Kako dostojanstveno reći IZVINI i ne pretvoriti ga u frazu gubitnika

Izvinite, oprostite, pardon – reči na kojima počiva svaka civilizovana ljudska zajednica, od ljubavnog para, preko porodice, kancelarije, prepunog tramvaja, bioskopske sale, stanara zgrade… S pravom se ljutimo kad ne dobijemo to „izvini” od saputnika koji nas je zakačio laktom, od prijatelja koji je zakasnio na sastanak, od kolege koji je zabrljao, od partnera koji nas je povredio. Ali kad na nas dođe red da kažemo „izvini”, teško nam je da ispoštujemo tuđa osećanja i sopstveno dostojanstvo.

Previše teško i previše lako IZVINI

Kad je izvinjavanje u pitanju, ljudi kao da se dele u dva potpuno različita tabora: dok je za jedne izvini „teška strana reč”, kao što je pevao Đorđe Balašević, drugi okolinu zasipaju svojim bezbrojnim pohabanim izvini, lakim kao konfete.

Kome je teško da kaže IZVINI

Ovi prvi teško se odlučuju da se izvine, čak i kad im je jasno da su svojim ponašanjem pvoredili drugu osobu. Nikome nije lako da prizna grešku, naročito ako je greška napravljena bez namere i pod dejstvom spoljašnjih okolnosti. Zašto da se izvinimo kad smo zakasnili zbog lošeg prevoza, a ne iz nepoštovanja osobe s kojom se nalazimo? Zašto da kažemo izvini za verbalni ispad kad druga strana dobro zna da smo nervozni zbog gužve na poslu?

Greška u ovom načinu razmišljanja leži u tome što izvinjenje nije suđenje, njegov cilj nije žigosanje onoga ko se izvinjava. Nije fokus na onome ko se izvinjava, već na osećanjima onoga ko je povređen. Zato muke sa „izvini” najčešće imaju osobe kod kojih je izražena narcisoidna crta, koje su uvek više usmerene na sopstvena nego na tuđa osećanja.

Kad IZVINI postane uzrečica

Na drugoj strani, mnogo je osoba koje često i s lakoćom kažu „izvini”. Oni tu reč izgovaraju tako olako i bez razmišljanja, kao da im je uzrečica.

Takvo izvini nema nikakvog značaja za onoga ko ga prima, ali ni za onoga ko ga izgovara. Kad izvini ne izgovaramo „sa razumevanjem”, sa svešću gde smo i zašto pogrešili, onda ne možemo ni da shvatimo zašto grešimo i kako to da promenimo kod sebe.

Osobe koje se olako izvinjavaju, pokazuju jednu prilično detinjastu crtu. Za njih, izgovorena reč zamenjuje stvarno kajanje, pa posle takvog izvini možemo sa sigrunošću očekivati da će se gest kojim su nas povredili ponoviti već sledeće nedelje.

Zašto se žene izvinjavaju češće nego muškarci

Neka istraživanja pokazuju da se žene izvinjavaju češće nego muškarci, što se objašnjava njihovim nižim pragom tolerancije na uvredljive stvari. Kaže se takođe da žene imaju veći strah od odbijanja i izraženiju potrebu da se dopadnu. Međutim, preterano često i olako izvinjavanje postaje kontraproduktivno jer je ustanovljeno i da „što se više izvinjavaš, ljudi te manje poštuju”.

Zašto je u biznisu IZVINI fraza gubitnika

Šta onda da radimo, kako da budemo pristojna osoba?

Kako da se izvinimo na dobar način, tako da pokažemo poštovanje prema osobi koju smo povredili, a da ne ponizimo sebe?

Danas se pitanjem međusobne komunikacije na poslu bave stručnjaci za ljudske resurse, koji takođe stoje na stanovištu da previše česta upotreba reči izvinite šalje poruku da nemamo dovoljno samopouzdanja. Oni kažu da je dovoljno priznati grešku i pitati „kako mogu ovo da popravim”.

Na nekoliko biznis portala izvini se naziva „frazom gubitnika”, sa obrazloženjem da ljudi tu reč koriste UMESTO iskrenog priznanja problema, posle koga treba da usledi preuzimanje odgovornosti i obavezivanje na njegovo rešavanje.

