Kortikosteroidi – pažljivo sa preteranom upotrebom
Kortikosteroidi su lekovi koji imaju široku primenu u medicini, posebno u lečenju različitih upalnih stanja, alergija, autoimunih bolesti. Njihova efikasnost u suzbijanju upalnih procesa čini ih nezamenljivim u mnogim situacijama, ali oni sa sobom nose i određene rizike. Nažalost, preterana ili neadekvatna upotreba kortikosteroida postaje sve češći problem, kako u svetu tako i kod nas.
Šta su kortikosteroidi?
Kortikosteroidi su sintetičke verzije hormona koje prirodno proizvodi nadbubrežna žlezda. Ovi hormoni su ključni za regulaciju imunološkog odgovora, metabolizma, i upalnih procesa. Najpoznatiji kortikosteroidi koji se koriste u medicini uključuju prednizon, hidrokortizon, deksametazon i betametazon.
Kortikosteroidi su dostupni u različitim oblicima, uključujući tablete, injekcije, kreme, inhalatore i kapi za oči. Njihova primena može biti kratkotrajna, kao kod akutnih stanja, ili dugotrajna, kod hroničnih bolesti. Međutim, bez pažljivog nadzora lekara, upotreba ovih lekova može izazvati ozbiljne neželjene efekte.
Jedan od glavnih problema s kortikosteroidima je taj što, iako su izuzetno efikasni, njihova dugotrajna ili neadekvatna sistemska upotreba (u vidu tableta ili injekcija) može izazvati niz ozbiljnih neželjenih efekata, kao što su:
Smanjenje funkcije imunosistema: Dugotrajna upotreba kortikosteroida može potisnuti imunosistem, što povećava rizik od infekcija, kako novih (primarna infekcija) tako i do ponovne aktivacije uspavanih (latentnih) infekcija.
Hormonski poremećaji: Kortikosteroidi utiču na ravnotežu hormona u organizmu, a prekomerna upotreba može izazvati Kušingov sindrom, koji karakterišu gojaznost, visoki krvni pritisak, kožne promene i povećana maljavost kod žena.
Problemi s koštanim sistemom: Dugotrajna primena kortikosteroida povećava rizik od osteoporoze, slabljenja kostiju i preloma. Kod mladih osoba, može ometati rast i razvoj.
Metabolički poremećaji: Ovi lekovi mogu dovesti do povišenog nivoa šećera u krvi, što povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Takođe, kortikosteroidi mogu izazvati povećanje telesne mase i promene u distribuciji masti u organizmu.
Jedan od ozbiljnih problema kod preterane upotrebe kortikosteroida jeste što telo može postati zavisno od spoljašnjeg unosa ovih hormona. Ako se lek naglo prekine, može doći do simptoma kao što su jaka slabost, mučnina, povraćanje i nizak krvni pritisak. Zato je važno da se prekid terapije kortikosteroidima obavlja postepeno, uz pažljiv nadzor lekara.
Shutterstock.com
Kortikosteroidi u dermatologiji
Kortikosteroidi su ključni u lečenju širokog spektra dermatoloških bolesti, kao što su psorijaza, atopijski i kontaktni dermatitis, ekcemi i druge inflamatorne kožne bolesti. Ovi lekovi deluju tako što inhibiraju inflamatorne procese u telu, smanjujući oticanje, crvenilo, svrab i druge simptome upale. U dermatologiji, kortikosteroidi se najčešće koriste u obliku masti, krema, losiona ili gelova za lokalnu primenu na koži. Pored toga, nezamenljivi su i kao sistemski lekovi u vidu tableta ili injekcija, koji se često zbog težine oboljenja moraju koristiti uporedo s lokalnom terapijom.
Lekovi su podeljeni prema jačini, od slabijih kao što je npr. hidrokortizon, do vrlo jakih (veoma potentnih) kao što je klobetazol, a izbor kortikosteroida zavisi od težine oboljenja, lokalizacije promene na koži kao i od uzrasta samog pacijenta.
Iako su korisni, kortikosteroidi nose i značajne rizike, naročito ako se koriste duže nego što je preporučeno ili u većim količinama. Prekomerna upotreba kortikosteroida može dovesti do lokalnih i sistemskih neželjenih efekata:
Atrofija kože: Jedan od najčešćih lokalnih efekata prekomerne upotrebe je atrofija kože. Koža postaje tanka, krhka, sklona pucanju i lakše se povređuje. Ovo stanje je naročito izraženo na tzv. specijalnim lokalizacijama, poput lica i pregiba.
Strije i teleangiektazije: Dugotrajna upotreba kortikosteroida može izazvati stvaranje strija, posebno na trbuhu, butinama i podlakticama, kao i proširenje kapilara (teleangiektazije), što koži daje crvenkast izgled.
Steroidne akne: Lokalna primena kortikosteroida, naročito jačih, može dovesti do pojave steroidnih akni, koje se manifestuju kao sitni upalni čvorići na koži. Ove akne su često otporne na uobičajeno lečenje i mogu trajati duže vreme nakon prestanka primene kortikosteroida.
