Kako da vežbaš mozak da ne zaboravlja

Zaboravili ste da li ste zaključali vrata, isključili ringlu, šta ste u trenutku hteli da kažete… Ove, i mnoge druge slične situacije, ipak ne spadaju ni u kakav oblik demencije. Kako onda znamo da se pojavio problem s pamćenjem i kako da radimo na njegovom rešavanju?

Gošća nove epizode podkasta Moje najbolje godine – To Sam Ja je specijalista neurologije, prim. dr med. sc. Dragana Kuljić Obradović, koja će slušaocima približiti funkcionisanje najrazmaženijeg organa u telu – mozga.

Koje su najbolje vežbe za koncentraciju i pamćenje, koliko često bi trebalo da ih upražnjavamo, koji faktori utiču na zaboravljanje, kada se može reći da je neko dementan i mnoge druge teme vas očekuju u ovonedeljnoj epizodi.

Voditeljka Milica Gacin razgovaraće sa dr Draganom Kuljić Obradović i o tome kako se hormoni menjaju u menopauzi i koliko utiču na koncentraciju, zašto je mozgu potreban odmor, ali i koje vitamine bi trebalo da koristite kako biste poboljšali nervni sistem.

Ne zaboravite da pogledate novu epizodu podkasta Moje najbolje godine – To Sam Ja!

PODKAST – Moje Najbolje Godine – To Sam Ja

Prim. dr med. sc. Dragana Kuljić Obradović– Transkript razgovora

Milica

Dobar dan, ovo je nova epizoda potkasta “Moje najbolje godine to sam ja” i danas imamo podršku od strane kompanije ” Vichy”  koja se godinama trudi da razvije i unapredi podršku za žene u menopauzi kroz svoje sjajne proizvode, danas evo na stolu su proizvodi iz linije “Neovadiol” koji se odnose na sve faze menopauze, dakle i perimenopauze, menopauze i postmenopauze. Samo tri proizvoda su vam dovoljna za kompletnu negu u toku dana, serum, dnevna i noćna krema i ono što se dobije kao efekat jeste gustina kože, punoća, elastičnost, jedna hidriranost, sve ono što nam zapravo treba u našim najboljim godinama. Kompanija ” Vichy” se vrlo ozbiljno bavi, kako proizvodnjom dermo kozmetike, tako uopšte  o menopauzi i ukoliko se priključite njihovoj Facebook grupi “Nema pauze u menopauzi” dobićete mogućnost da od stručnih lica iz različitih oblasti medicine, ali i drugih sfera zapravo saznati sve o ovom životnom razdoblju žene. Tako da, hvala “Vichy-ju” I liniji “Neovadiol”, a danas počinjem razgovor sa veoma dragom gošćom, a to je doktorka Dragana Kuljić Obradović, ona je primarijus, doktor medicine, neurolog. Jer evo želimo da otklonimo neke nedoumice koje se naravno tiču menopauze i naših fizioloških neuroloških i mentalnih stanja i zato ste vi ovde doktorka da mi odgovorite na sva ona pitanja, kad se malo uplašimo šta nam se to dešava.

Dragana

Dobar dan.

Milica

Dobar dan, dobro došli. I onda kad dođe sad taj period menopauze, odnosno  ono treće “P” imamo taj pubertet, pa pregnancy, pa taj perimenopause, da li uopšte taj izmenjeni hormonski status ima uticaja na fiziologiju mozga?

Dragana

Pa naravno, to je dokazana stvar, hormoni u perimenopauzi i  menopauzi znači dolazi do manjeg lučenja estrogena i progesterona i pokazalo se u stvari da oni imaju određeni uticaj na mozak, čak i fiziološki. Po nekim studijama, ali to je iskreno rečeno, ipak nema ih toliko mnogo, možda čak i na sam volumen i na cirkulaciju u mozgu i pored toga i neki drugi faktori takođe se menjaju i dovode do toga da mozak ne funkcioniše baš na isti način kako je funkcionisao ranije, što opet ne mora da znači da je to konačno stanje., To stanje se kasnije menja a takođe ne mora da znači ni da je razlog za preveliku zabrinutost. Zbog toga je bitno da žene znaju da to što im se dešava nije ništa strašno, da će se promeniti, proći i da kvalitet života ne mora da trpi, to je najvažnija stvar.

Milica

A šta se zapravo promeni?

