Kontroverzna Iman Helif je podelila svet

Najveća kontroverza nakon otvaranja Olimpijskih igara u Parizu 2024. je nastup alžirske bokserke Iman Helif (Imane Khelif). Mnogi su je odmah svrstali u transrodne sportiste, nakon što je Italijanka Anđela Karini predala meč jer nije želela da se bori protiv muškarca, rekavši da je u karijeri niko nije tako jako udarao. Na njenu stranu su stali gotovo svi, od italijanske premijerke Đorđe Meloni, mnogobrojnih sportista, do Ilona Maska. Svi su, bez mnogo argumenta, osudili alžirsku bokserku i može se reći da smo imali pravi međunarodni buling. A onda se javio njen otac koji je pokazao fotografije svoje ćerke Iman, koja se rodila kao devojčica, rasla i vaspitana kao takva u vrlo konzervativnom alžirskom društvu. Nakon toga, Međunarodni olimpijski komitet je izdao saopštenje u kome je rečeno: „Svi sportisti koji učestvuju na bokserskom turniru Olimpijskih igara u Parizu 2024. poštuju uslove takmičenja i sve važeće medicinske propise koje je postavila Paris 2024 Boxing Unit (PBU). Kao i na prethodnim olimpijskim takmičenjima u boksu, pol i starost sportista su zasnovani na njihovom pasošu.

Suština je da Iman ima ženske polne organe, da je odrasla i vaspitana kao devojčica i kao takva prihvaćena u sredini u kojoj živi. Naknadno je saznala da umesto ženskog kariotipa 46 XX ima muški 46 XY. To sve ne bi bilo nikome interesantno da nema više testosterona nego što imaju žene, što joj objektivno daje prednost u snazi i jačini udarca.

Razlike u razvoju pola – DSD

Razlike u razvoju pola (engl. Differences in sex development ili skraćeno DSD) je medicinska terminologija za ovakvo stanje, koju sada svi koriste.

DSD je grupa retkih stanja koja uključuju gene, hormone i reproduktivne organe, uključujući genitalije. To znači da se polni razvoj osobe razlikuje od razvoja većine drugih ljudi. Ponekad se koristi termin „poremećaji seksualnog razvoja”, kao i „varijacije polnih karakteristika” ili „različiti seksualni razvoj”.

Zašto se DSD dešava?

Osoba može da ima polne hromozome koji se obično povezuju sa ženskim (XX hromozomi) ili sa muškim kariotipom (XY hromozomi), ali reproduktivni organi i genitalije mogu izgledati drugačije od uobičajenih. U pitanju je nasledni poremećaj, ali nema jasnog razloga zašto se to dešava. Najčešće se sazna da osoba ima DSD u vreme njenog rođenja ili kada uđe u pubertet.

DSD – vrste i objašnjenje njihovih karakteristika

Postoji mnogo različitih tipova DSD-a. Najčešće se dešava da genitalije ne odgovaraju genotipu. Neke osobe imaju XX (ženske) hromozome sa jajnicima i matericom, ali ne i ženske genitalije. Na primer, mogu imati razvijeniji klitoris, ali njihova vagina može biti zatvorena. Lekari ovo stanje nazivaju 46 XX DSD. Najčešći uzrok je urođena hiperplazija nadbubrežne žlezde (engl. congenital adrenal hyperplasia – CAH). Osobi koja ima CAH nedostaje enzim koji je njenom telu potreban za proizvodnju hormona kortizola i aldosterona. Bez ovih hormona, telo proizvodi više androgena (muških polnih hormona). Ako je dete žensko, povišeni nivoi androgena pre rođenja mogu dovesti do toga da njene genitalije izgledaju drugačije, kao što je veći klitoris i vagina koja nije otvorena.

Neke osobe imaju XY (muške) hromozome, ali se njihove spoljašnje genitalije ne moraju razvijati na uobičajen način za devojčice ili dečake. Ponekad je u početku teško znati da li su njihove genitalije sličnije devojčicama ili dečacima. Osoba može imati matericu, a može u svom telu imati i testise koji mogu da ne funkcionišu. Lekari ovo stanje nazivaju 46 XY DSD. Mnogi ljudi sa 46 XY DSD su dečaci rođeni sa otvorom za mokrenje na donjem delu penisa ili ispod njega. Postoji nekoliko uzroka 46 XY DSD. Jedan od mogućih uzroka je sindrom neosetljivosti na androgene, gde telo „ignoriše” androgene ili je neosetljivo na njih. Ponekad telo osobe uopšte ne reaguje ili samo delimično reaguje na androgene. Potpuna neosetljivost na androgene čini osobu sa XY hromozomima ženskom. Delimična neosetljivost na androgene može značiti da su neki ljudi muškarci, a drugi žene, a da su im genitalije običnog izgleda, ali da imaju različit polni razvoj.