Steroidni dermatitis / steroidna rozacea: Kod nekih pacijenata, preterana upotreba kortikosteroida može izazvati pogoršanje osnovnog dermatološkog stanja, što se naziva steroidni dermatitis. Ovaj fenomen najčešće se javlja kod pacijenata koji predugo koriste kortikosteroide za hronične bolesti poput ekcema, gde upala postaje otporna na terapiju. Steroidnu rozaceu karakteriše crvenilo, prošireni kapilari, peckanje, suva koža i akneformne promene.
Sistemski efekti: Kod duže i prekomerne primene, naročito kod jačih kortikosteroida, na većim površinama tela ili kod prekomerne primene kod dece, može doći do sistemske apsorpcije. Ovo može dovesti do ozbiljnih sistemskih komplikacija, kao što su suzbijanje funkcije nadbubrežne žlezde, povišen krvni pritisak, povećan rizik od infekcija i osteoporoza.
Shutterstock.com
Pravilna upotreba kortikosteroida
Kako bi se izbegli navedeni rizici, ključna je odgovarajuća primena kortikosteroida prema preporuci lekara. Neke od osnovnih preporuka uključuju:
Kratkotrajna upotreba: Kortikosteroidi bi trebalo da se koriste najkraće moguće vreme, obično ne duže od dve do četiri nedelje, zavisno od jačine preparata. Međutim, uz pravilan nadzor adekvatno edukovanog dermatologa, koji će pacijentu odrediti odgovarajući bezbedan režim upotrebe, kortikosteroide je moguće koristiti i duže vreme, i to samo ukoliko je to neophodno, uz striktno izbegavanje višenedeljnog nanošenja na lice.
Prilagođavanje doze: Početna doza treba da bude dovoljno jaka da smiri upalu, a zatim se postepeno smanjuje ili zamenjuje slabijim preparatima. Takođe, nakon završetka primene kortikosteroida, terapija se može nastaviti drugim lekovima (kao npr. lekovima iz grupe kalcineurinskih inhibitora), koji ne spadaju u grupu kortikosteroida, ali imaju sličan uticaj na smanjenje upale, uz manji rizik od razvoja neželjenih efekata.
Pravilna lokalizacija: Kortikosteroidi iz grupe visokopotentnih ne bi trebalo da se koriste na osetljivim delovima kože, kao što su lice, vrat i pregibi. Za navedene regije koriste se slabije potentni lekovi, u nešto kraćem vremenu, a zatim se ide na brz prelazak na antiinflamatorne lekove u vidu masti i kremova koji ne sadrže kortikosteroide.
Kombinacija s hidratantnim kremama: Korišćenje hidratantnih preparata između primene kortikosteroida može pomoći u zaštiti kože i smanjenju potrebe za steroidnim lekovima.
Primena drugih efikasnijih opcija za lečenje: Ukoliko je oboljenje kože prošireno na velike površine tela, lokalna terapija kremovima i mastima ne može biti efikasna, već samo dodatak sistemskoj terapiji te bolesti: fototerapiji, primeni retinoida, imunosupresiva ili biološke terapije koje su dostupne danas za teže oblike oboljenja. U tim situacijama iskusni dermatolog će dati najbolju preporuku za sistemsku terapiju.
Strah ili needukovanost lekara često dovodi do preduge upotrebe lokalnih kortikosteroida. Zbog nedovoljnog poznavanja sledećih terapijskih opcija, poput uvođenja imunomodulatora ili biološke terapije, pacijenti ostaju na nedovoljno efikasnoj terapiji, povećavajući rizik od neželjenih efekata i komplikacija.
Preterana i dugotrajna upotreba lokalnih kortikosteroida može dovesti do pogoršanja osnovne bolesti, jer koža postaje otporna na terapiju. Takođe, može izazvati ozbiljna stanja poput eritrodermije – opsežnog crvenila i ljuštenja kože, što zahteva hitnu medicinsku intervenciju i složenije terapijske pristupe. Zbog toga je ključno pažljivo doziranje i pravovremeni prelazak na naprednije terapijske opcije pod stručnim nadzorom dermatologa.
Kortikosteroidi su moćni lekovi, ali njihova neodgovorna primena nosi ozbiljne rizike. Dermatolozi moraju biti edukovani i spremni da pravovremeno prilagode terapiju, kako bi se izbegli neželjeni efekti i osiguralo optimalno lečenje pacijenata. S druge strane, pacijenti moraju biti svesni ovih rizika i izbeći zamke poput povremene i samostalno određene terapije, koja može da ih privuče zbog brzog i efikasnog dejstva ovih lekova.
Zajedničkim radom, komunikacijom između lekara, pacijenata i farmaceuta, pravilnom edukacijom i informisanjem, zajednički cilj nam je da ovo moćno oružje i dalje ostane efikasan alat u lečenju raznih oboljenja, ali bez dugoročnih štetnih efekata na zdravlje pacijenata.
Naslovna fotografija – Shutterstoc.com