„Ono što sam primetio o ljudima koji stalno, refleksno izgovaraju „izvini” jeste da oni konstantno, iznova i iznova, prave iste greške. Korišćenjem tog retoričkog sredstva ljudi naprave kratak spoj u procesu introspekcije, a to je neophodno da bi se preuzela odgovornost i da bi se na kraju usavršavalo, napredovalo i razvijalo”, piše jedan menadžer kompanije. Umesto izvini, on predlaže rečenice:

•  To se neće ponoviti.
• Smatrajte to rešenim.
• Obavezujem se da rešim ovaj problem.

Bez previše IZVINI u mejlovima

Da bi pomogli ljudima da u poslovnim mejlovima (na engleskom jeziku) izbegnu preterano izvinjavanje, Tami Rajs i njeni saradnici napravili su aplikaciju Just Not Sorry, koja im označava reči koje „potkopavaju našu poruku” i zato treba da ih izbacimo ili zamenimo.

Osnovni princip, koji je formulisala Jo Ksijao glasi: koristite hvala umesto izvini. To znači da kad zakasnimo, ne treba da kažemo: „Izvini što kasnim”, već: „Hvala što si me sačekao”. Umesto: „Izvini što te zadržavam”, treba reći: „Hvala što si izdvojio vreme za mene”. Ova promena perspektive ne znači da smo nevaspitani, već samo okreće situaciju na pozitivnu stranu. Jer, jeste činjenica da prevelika količina izvinjavanja može da utiče na naše samopouzdanje.

Mnogi od nas imaju problem da kažu ne i onda je to uvek praćeno izvinjavanjem. Autorke Just Not Sorry aplikacije kažu da je to loše i u verbalnoj komunikaciji i u imejlovima jer relativizuje naš stav i minimizira naše samopouzdanje.

Pravo IZVINI ne trpi AKO i ALI

Kad se u privatnom životu izvinjavamo ljudima koje smo na neki način povredili, najveću grešku pravimo kad uz izvini dodajemo ako ili ali. Bolje je ne izvinjavati se, nego reći: Izvini ako sam te povredila. Tim ako, mi relativizujemo osećanja druge osobe i još jednom je povređujemo. Izvini ali… ima isti efekat.

Jedino iskreno izvinjenje glasi: Izvini što sam te povredila. Time mi prihvatmo odgovornost za ono što smo uradili, bez obzira što nije bilo s namerom.

Izvinjavamo se samo iskreno i dostojanstveno. To je jedini način da kažemo da prihvatamo odgovornost za učinjeno, tako da druga osoba može da nam oprosti i da idemo dalje. Tada nije važno da objašnjavamo okolnosti pod kojima smo učinili ono što mo učinili, već da jasno izrazimo da razumemo kako se druga osoba oseća i da uložimo napor da ispravimo stvar.

Prema ovim pravilima, ako smo zakasnili na sastanak, reći ćemo: „Hvala što si me čekao. Sigurno ti nije bilo prijatno. Sledeći put ću ranije krenuti od kuće.”

Iskreno i dostojanstveno izvinjenje

Tri stvari su ključne kad tražimo oproštaj.

1. Kontakt očima

Pogledajte u oči osobu kojoj se izvinjavate. To pokazuje da ste iskreni i stvara poverenje. Takođe pokazuje da se ne plašimo da preuzmemo odgovornsot za svoja dela i da smo dovoljno zreli za iskreno izvinjenje.

2. Izbegavajte izgovore

Ne pokušavajte da opravdate ono što ste učinili ili rekli, ne tvrdite da niste vi krivi (osim ako ste zaista sigurni da niste krivi). Ne prebacujte krivicu na druge ili na okolnosti jer je to detinjasto i samo će još više razljutiti drugu osobu.

3. Ne branite se

Kad je druga osoba ljuta i uznemirena, ona može da nastavi da vas kritikuje i napada. Ako se to desi, pokušajte da ne raspaljujete situaciju, naročito ne tako što ćete se braniti. To će samo odvesti u svađu. Probajte da ostanete smireni i da ne širite temu. Pitajte kako možete da popravite stvar.

Nikad nije lako izviniti se. Stavljamo se u ranjiv položaj jer je moguće da nećemo dobiti odgovor kome se nadamo. Ali ćemo svakako zaslužiti poštovanje ako budemo jasni i hrabri. Biće dovoljno da kažemo: „Žao mi je zbog načina na koji sam reagovala”, „Žao mi je što sam zaboravila tvoj rođendan”, ili „Žao mi je zbog greške koju sam napravila”.

Sva prateća objašnjenja i pravdanja samo će relativizovati izvinjenje, neće povećati šanse da nam bude oprošteno, a svakako će okrnjiti naše dostojanstvo i u očima druge osobe i u našim sopstvenim.