljna za proizvodnju vitamina D, dakle da imamo dovoljnu koncentraciju vitamina D, a da ne ošteti kožu da ne dobijemo rak kože. Sad mi smo od pre od pre 50 godina počeli iznenada ili 60 sada već, počeli iznenada da odlazimo na godišnje odmore, do tada smo bili obučeni, onda smo krenuli da se skidamo u kupaće kostime i da ležimo po ceo dan na suncu, što je potpuno jedno neprirodno ponašanje i ako  obratite pažnju i odete na more i krenete da se sunčate baš u onom najgorem delu dana videćete da valjda vaše telo to ne podnosi, uopšte, dakle, ali smo mi nekako to usvojili u svojim navikama u poslednjih 60 70 godina što je dovelo zaista do do porasta broja ljudi koji boluju od raka kože, dakle taj rak kože i melanom i svi ostali su, to je bilo nešto vrlo retko u 19. veku i onda je naglo počelo kako smo počeli da idemo na godišnji odmor i što nije.. Treba mi i dalje da idemo na godišnji odmor, ali ne treba da budemo bez odeće na suncu, samo to treba da se promeni i već bi smanjili..

Milica

Šta to znači, nije dovoljno samo kupaći kostim već ?

Lidija

Kupaći kostim realno ne štiti, treba da budemo u hladu pod jedan, treba da se sklonimo sa direktnog sunca, treba da nađemo hlad, neku šumu, gde ćemo se odmarati, gde ćemo čitati i tako dalje. Čak i u tom hladu ako ste ceo dan na plaži treba da imate  neku haljinu ili da imate majicu makar. Onda kad baš želite da plivate da onda ovaj možete da idete u kupaćem kostimu, imate dve varijante, možete da  nesete preparate sa zaštitnim faktorom 50 i pre odlaska u vodu i ili da ovaj koristite majice  za kupanje, što je negde jednostavnije ako vas mrzi da nanosite te preparate. U svakom slučaju čim izađete, vraćate su u hlad, dakle ne zadržavamo se.. Samo je problem, sve je u redu samo da se osušim tri minuta, ako je dva popodne ne bih preporučila stvarno.

Milica

Čak ni toliko?

Lidija

 Da, čak ni toliko, jer je negde za pet minuta dakle to izračuna tako za pet minuta imate ovu boju kože koju svi mi imamo fototip dva, tri, ako ste pet minuta u 13:00 ili 14:00 h bez zaštite na suncu, znači bez faktora. Izgorećete, tako da to  je dovoljno za to, e sad napravljene su kreme sa ovim visokim faktorom gde vi nećete izgoreti za pet minuta, nego možda uopšte nećete izgoreti, ali i dalje će te oštetiti kožu. Nema potrebe da budete.

Milica

Dakle to što imamo faktor zaštite na sebi zapravo i dalje nije dovoljno, i ne treba biti na suncu.

Lidija

 Upravo to.

Milica

To što nismo primetili crvenilo ne znači da nismo naneli štetu.

Lidija

Upravo tako, ako je koža potamnela znači da je pretrpela oštećenje, jer pigment, dakle ljudi odlaze na more, određeno grupa ljudi odlazi na more sa namerom da lepo pocrni. To da lepo pocrni je potpuno nešto nepotrebno, takođe u smislu da zapravo naša koža odnosno kada UV zračenje ošteti ćelije u koži odnosno Dnk materijal, genetski materijal ta ćelija se brani tako što počinje da proizvodi melanin, pigment koji se onda smešta negde iznad jedra gde je smešten DNK.Pokušava da zaštiti to jedro daljeg oštećenja i zato se stvara melanin. Ako vi sad nastavite stalno i to dve nedelje intenzivno jednom godišnje, pa svaki dan po ceo dan dakle to, taj genetski materijal više ne može da izdrži. I sad vi svaki put kad potamnite, trebalo bi da se setite da ste zapravo oštetili kožu, da ste ubrzali i starenje kože i pojavu različitih, pigmentacija. Onda ne samo tamnih mrlja, nego i belih posle nekog vremena se pojavljuju bele tačke prosto ne može više koža da.