Neki ljudi imaju uzorak hromozoma koji nije uobičajen, tako da imaju jedan X hromozom (XO), ili mogu imati dodatni hromozom (XXY). Njihovi unutrašnji i spoljašnji polni organi mogu biti muški ili ženski, ali možda neće proći kroz puni fizički razvoj u pubertetu. Na primer, dete sa ženskim polnim organima možda neće početi da ima menstruaciju.

Jedan tip je Klinefelterov sindrom, gde se dečak rađa sa dodatnim X hromozomom (XXY). To može značiti da oni ne proizvode uobičajeni nivo testosterona, polnog hormona odgovornog za razvoj muških karakteristika, kao što su testisi i dlake na telu. Testosteron je takođe važan za snagu kostiju i plodnost kod muškaraca.

Još jedan primer ove vrste DSD-a je Tarnerov sindrom, gde se devojčica rađa sa nedostajućim X hromozomom. Devojke i žene sa Tarnerovim sindromom često su neplodne i njihova visina može biti niža od prosečne.

Postoje osobe sa uobičajenim spoljašnjim genitalijama, ali bez materice. Neke žene se rađaju sa nerazvijenom matericom ili bez materice, grlića materice i gornjeg dela vagine. Jajnici i spoljašnje genitalije izgledaju isto kao kod većine devojaka i žena i one razvijaju grudi i stidne dlačice. Ovo se zove sindrom Rokitanskog. Takođe je poznat i kao Majer–Rokitanski–Kister–Hauzer (Mayer-Rokitansky-Küster-Hauser) sindrom, odnosno MRKH sindrom. Uzrok nije jasan, ali devojke i žene sa sindromom Rokitanskog/MRKH imaju XX hromozome. Često je prvi znak Rokitanskog sindroma to što devojka nema menstruaciju. Nedostatak materice znači da žena ne može zatrudneti, ali je ponekad moguće uzeti jajne ćelije iz jajnika, oploditi ih i usaditi u matericu druge žene (surogat majčinstvo).

Moguće je mnogo varijacija. Tako neke osobe sa veoma retkim tipom DSD-a imaju i tkivo jajnika i testisa (ponekad jedan jajnik i jedan testis). Njihove genitalije mogu izgledati kao kod žene ili muškarca ili mogu izgledati drugačije. Većina ljudi sa ovom vrstom DSD-a ima XX (ženske) hromozome. Uzrok obično nije jasan, ali je otkriveno da neki ljudi sa ovim stanjem imaju genetski materijal koji se obično vidi na Y hromozomu koji se pojavljuje na njihovom X hromozomu. Lekari ovo stanje nazivaju 46 XX ovotestikularni DSD.

Apel Iman Helif

Zbog svega, nije lako komentarisati status Iman Helif, ali jedno je sigurno – podelila je svet toliko da je jedni nedvosmisleno osuđuju, a drugi podržavaju njeno pravo da se takmiči. Zbog toga se Iman obratila svima rekavši da „šalje poruku svim ljudima u svetu da se pridržavaju olimpijskih principa i da se uzdrže od maltretiranja svih sportista, jer to ima ogromne posledice. To može da uništi ljude, može da ubije ljudsku misao, duh i um. To može da podeli ljude.” I zbog toga ih je zamolila da se uzdrže od maltretiranja.

Slučaj Kaster Semenja

Na kraju bi podsetio sve na slučaj Kaster Semenja, južnoafričke olimpijske trkačice , koja je dobila slučaj diskriminacije na Evropskom sudu za ljudska prava (ECHR) prošle goodine. I pored toga, njoj i mnogim drugim sportistkinjama je zabranjeno da se takmiče u sportovima prema propisima Svetske atletike. Ženama poput Kaster Semenja, koje imaju prirodni viši nivo testosterona koji je povezan sa razlikama u seksualnom razvoju (DSD), zabranjeno je da se takmiče – osim ako se ne podvrgnu medicinski nepotrebnim intervencijama i smanje nivo testosterona prema proizvoljnim standardima za žene.

Očigledno da trenutni nivo medicinskih i pravnih nauka nije u stanju da se jasno odredi po pitanju ovako kompleksnih genetskih poremećaja, što je važno da se razume pre nego što se nekome presudi.

Naslovna fotografija – © ProPhoto1234 / Shutterstock.com