Post kao telesno odricanje i duhovno putovanje

Post je, kažu teolozi, prva zapovest koju je Bog zadao ljudima, i prva koju su ljudi prekršili. Misli se na jedinu zapovest koju su Adam i Eva imali u rajskom vrtu, da ne jedu plodove određenog drveta, koju su oni prekršili, posle čega je njihov život postao mnogo teži.

Značenje ove biblijske priče, kad se bolje razmisli, lako je primenjivo i na savremenog čoveka, koji podleže izazovima svuda prisutne hrane pojačanih ukusa i suočava se sa masovnom gojaznošću, visokim pritiskom, dijabetesom i drugim pošastima novog doba. Upravo zbog toga, na mrežama vrlo popularni monah Arsenije Jovanović kaže da je „post lek u vremenu konzumerizma i hedonizma. Post uvodi poredak u naš život, a život bez poretka vodi u depresiju. Jedemo noću, jedemo danju, ovakvu i onakvu hranu i onda se razbolimo.”

Telesna i duhovna komponenta posta

Post kao uzdržavanje od hrane ili određenih vrsta hrane u određeno doba godine postoji kod Muslimana, koji razlikuju halal – dozvoljenu i haram – zabranjenu hranu, kao i kod Jevreja, kod kojih košer pravila propisuju ne samo vrstu već i način pripreme. Isto je i u istočnjačkim religijama, naročito kod Indusa. I svuda je cilj uzdržavanje od hrane uspostavljanje balansa između telesnog i duhovnog. Zato pravoslavni hrišćani kažu da je post „na zdravlje i na spasenje”.

Post kod pravoslavnih hrišćana značajniji je i stroži nego kod drugih hrišćanskih konfesija. Vernicima koji žele da poste pravilno, naročito onima koji se prvi put odlučuju da poste Veliki uskršnji post od sedam nedelja, preporučuje se da to čine uz podršku svog sveštenika ili duhovnika. Jer post bez redovnih odlazaka na liturgiju i bez ispovesti i pričešća, nije mnogo više od dijete.

Kada se i kako pravilno posti

Godišnji kalendar postova je precizno utvrđen, a za 2024. kalendar možete pogledati ovde:
https://crkvenikalendar.rs/pravoslavni-kalendar-posta-za-2024/.

Kalendarom su utvrđeni datumi postova, kao i vrsta hrane koja se u određene dane sme ili ne sme uzimati. Posti se svaka sreda i petak, kao i gospojinski, petrovski, božićni i Veliki ili Časni uskršnji post.

U posne dane ne uzimaju se meso i mesne prerađevine, mleko, sir i drugi mlečni proizvodi, kao ni jaja. Riba je uglavnom dozvoljena samo subotom i nedeljom, a odstupanja su precizno navedena u kalendaru. Ne konzumira se alkohol, ali je u određene dane dozvoljena jedna čaša vina.

U posebne dane jede se samo jednom dnevno hleb i voda i to se zove suhojedenje. Ovakvih dana nema mnogo, za razliku od posta na vodi. Upravo taj post na vodi najviše zbunjuje i brine one koji nemaju iskustva u postu.

Šta je post na vodi?

Tada se ne jede ništa što je pripremano na ulju ili ga sadrži. Iako ovo na početku može delovati vrlo ograničavajuće, kad se naviknemo, videćemo kako polako ponovo počinjemo da osećamo pravi ukus svežih salata bez ulja i dresinga i različitih vrsta barenog povrća, čiju aromu inače ubijamo dodatkom mrsnih namirnica jakog ukusa.

U postu na vodi na raspolaganju su nam voće i voćni sokovi koji, pomešani sa pahuljicama od žitarica, pojednostavljuju doručak ili večeru. Može se jesti džem i hleb, a na posao se može poneti sendvič sa paprikom, paradajzom ili drugim povrćem.

Hleb iz prodavnice je dozvoljen, a i sami možemo napraviti pecivo od brašna, kvasca i vode, sa dodatkom različitih zdravih semenki. Slatke kifle na vodi mogu se filovati voćem, džemom, orasima i drugim orašastim plodovima. Dozvoljeno je i suvo voće. Možemo napraviti i ukusne pite sa jabukama, šljivama, šampinjonima, seckanom pečenom paprikom, spanaćem, uz korišćenje raznovrsnih začina.

Glavni obrok u dane na vodi činiće bareno povrće, prinač, krompir, posna testenina, kao i zdrave i ukusne čorbe od povrća. To ne mora da bude neukusno jer možete koristiti začine, aromatične biljke, kuvani paradajz, beli luk, celer… Kašičicom brašna obezbedićete željenu gustinu kuvanom pasulju i drugom varivu. Salate se mogu začiniti solju i sirćetom. Nećemo vam davati precizne recepte jer se u zadatim okvirima možete osloniti na svoj osećaj i maštu.

Kad se razrešava ulje, vino, riba

Kad se posti na vodi, u kalendaru piše „voda”, a kad stoji da se razrešava ulje, riba ili vino, znači da se te namirnice mogu koristiti.

U dane kad se posti na ulju izbor hrane je mnogo veći. Samoposluge nude i brojne proizvode, od biljnog margarina i raznih vrsta biljnog mleka, humusa, posnog majoneza i posnog keksa, do posnih šlagova, što nam omogućava i da pristojno ugostimo prijatelje, a da se ne ogrešimo o post.