Milica

To je isto oštećenje?

Lidija

Jeste to je isto oštećenje.

Milica

Takodje od sunca.

Lidija

Da, da tako da je, eto to je ta priča o ultravioletnom zračenju i tome da je naš, ono što mi je uvek. Naša boja kože, i boja svih ljudi na ovom svetu je direktno u vezi sa količinom sunca koji imamo u tom podneblju.Zbog toga je recimo na severu Evrope, su ljudi jako svetli jer ne treba im taj melanin treba im vitamin D, i onda se jako malo melanina koje upija UV zrake, smeta koži da proizvodi vitamin D i zato imaju jako malo melanina, s druge strane imate u Australiji veliku količinu, i u Africi veliku količinu Sunčevog zračenja, Koje zapravo zbog toga ljudi imaju tamnu kožu, skoro crnu u tim regijama i najtamnija koža je kod Aboridžina u Australiji, i onda imate situaciju da ljudi sa severa Evrope su u nekom trenutku otišli u Australiju, na tu ogromnu količinu Sunčevog zračenja i tamo ćete imati najviše raka kože, imaćete kožu koja jako brzo stari, tanku smežuranu već posle ono 35 godine, tako da moramo da nažalost, mislim industrijalizacija, savremena istorija dovela je do toga do velikih migracija ljudi iz jednih krajeva geografskih u udruge i to je dovelo do, upravo s jedne strane porasta raka kože, dakle ljudi su kažem iz Švedske krenuli sad u tropske krajeve svake godine, da ovaj borave i to dovodi do ovih stvari koje nisu ranije postojale ili recimo imate ljude koji su iz Afrike opet prebačeni u Severnu Ameriku ili sever Evrope,  ili pre tri veka ili sada i dalje dolaze i oni imaju problem sa vitaminom D, njihova tamna koža jednostavno ne može na severu Evrope da proizvede dovoljno vitamina D , i oni moraju stalno da da uzimaju ovaj kao i mi na kraju krajeva sad ovde, suplementaciju da.

Milica

Ali te naše ne zdrave navike, te naše loše navike su toliko ukorenjene da ćete vi uvek u povratku s mora čuti jao pa nisi baš nešto pocrnela, i to je ustvari znak da nešto letovanje nije prošlo kako treba, da ovaj nije valjalo. Nikako da se osvestimo u stvari šta radimo.

Lidija

Pa jeste jako teško se menjaju neke uvrežene navike, dakle to smo znate kad kad ste to slušali od detinjstva, kad je to bilo jedno opšte mesto, onda jednostavno je teško sad promeniti taj narativ, tako da kažem.

Milica

A rekli su jednom trenutku da je pojava ili eksplozija melanoma. Od kog perioda kreće? I kako ide statistički kada je reč o našoj državi?

Lidija

Od pedesetih godina prošlog veka krećete taj stalan porast učestalosti i i dalje se nastavlja, nastavlja se s jedne strane zbog zaista ovih nezdravih navika, a druge strane i zbog većeg starenja, duže  živimo, pa je veći broj svih vrsta kancera. U Australiji je ta je  negde učestalost negde smanjena, jer su oni još od 80tih godina imaju te neke agresivne kampanje za prevenciju,  tamo svi odlaze, ono potpuno su obučeni su na plaži, naročito deca, tako da se od najmanjih nogu menjaju te navike i to je jedini način. Dakle ako vi od roditelja ili ne znam pre svega od roditelja niste naučili da je zdrava navika da se ne sunčate, teško da će te to kasnije negde usvojiti. U pubertetu sigurno nećete, jer tad vas stvarno ne zanima koliko dugo ćete da živite i tako dalje, ali ovaj kasnije je to teže, ali  vidimo da se navike menjaju naročito u tom nekom, aj da kažem osvešćenom delu stanovništva, visoko obrazovanog i tako dalje uz naravno održavanja i opet mnoštvo dezinformacija, tipa dobar je solarijum zbog vitamina D, treba malo, treba da se pripremim ona za odlazak  na more. i ostalo, što je potpuno potpuno pogrešno, ali teško je u ovom moru informacija naći onu koja je tačna.

