Tela i prostori – biseri evropskog crteža iz riznice Narodnog muzeja

Izložbom Tela i prostori Narodni muzej Srbije obeležava 180. godišnjicu svog postojanja, svoje misije da čuva i izlaže najvrednija dela svoga naroda, ali i ono najbolje što je likovna umetnost do sada stvorila. Izložba Tela i prostori pouzdano je svedočanstvo da i u ovom drugom segmentu Narodni muzej ima šta s ponosom da izloži.

Renoar, Dega, Modiljani, Tuluz-Lotrek, Van Gog, Gogen, Rikaso, Roden, Kokto, Le Korbizje, samo su neki od najvećih majstora linije čije će radove iz zbirke crteža stranih umetnika Narodnog muzeja Srbije posetioci moći da vide od 10. maja do 25. avgusta.

Od romantizma do klasične avangarde

Muzej organizuje i povremena stručna vođenja na kojima autorka izložbe dr Dragana Kovačić razotkriva male i velike tajne skrivene na crtežima izloženim u Velikoj galeriji. Izložba je koncipirana tako da se kroz 96 dela koja su nastajala u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka, prate promene u umetničkom doživljaju prostora i tela, kao osnovinh tema čovekovog duhovnog interesovanja.

Crteži olovkom, ugljenom, pastelom, tušem, povremeno obogaćeni akvarelom, ovako izloženi, dobijaju snagu najstarijeg čovekovog umetničkog poriva da na zidu pećine linijom zabeleži ono što mu je najvažnije.

Na ovoj izložbi, dela umetnika iz Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Rusije, Mađarske, Bugrarske, Italije, Holandije i Belgije, od romantizma do klasične avangarde, otkrivaju temeljne ideje evropske kulture.

Priroda i grad kao primarni životni prostori

Tako priča počinje sa dva Koroova pejzaža, koji se izlažu prvi put posle 70 godina i koji svojom zadivljujućom svežinom i mirom podsećaju na čovekovo divljenje prema čistoj prirodi. Uz pejzaže bez ljudi drugih autora, taj uvodni deo izložbe podseća na vreme kada je priroda bila čovekov primarni životni prostor.

Pisaroovim akvarelom na kome se u ruralnom pejzažu naziru ljudi koji se vraćaju sa rada u polju prelazi se u društveni prostor. Sezanova litografija, naknadno akvarelisana, koja je u Muzej stigla iz Šlomovićeve zbirke, uvodi nas u odnos tela sa prostorom, da bismo odatle zakoračili u grad, gde nas dočekuje Renoarova Devojka sa kišobranom.

Tu su Edgar Dega, Žan Luj Foren i drugi umetnici i njihovi crteži skitnica, kladioničara na konjskim trkama, majki s decom, pa čak i jedan štrajk. Mnogi od tih crteža gradskih prizora imaju jaku satiričnu notu, a Pariz, kao tada vodeća metropola, otkriva nam se na razne načine, pa i preko jednog Bonarovog Pogleda na trg Viši.

Likovna i pesnička umetnost na istom zadatku

Tu je, potom, i svet zabave, a njegov jevanđelista Tuluz-Lotrek nudi nam crtež lica svoje muze, plesačice iz Mulen ruža Ivet Žilber. Tu su i klovnovi italijanskog umetnika Pelegrinija, koji je tokom života bio stalni saradnik časopisa Arlekin i Pjero. Renoarova Plesačica sa velom stoji naspram Konstantina Reriha i njegovih nacrta za kostime za balet.

U drugo, manje vedro lice metropole, uvodi nas Bodlerova pesma Splin. Jedna od najmudrijih odlika ove izložbe je u tome što umetnička dela ne prate natpisi sa biografskim i istorijskim podacima i objašnjenjima, već nas iz jednog u drugi segment vode stihovi pesnika koji su stvarali u isto vreme i u istom duhu, pa se tako snaga poezije i snaga likovnog izraza ujedinjuju u vrhunski umetnički doživljaj.

Tako nas u pejzaže uvodi Geteova Majska pesma, uz Pelegrinija stoji napolitanksa narodna pesma, a posle Bodlerovog Splina dočekuju nas crteži lica zatvorenika, karikature, policajci, nasilnici.

Edgar Dega, Posle kupanja, oko 1886. © Narodni muzej Srbije

Kriminal, rat i dom

Posebno je sugestivno lice kriminalca, koje je Edgar Dega nacrtao 1880. godine. Ipak, u ovom segmentu najzanimljivija je jedna polovina crteža, koja je u tom stanju stigla u Muzej, ali zbog vrednosti i značenja ima svoje mesto na ovoj izložbi. To je crtež pod nazivom Mesari, koji je Onore Domije uradio 1860. ili 63, da bi se skrenula pažnja javnosti na lošu higijenu u mesarskim radnjama Pariza, koja je dovela do izbijanja zaraznih bolesti.

Vinsent Van Gog, Pisac za stolom, 1882-1883. © Narodni muzej Srbije

U segment o ratu uvodi Brehtova Pesma o tri vojnika, dok naspram njega, kao protivteža razaranju, stoji deo Kuća, kao simbol utočišta i privatnog prostora. U njemu smirenje nalaze jedna Renoarova i jedna Denijeva majka sa detetom, kao i Devojčica sa belim šeširom Meri Kasat iz 1902. Tu je i Van Gogov crtež kuće na putu za Sheveningen, kao i jedan mali portret Gogena.

Od idiličnih do izlomljenih prostora

Mračna strana idiličnog doma, prostitucija, objavljuje nam se kao meki Gogenov Izlazak iz kade, dok Edgar Dega svojim pastelom isti prizor smešta u novi prostor, prostor sna. U idiličnom predelu Tahitija obitava Gogenova Tahićanka sa čamcem.

Pored holandskog kruga simbolista i tri Rodenova akvarelisana crteža, stižemo do nadrealista. Stihovi Rastka Petrovića otvaraju vrata crtežima Koktoa, Ruoa, Maksa Ernsta, Modiljanija. Tu su i Pjer Bonar i Anri Matis.

Kubizam nas dočekuje svojim izlomljenim poimanjem prostora, gde nas sasvim neočekivano, iz zbirke Ljubomira Micića, gleda crtež Knjaževačke pijace, koji je uradio Le Korbizje tokom puta po Srbiji. Naravno, tu je i Pikaso.

Kako se menjao odnos prema čoveku i okolini

Odabirom, rasporedom i načinom prezentovanja ovih dragocenosti Narodnog muzeja Srbije, autorka izložbe dr Dragana Kovačić u potpunosti je uspela da istakne na koji način su „telo i prostor, dve velike i konstantne teme evropske vizuelne umetnosti, bile tumačene u vremenima u kojima se bitno menjao odnos prema čoveku i okolini”.

Ovi crteži različitih formata, od malih, usputnih zabeleški do završenih, autonomnih dela velikog formata, predstavljaju važan segment po kome, između ostalog, Narodni muzej Srbije ima važno mesto u ovom delu Evrope.

Tokom 180 godina postojanja, Muzej je delio burnu i turbulentnu sudbinu prestonice svog naroda. I kao što se trudom i znanjem izuzetnih pojedinaca i institucija vremenom bogatio, tako je tokom ratova, okupacija i politčkih prevrata gubio delove svojih kolekcija. Time je ovo što je do danas sačuvano važnije i dragocenije.

Naslovna fotografija – Pablo Pikaso, Enterijer sa tri figure, 1926. © Narodni muzej Srbije