Ipak, nikako ne treba gubiti iz vida da je vreme posta zapravo vreme kada treba da jedemo manje, da manje mislimo na hranu, da se manje bavimo hranom, a više duhovnim sadržajima. Ili, kako kaže patrijarh Porfirije, „post je oslobođenje čoveka”.

Ponekad se čuje da za svakodnevno spremanje posne hrane treba dosta vremena, koga, poslovično, nikad nemamo dovoljno. Izbor posne hrane u restoranima vrlo je skučen, a preko dostave je ima u zanemarljivoj količini. Ali ako vreme koje provodimo pred TV ekranom ili na internetu prepolovimo, što je takođe jedna vrsta posta, oslobodićemo barem jedan sat dnevno za kuvanje.

Najvažnije je postiti s radošću

Post teško pada ljudima koji veći deo dana provode na poslu, koji su često obavezni da budu na poslovnim koktelima, ručkovima i večerama. A problem zna da bude i ako smo pozvani na proslavu kod dragih ljudi, gde nema ničega čime možemo da se poslužimo. Većina sveštenika će nam reći da je tada bolje da se ogrešimo o post nego o dobrog domaćina, jer je poštovanje prema drugima, praštanje i zajedništvo sastavni deo posta koliko i hrana.

„Ako smo pogrešili, smirimo se pred Gospodom, ne osvrćemo se i idemo dalje”, kažu sveštenici. Isto važi i ako smo se nehotice ogrešili o post. Ali ako nas neko nutka mrsnom hranom, znajući da postimo, samo da bi nas iskušao, valja da odolimo.

Vrlo je važno da postimo sa radošću. Ljudi bez iskustva u postu, često, zbog nedostatka onih količina i vrsta hrane na koje su navikli, postaju nervozni, pa i agresivni. I time sruše sve što su postom sagradili. „Posti s radošću, što je moguće strože, a da pri tome ne ujedaš ljude oko sebe”, kaže monah Arsenije. Takođe, nije dozvoljeno gorditi se svojim postom pred onima koji ne poste ili ne poste dovoljno pravilno.

Decu ne treba prisiljavati da poste. Roditelji treba da deluju primerom i da sami poste sa radošću, pa će deca, kad odrastu, i sama želeti da poste.

Sedam nedelja Velikog uskršnjeg posta

Najvažnije, ali i najteže iskušenje za pravoslavne hrišćane je Veliki ili Časni uskršnji post, koji se posti sedam nedelja.

Po tradiciji, prva je čista ili Todorova nedelja, kada se ne kuva, ne pali se ognjište, već se jede ranije pripremljena hrana. Druga je pačista nedelja, koja se cela, do subote, posti na vodi. Krstopoklona nedelja je ona kada se venici poklanjaju časnom krstu; sredoposna nedelja je kada se usredsređuju na rad i posebno paze da ne izgovaraju ružne reči, gluva nedelja je vreme pokajanja kad su zabranjena slavlja, a cvetna nedelja je kad se prave venčići od vrbe i prvog poljskog cveća, ali se ne seje, jer se veruje da neće roditi. Poslednja nedelja časnog posta zove se stradalna jer vernici dane pred Uskrs provode u molitvi i pokajanju.

Da bi pravilno prošli ovih sedam nedelja, vernici moraju da se pripreme. Otac Boban Stojković, sveštenik i profesor na Bogosloviji, kaže da je post putovanje, a da na putovanje valja nešto i da ponesemo.

Zato pred Veliki post imamo četiri pripremne nedelje, i svake nedelje na liturgijama ukazuje se na ono što nam je potrebno na tom putovanju, a to su smirenje, pokajanje i ljubav, dok četvrte nedelje crkva svoje vernike upućuje da „kad postimo mi to ne razglašavamo okolo, nismo sumorni i neraspoloženi”. I tokom samog posta, na bogosluženjima, crkva vernike ohrabruje da izdrže taj podvig.

Pričešće na kraju duhovnog putovanja

Pred kraj vaskršnjeg posta, na Veliki petak, dan Hristovog raspeća, što je najtužniji dan za pravoslavne hrišćane, preporučuje se potpuno uzdržavanje od hrane. Ovaj dan se nikako ne čestita, mada su se poslednjih godina pojavile takve cirkularne poruke, koje pokazuju potpuno nerazumevanje značenja Velikog petka.

Tokom posta, ali naročito na njegovom kraju, vernici se ispovedaju i pričešćuju u crkvi da bi pripremljeni dočekali najvažniji dan u godini, Uskrs. Žene mogu da se pričeste bez obzira na fazu svog mesečnog ciklusa.

Za verujuće ljude, post generalno, a naročito Veliki post, ima posebnu važnost i smisao, kad oni kroz telesno odricanje dobijaju duhovne i duševne darove. Ako bez vere ulazimo u post, mi smo kao vojnik koji u bitku ide bez oružja, kaže monah Arsenije.

Oni kod kojih je vera krhka ili se tek približavaju veri, kao i oni slabog zdravlja, koji rade teške fizičke poslove ili imaju neke druge nepovoljne životne okolnosti, treba da razgovaraju sa svojim sveštenikom, ali generalno, za njih važi pravilo: Postimo onoliko strogo koliko možemo, ne strože, ali ni labavije od toga.