Milica

Koliko se godišnje kod nas javlja  slučajeva melanoma?

Lidija

Kod nas se negde sada oko 700 godišnje novih slučajeva javlja. Primećeno je dakle, imamo taj porast negde za svakih pet godina 15 do 25 posto novih, pričamo o Srbiji. Sada uskoro će izaći i ti novi najnoviji podaci iz 2022. mislim da će Batut  obraditi ,u svakom slučaju dakle Imamo taj porast i imamo porast i pre 40 godine kod osoba koje su koristile, to je utvrđeno, koji su koji su rano počele da koriste solarijum tipa od 15 godine se već pre 40 godine može javiti rak kože, pre svega pričam o melanomu, tako da ovaj smo kao udruženje dermatologa 2019. uspeli da izdejstvujemo zapravo zabranu solarijuma, upotrebu solarijuma pre 19 godine, a zapravo u tom pravilniku piše da osobe koje su starije od 18 godina zapravo treba da budu upoznati sa svim rizicima i da potpišu da su upoznate sa rizicima i da na svoj sopstveni rizik da odlaze u solarijum. Ja uopšte ne znam da li se to sprovodi, ali postoji u zakonu, ali je važno i da javnost zna to, pa da negde sami ljudi koji vode računa o zdravlju, da makar oni shvate da ne idu solarijum, ja ne znam, čini mi se da, pa možda ja grešim, možda kod mene dolaze ljudi  koji vode računa o zdravlju kože, pa mi se čini da se manje koristi solarijum i vidim mnogo mladih devojaka koje su vrlo osvešćene, vrlo vode računa o izgledu kože i negde je ta briga dovela do toga da u toj makar populaciji,  to je nešto što je  zaista zastarelo.

Milica

 To je dobra informacija. Koja je stopa preživljavanja melanoma?

Lidija

Pa stopa preživljavanja zavisi od tog nekog stadijuma i različito je to petogodišnje i desetogodišnje preživljavanje, tako da hajde da kažemo da ako se neko javi na vreme da ukloni promenu taj melanom neće uopšte uticati na zdravlje i taj čovek će i živeti kao bilo ko drugi, tako da osim te zaštita od sunca je važno da obratimo pažnju na našu kožu da je pregledamo povremeno na par meseci, ono samo kad se istuširamo da vidimo da li je to što imamo na koži bilo i prošlog meseca ili onog tamo, tako da ako vidimo nešto što je novo što raste i menja se da proverimo sa dermatologom.

Lidija

Da li je broj i novih mladeža razlog da se javimo dermatologu?

Lidija

Normalno je da se.. Prvo broj mladeža zavisi od toga koliko naši roditelji imaju mladeža tako da će neko imati već sa 15 godina više od 50 mladeža, neko neću imati ni jedan čitavog života, tako da je to jedan razlog, drugo je ovo što smo sam pomenula izlaganje suncu u detinjstvu isto povećava broj mladeža, a suština je da vidimo samo to što je izašlo normalno je da se između od rođenja pa negde do 40 godine pojavljuju novi mladeži, nekad se neki povuku u međuvremenu, ali je suština da među tim mladežima koju vidimo, ako primetimo neki koji sve vreme raste, znači liči na mladež, ali sve vreme raste postaje nepravilan dobija više boja, dobija nepravilne ivice, da to bude alarm da se javimo lekaru, dakle to ja nešto što može da bude sumnjivo, dakle iako se pojavi neki tvrdi čvorko isto tako raste, a bezbolan je, boje kože na primer ili čak crni, važno je,  bilo koje da je boje, ali sve vreme raste, treba da proverimo šta je to, jer najčešće u tim ranim fazama nemamo nikakve simptome. Melanom niti svrbi, niti boli, niti bilo šta, jednostavno se samo pojavi i tek kad krene da boli, svrbi ili da krvari tad mislim isto treba se javiti lekaru, ali je veći rizik  da dovede do većih problema zdrastvenih.

