Evrovizija 2024 – šta se zbilo na tirkiznom tepihu
Takmičenje za pesmu Evrovizije je došlo i prošlo. I sve što se događalo na sceni bilo je vidljivo već nedeljama, za sve koji su od proba preko polufinala i finala s pažnjom pratili događaje oko ovog takmičenja. Jer, da se ne lažemo – Evrovizija ima ozbiljnu bazu fanova.
I dok smo mi koji pamtimo i dane kada je ovo takmičenje bilo pozornica za promociju muzičkih dometa i ukusa evropskih zemalja pomalo razočarani, istina je da je Eurosong sada mlada manifestacija i po takmičarima, ali i po publici koja je prati, kao i da je platforma za promociju nekih ideja bitnih generaciji Z.
Ono što je ostalo zajednička tema svim generacijama koje prate takmičenje jeste modna strana događanja.
Nama je ovog puta u fokusu ceremonija otvaranja i defile učesnika koji su, u skladu s total dizajnom manifesticije, prošetali ne crvenim već tirkiznim tepihom.
Kostim kao bitan deo Eurosonga
Kada se svake godine u maju emituje Pesma Evrovizije, Evropa peva unisono (ili makar gleda i komentariše). Stotine miliona gledalaca širom sveta gledaju kako 26 zemalja predstavlja svoju najbolju muziku. Ali, uprkos tome što je označena kao takmičenje za najbolju pesmu, nije samo muzika ono što zauzima centralno mesto, jer moda je isto tako vredna pažnje.
S muzikom dolazi i nastup, a s performansom dolazi i moda, tako da dok sa isčekivanjem gledamo kako svaki umetnik treperi s bine, naše oči očekuju i gozbu odevnih predmeta, čak i ako je nekada ne dobiju. Neki su pažljivo odabrani, mnogi su prožeti kičem, drugi su pak ležerni i opušteni. Koliko god divlja, otkačena ili nonšalantna, moda postaje važan i nezaboravan deo takmičenja koje izaziva diskusiju. Kostimi su dizajnirani, krojeni, prošiveni i ukrašeni simbolikom, a najbolji među njima uspevaju da nas uvuku dublje u priču.
Pre nastupa – nastup
Pre nego što su nam pokazali šta će doneti na scenu, izvođači na defileu tirkiznim tepihom pokažu i ko su zapravo oni van scene. Ceremonija otvaranja Pesme Evrovizije 2024. održana je 5. maja u Švedskoj, što nam je pružilo nekoliko pozorišnih trenutaka na svečanom tepihu.
Međutim, pošto je reč o Evroviziji o kojoj ovde govorimo, bilo je malo drugačije od standardnog prenosa dolazaka na ceremoniju dodele nagrada.
Došli su, bili veseli, u skladu sa svojim godinama, i potom – to su uradili u svom najboljem izdanju.
Austrijanka Kaleen, Sarah Bonnici sa Malte i Gate iz Norveške odlučile su se za klasičnu crnu boju, ali u formi odeće bilo je malo toga klasičnog.
Dok su se nemački Isak, Poljak Luna i Nemo iz Švajcarske odlučili za smelije boje. Ono što je obeležilo ovaj defile, kao noseći ton, jesu dominacija plave i crne boje, pa možemo reći da su ovi tonovi bili oni koji preovlađuju defileom zemalja.
Ipak, ove godine bilo je odstupanja od tradicije Evrovizije, uz znatno čvršći bezbednosni kordon oko događaja.
Ljubitelji Evrovizije tradicionalno su pozivani da zauzmu mesta uz liniju tirkiznog tepiha, ali ove godine prebačeni su daleko s druge strane kanala.
Jedna zemlja bila je upadljivo odsutna sa događaja: pevačica Eden Golan, koja predstavlja Izrael, nije prisustvovala. Golan je izostala, jer se događaj u kalendaru sukobio sa Danom sećanja na žrtve Holokausta.
Iako se događaj generalno distancira od političke akcije, ove godine je celo takmičenje, od prvog dana, pratio politički huk.
Ne možemo da se ne zapitamo – da li je takmičenje koje je nastalo nakon Drugog svetskog rata kao manifestacija koja slavi mir i jedinstvo Evrope, postalo mesto tenzija i razjedinjavanja?
Ostaje da posmatramo šta će vreme pokazati.
Naslovna fotografija: © Review News / Shutterstock