Milica

Još jedan mit li istina, ako zakačimo negde mladeže, svima nam se dogodi prilikom oblačenja ili prosto se udarimo u neki predmet, pa on prokrvari je li to opasno ?

Lidija

Nije, dakle ako je to zdravo mladež on će joj jednostavno kao bilo gde na koži, ta povreda će zarasti i on će izgledati isto kao što je izgledao ranije. Druga je stvar, ako je to zapravo melanom, pa on prokrvari pa vi mislite da je to neki običan mladež, pa je sad prokrvario i ne prestaje znači prosto stalno,  više puta krvari, to već je neki alarmantni znak.

Milica

Hajde da se vratimo na ovu dnevnu rutinu, nešto što možemo sami za ove stručne stvari tu ste vi, tu su lekari. Mislim da je tako i bolje, ne da ljudi nešto pokušavaju sami. Rekli ste nam da  prestanemo, odnosno da bi bilo dobro da izbegavamo omekšivače, ne tečni sapun, već onaj koji u sebi sadrži kremu ili ulje za ruke, je l to dostupno u prodaji ?

Lidija

Jeste, jeste.

Milica

Ima toga, je l ?

Lidija

Da, da.

Milica

Nisam nikada čula, dobro.. I preporučujete uljane, jesu su to gelovi za tuširanje ili kako ?

Lidija

To se zove ulje za tuširanje. Ulja za tuširanje imaju sadržaj  ulja koji se zapravo zadržava na koži ,negde hidrira dakle. Suština je isto kod tuširanja da koristimo mlaku vodu, ljudi vole naravno sa toplom vodom, ali to skida.. da ne bude previše topla, jer to uklanja lipidni sloj i onda se još više ono naročito zimi uklanja lipidni sloj, tako da onda još više pravimo problem, tako da eto da ne bude previše topla voda i da bude ulje za tuširanje, tu smo najsigurnije. Dakle, ne pričam sad o ljudima koji imaju akne, mislim njima to neće prijatti, ali razumete o mladalačkoj koži i tako dalje, ali kod većine ljudi koji imaju suvu kožu, kod  dece i odraslih koji imaju atopijski dermatitis, što je relativno često,  to je jedno od osnovnih  pravila higijene.

Milica

 Koliko se često treba tuširati ?I to su sad silne preporuke javnosti ,jednom dnevno ujutru i uveče, jednom nedeljno, ne bi bilo dobro po okolinu. Šta još za zdravlje kože?

Milica

Pa suštinski  preporuka, naročito kod dece, je bila ranije dakle pre jedno 30, 40, 50 godina u Nemačkoj jednostavno i sad tako pedijatri preporučuju,  jednom, stvarno da se samo pojedine regije peru sapunom i šta ja znam, a da se uglavnom samo vodom  dete kupa. To je bilo u vreme kad nije bilo ovih ulja za tuširanje i to je bilo od razumljivo  da zaista ne koristimo tada u to vreme mnogo agresivnije sapune  koji su bili industrijski, da ne koristimo, nego da kao samo vodu i samo za pregibe  zapravo koristimo koristimo sapun. Sada je to negde promenjeno, jer imamo sad te proizvode koji koji u sebi imaju visok sadržaj ulja, tako da sa mlakom vodom i uljem sasvim je u redu da se uljem za tuširanje možete svakog dana da se tuširate bez problema. Nećemo preterati ako se tuširamo dva puta dnevno, nećemo ako je leto, mislim da da.. Iako  kažem, ako ne koristimo gelove,ako ne koristimo previše toplu vodu.

Milica

 A tuširanje samo vodom za odrasle ljude?

Lidija

Suština je da u pregibima i tako dalje, dakle bi trebalo da koristimo nešto što deluje na bakterije, dakle trebalo bi neki sapun da se koristi, a ovaj ostali deo, mislim Ok je ako se dvaput tuširate, jedno možda bude samo vodom.

Milica

 Da da li su nam potrebni posebni sapuni,  odnosno poslovna sredstva za pranje intimnih regija?

Lidija

To sad opet zavisi kakav je tip kožee ako opet imam osetljivu kožu  napravljenjen je sad taj različiti set proizvoda i za genitalnu regiju. U principu ne bi trebalo da insistiramo, mislim treba da se održava ta fiziološka flora, opet imaju ulja za intimnu negu, mislim da je to opet negde nešto što ne narušava barijeru je najbolja varijanta I ne preterivati sa nekim antisepticima, nekim ispiranjima i ne znam.. Mislim naročito ako ne postoji nikakav problem. Čak i ako postoji onda da treba rešavati primereno, a ne  preteranom higijenom i tako.

Milica

A potpuno smo sigurni ako koristimo ulja da nećemo zapravo narušiti barijeru. Pokušavam da dođem do neke opšte preporuke, svi imamo različite tipove  kože, ali ono što svako od nas može jesu dakle ulja i tu nećemo pogrešiti.

Lidija

Ulja, sindeti i dakle proizvodi koji nemaju sebi deterdžente koji uklanjaju lipidni sloj, dakle sindeti isto imaju nekakve,  nisu toliko masni, dakle,  ako neko baš ima normalnu do masnu kožu, verovatno mu neću prijati ulja, ali ću mu prijati dakle sindet ,imate one čvrste sindete koji liče na sapune,a nisu sapuni, tako da u suštini i ovaj te stvari koje su za osetljivu kožu mogu da pomognu da da ne  preteramo, ni sa tuširanjem, ni da  narušimo  barijeru.

Milica

E, sad se vratimo licu, dođe jutro, onda uđem u kupatilo, umijemo se kojom vodom? Hladno, mlakom ?

Lidija

Možemo mlakom,  neće ništa da škodi hladna voda.

Milica

Koristimo klenzere, umivalice?

Lidija

Ujutro?

Milica

Da ujutru.

Lidija

Ne vidim zašto bi koristili. Mislim  sad ja govorim  neke, kako da kažem, logične, preporuke, ne ne vidim…

Milica

Da li znate koliko je preporuka, doktorka? Onda imate paletu ti klenzera za jutro..

Lidija

Za jutro?

Milica

Za jutro, čime se počinje dan, ovde se da nas razuverite. Dakle, samo voda?

Lidija

Zaista ne vidim što bi ujutru nešto posebno, osim ako nemate, Izvinjavam se ,ako imate akne, ako imate razumete, ako imate neku terapiju koja podrazumeva umivanje ujutru i korišćenje različitih preparata koji treba, koji su u sklopu terapije i da kažem nege kože problematične, to je druga druga situacija.

Milica

Jasno, jasno, i onda šta stavljamo na lice?

Lidija

Opet zavisno tipa kože,  ako hoćemo da govorimo o suvoj i zreloj koži, najbolje je zimi koristiti, ja obično preporučujem, dakle da za  neku dobru hidrataciju i za usporavanje znakova starenja ,ujutro tokom zime koristiti neku od glikolna kiselina, staviti neki preparat koji ima spf15 ili samo tečni puder ili  krema se spf-om  ili  šminku koje ima u sebi spf.  Posle toga  možete da se našminkate. A što se tiče, ako su uopšte šminkate,  uopšte ne morate, a ovaj tokom dana odnosno uveče treba ukloniti šminku, treba naneti ukoliko opet kažem, govorimo o suvoj i zreloj koži, zapravo preparate koji sadrži hijaluronsku kiselinu i retinoide u kombinaciji koju ćete, dakle koristiti kao neku večernju negu, od kasnije, kada dođe od proleća do do zime glikolnu kiselinu ne možemo koristiti, odnosno Alfa hidroksi, ne samo glikolnu, ima sad i beta hidroksi ,možete alfa i beta hidroksi kiseline koje su koje su nekakvi i keratolitici i prave jedan konstantni piling i opet zadržavaju, odnosno doprinose hidrataciji kože. Od proleća zapravo možemo zameniti te voćne kiseline sa sa vitaminom C ,možemo to i da kombinujemo, ali ne treba preterivati upravo da ne bi izazivali nekakve alergijske reakcije silnim kombinacijama.

Milica

 Da li idem trebaju tonici? Da li nam trebaju serumi ? I kako sad ne preterati u količini proizvoda koje nanosimo?  Rekli  ste mlade devojke, one su verujte mi prilično edukovane, oko toga šta se nanosi, kada, koliko proizvoda je potrebno,  neke i lutaju, probaju svašta, ali je to tema koja je stvarno onako u žiži, ali mnogo toga interesuje, ne samo mlade devojke, nego evo i žene u srednjim godinama. Kako ne preterati, odnosno kad se umijemo ujutru, da li stavljati tonik, serum, kolagen tečni, mislim znate već šta sve postoji. Šta nam u stvari treba i kako ćemo znati da smo preterali, oće koža sama reći ?

Milica

Mislim  da se treba svesti na na par preparata, da ne treba preterivati, dakle ako gvorimo o serumima, serumi  u sebi imaju nešto veće koncentracija aktivnih sastojaka, one mogu da se za određene problematične zone dodatno kao podloga stave, pre neke kreme koji ćemo staviti na čitavo lice, tako da ako neko ima problem sa pigmentacijom, imaće serume koji su baš za određene regije, dodatno pojačati efekat kreme koji stavljamo na čitavo lice, ako imamo sitne bore, možemo da stavljamo se serume sa retinolom, ako imamo mislim za različite probleme možemo različite serume da koristimo kao dodatak uz tu neku za neki specifičan problem koji naša kože ima. Suština je da, dakle, da su ti naši savremeni, kako da kažem kriterijumi jako visoko postavljeni, svi treba da imamo savršenu kožu i veliki pritisak da se bilo kakav problem na koži reši, to možda stvarno nije ono najvažnije za našu životnu sreću, ali je takav pritisak i to je ovo što kažete za mlade osobe koje su praktično bombardovane preko društvenih mreža sa najrazličitim, prvo kako se šminkati, koliko sad slojeva tu šminke ima, to ja uopšte ne pratim to sam od ćerke ono čula da ima, ne znam, prajmer pa ovo, pa ono, pa hajlajter, pa znači tu vi treba kupiti ono što sam ja nekad koristila možda dva proizvoda, sad treba da se koristi ono između 6 i  10  proizvoda treba da se kupi. Stvarno mislim da ne treba, ne treba zaista preterivati, jer  sa tim svim informacijama se onda kupuje mnogo više i menjaju se stalno te kreme i na  kraju će doći do nekakve alergijske reakcije u tom proterivanju, tako da eto mislim, ne znam koja bi bila opšta preporuka, ono kao hajde da se svedemo na  neki konsenzus, na primer tri proizvoda ili hajde četiri.

Milica

Dobro,  postoji pritisak, naravno, tako svi živimo, da večno treba biti mlad i mislim su žene baš ovako pod velikim stresom zbog tog pritiska i to nas onda dovodi do estetskih procedura. Ne možemo reći da ne postoji tačka susreta između zdravlja kože i estetskih procedura.

Lidija

Pa ne možemo, mislim estetske procedure su nešto što poboljšava izgled kože, da ne kažem, hajde  da kažemo ulepšava kožu, dakle to nije nešto što.. Sad tu ima, opet je tu granica, dakle imate neka oboljenja kože koje ostavljaju tragove, pa recimo ožiljci od akni, to negde, vi poboljšavate izgled, ali stvarno ima osoba ima problem koji je vidljiv i imate naravno sad čitavu drugu stvar, recimo pigmentacije, melazma, dakle to negde isto je nešto što što nije samo izgled, ni ne utiče na zdravlje, ali ljudima smeta i smanjuje kvalitet života i na kraju imate ove anti-aging procedure koje pokušavaju da uspore znake starenja i to je nekakav hajde da kažem dodatak za osobe kojima je to jako važno. Naravno osobe kojima je… pa svima nam je negde izgled važan u svakodnevnoj komunikaciji, naravno neka zanimanja neke profesije su koje uključuju javne nastupe, negde su pod većim pritiskom  da zapravo vode računa baš o fizičkom izgledu, tako da zapravo te estetske procedure su negde uz sve ovo što smo rekli, neki dodatak koji može zaista da da poboljša i izgled i da uspori starenje i negde vrati malo godine.

Milica

Kakav je vaš stav o estetskim procedurama, u načelu, da li postoje stvarno neke kojih se zaista treba kloniti, koje su dozvoljene potpuno i da neće narušiti ništa u pogledu zdravlja naše kože?

Lidija

To je vrlo dobro pitanje, zato što postoje procedure koje ima opet šuma informacija ,šuma različitih procedura,  ja ih razlikujem  kao neke koje su vezane za kozmetičare, koji mogu da rade kozmetičari, koji nisu previše invazivne i onda imamo one koje rade lekari različitih profila, dakle i one su invazivnije, dakle i mogu sa nestručnim pristupom, naročito ukoliko kozmetičari rade nešto što je invazivno ili ako neki lekar koji nije dovoljno obučen nema dovoljno iskustva radi, da može da zapravo ošteti kožu sa nekim nestručnim radom, nedovoljnim znanjem tako da kažem, e onda u ovoj grupi gde rade lekari, a ja bih govorila o tome, jer ovo što radi kozmetičari, zaista to je neka svakodnevna nega, imaju sad puno aparata koji nisu previše invazivne i to može da se ove pilinzi koji nisu suviše duboki i tako dalje, sve to može da održava tu, da bude kao neki sastavni deo nege i ulepšavanja, s druge strane ono što radi lekari je dosta kažem invazivnije, opet tu imamo manje ili više ispitane procedure, dakle na primer primena botulinskog toksina, primena hemijskih pilinga, primena hijaluronske kiseline u vidu filera je dosta ispitana, onako kako treba i sve ono što je kako da kažem registrovano  od agencije za lekove je nešto što je sigurno, tako da u tom smislu treba pratiti te neke preporuke agencija koje registruju lekove u Americi u Evropi i u Srbiji i koristiti te stvari koje su proverene i koje su .. Najbolje bilo registrovane kao proizvod, jer ćete naći na tržištu gomilu proizvoda koji su uvezeni, nisu registrovani koji su doneti, koji su je možda jeftiniji.

Milica

 A kako ćemo mi to kao pacijenti znati ?

Lidija

Pa trebalo bi da se osobe jave od proverenih osoba i da uvek traže da vide ko je proizvod,  da vide, uvek mora da bude serija, da bude upisan i da se da  izveštaj, šta je dato i koliko je dato, da ta osoba ako se jave neka neželjena reakcija posle može da kaže ja sam dobio to i to, mislim  da sledeći put se ne primene ta i da se rešava taj problem, a ne da se ne ostavi trag. Svaka lekarska intervencija, pa i estetska treba da bude praćena izveštajima, vrlo često se dešava da neko ode negde nešto uradi, ništa, nema nikakvog traga i nema odgovornosti onda, jer nemate trag ko je uradio, da je stavio svoj potpis i tako dalje. Dakle treba  ići na mesta koji su ozbiljna, koja su odgovorna, kod ljudi koji su odgovorni, koji su iskusni i koji znaju šta rade.

Milica

Da, što kažete, cena ustvari diktira, imali smo i slučajeve u domaćoj javnosti sa velikim velikim problema. Pa dobro, ohrabrujuće što kažete da botoks, hijaluronski fileri i šta..

Lidija

Pilinzi i ovi sad različiti frakcionisani laseri, laseri takođe, opet ima različitih lasera Imaju neki koji su provereni  i tako.. Mislim veliko tržište koja je se razvila u poslednjih 20 godina, gde uvek treba birati opet proverene stvari, opet proizvođače koji su registrovani ,opet u Agenciji za medicinska sredstva, razumete, a ne nešto što je došlo  ne znam odakle je i ne znamo kod koga je uopšte korišćeno i da li uopšte radi to što piše na aparatu.

Milica

A te procedure, onda neće narušiti zdravlju naše kože?

Lidija

Neće, ukoliko su stručno izvedene, znači, na primer laseri za epilaciju su vrlo dobro ispitani i vrlo dobro se zna da su bezbedni, da oni deluju samo na folikul dlake da selektivnom tom fototermolizom uništavaju samo folikul dlake, da ne oštećuju okolnu kožu jer su tako napravljeni i da ta talasna dužina upravo cilja na melanin, zagreva sam folikul dlake gde je melanin i na taj način se dlaka uništava. Tako da, tačno se zna, otvorimo onu medicinsku literaturu, tamo vidimo koliko ljudi, je da li uopšte neko dobio opekotine, da je dobio neke ožiljke, tačno se zna, tačno piše koji je laser ispitan tačno, znamo da se orijentišemo kada je nešto ispitano i registrovano. Kada je nešto neregistrovano proizvođač može da kaže da se emituje ta talasna dužina, ali kako ja mogu to da proverim. Zato uvek treba birati i proizvođače i ljude koji koriste te proverene stvari.

Milica

I ne plašiti se toga, jer stvarno postoji veliki broj ljudi koji kaže , ne,ne ja to, biče ne znam šta.

Lidija

Ma naravno, upravo zbog ove šume  informacija, ne zna čovek da se snađe i da pruži prave informacije, a ustvari same procedure ove koje sam pomenula i ne znam mnoge druge, sad ima ih zaista milion, zaista veliki broj toga je ispitano  i prosto tačno se zna  kolika je efiksnost,  šta može da se očekuje i kako da se spreči, ako uopste postoji rizik od nekih neželjenih efekata.

Milica

Mnogo vam hvala, evo čini se da smo dale odgovore na brojna pitanja i da smo otkrile nešto novo, kao što je ulje za pranje ruku, to je verujte mi,  najviše me zanima koje, kad završimo, koje ulje da koristim i gde se  to nabavlja  da kupim i da mi  ne budu više tako suve ruke, jer jesu, mislim sve žene, stalno su im ruke u vodi, imate i  profesije gde su stalno ruke u vodi, pa i vi lekari..

Lidija

Isto, isto, pa zato i znam.

Milica

Dobro, mnogo vam Hvala na silnim preporukama, zdravlje kože, o  tome u stvari treba misliti, a tu je onda i lep izgled , negde posledično, kad je kad je zdravlje broj jedan i spf ,spf to je must have,  šta bi se nazvalo na čistom srpskom. Mnogo vam  hvala, drago mi je da sam vas upoznala i želim vam što manje posla, nadam se da ćemo se videti još, mogli bismo da ponovimo ovu priču pred leto, da podsetimo ustvari na to kad odemo na more, pa se vratimo beli , da to ustvari znači da smo se super proveli.

Lidija

Tako je, da smo naše zdravlje uzeli u svoje ruke. Hvala na pozivu. 

Milica

Viđamo se onda pred leto da se podsetimo, da se vratiti beo sa  mora znači zapravo, dobra stvar.

Lidija

Da je to novi must have.

Milica

Mnogo vam hvala. Ovako ćemo završiti današnju epizodu potkasta “Moje najbolje godine to sam ja”. U komentarima mozete da ostavite koja bi to bila vaša željena tema i naravno stisnete dugmence subscribe, pa se vidimo već je u sledećoj epizodi.