Milica

Pa ono što je najčešće, u stvari kod perimenopauze, menopauze i postmenopauze, dolazi prvenstveno do promene u smislu izmenjenog ponašanja, više je ionako jedna tuga, depresija, anksioznost , određena promene u organizmu koje smetaju ženama, kao što su oni fleševi i tako dalje, to utiče na to da one i lošije spavaju, noćna znojenja, takođe. Kada je žena nenaspavana, naravno da nema dobre koncentracije i posle toga i pamćenje mora da trpi. Tako da ono na šta se žene najčešće žale u tom periodu, to je upravo to, znači loše spavanje, loša koncentracija, promenjeno raspoloženje u smislu te, neke tuge zabrinutosti, anksioznosti i problemi sa pamcenjem. To je ono što njima, u suštini najviše smeta i onda se naravno javlja strah od toga da li sam ja dementna ili nisam.

Milica

Čak i koketiramo, pusti me, dementna sam, kad krenemo da zaboravljamo od zaključavanja stana, isključivanja ringle, kako se neko zove ili kako šta se treba sledeće da uradim, samo čujete, jao, ma pusti me, ja sam dementna. Pa, je l jeste to demencija ili nije?

Dragana

Pa, ja bih od demenciji mogla jako mnogo da pričam i uvek mi je onako interesantna tema, zato što kad govorimo o demenciji tu imamo zaista potpuno različite pristupe, postoji ekstremi, od toga da neko ko je jedanput u životu zaboravio kako se zove glumac koga je video u nekom filmu i odmah pomisli ja sam dementan i krene da ovaj obilazi doktore do onih ljudi koji apsolutno sačekaju fazu gde se izgube i milicija ih dovede kući i tek onda se kaže,to je demencija. Trebamo da budemo vrlo oprezni sa davanjem te dijagnoze i sebi i drugima, a s druge strane moramo ipak da budemo svesni da neke promene predstavljaju više od onoga što možemo da očekujemo. Tako da je uvek pitanje šta, u kojoj fazi života možemo da očekujemo, šta je da kažem, normalno ili prevazilazi ono što se dešava. Kažem, svaka faza u životu se menja i zahtevi koji su pred nama se menjaju tako da i ono što mi možemo, kakav mi možemo, što bi rekli performans da uradimo, se menja, tako da, kažem, bitno je da budemo oprezni, ali ne ni uplašeni.

Milica

Dobro, a evo to, zaboravim ringlu da isključim, zaboravim kako se neko zove, zaboravim da zaključam vrata, odem u prodavnicu i uvek zaboravim bar dve stvari, minimum jednu, ili recimo razgovaram sada sa vama i u momentu, ne mogu da se setim šta sam htela da vas pitam. Da li je to razlog da se zabrinemo?

Dragana

Postoji nešto što se, sad ću ja malo onako akademski, ali čini mi se da je dobro da postoje neke podele, postoji nešto što je relativno skoro uvedeno, to se zove subjektivni kognitivni poremećaj. To je ono kad me primećujemo da nešto zaboravljamo, a niko oko nas to ne primećuje, i sad vi kažete, jao ja sam zaboravna, a prijatelji kažu mi da ne pričaj mi to uopšte nismo primetili. To je subjektivno, znači mi osećamo nešto nešto se dešava, ali to ne može da se primeti okolo. Drugo je blagi kognitivni poremećaj, kada primećujemo i mi da imamo problem, primećuje okolina, ali to još uvek ne utiče na naše funkcionisanje. Ja uvek pitam, kad meni dođu pacijenti, kažu jao ja sam zaboravan, ja uvek pitam dobro, a šta je to što vi zaboravite? Recimo, zaboravite, da li sam zaključala, pa se vratim, pa proverim, pa vidim, u vidi, zaključala sam i tako dalje. To nije značajno, ali ako vi danas imate sastanak sa nekim važnim poslovnim partnerom i zaboravite da odete na taj sastanak i neko vas  zove i kaže, gde si ti? Vi nemate pojma da je trebalo doći, e to već jeste za zabrinjava. Znači onog trenutka kada to što vi zaboravljate utiče na vaše funkcionisanje i dovodi do ozbiljnih problema, e onda znači treba stvarno da se zabrinete, iako mi insistiramo na tome da i onom periodu pre toga,ipak se javite nekome, da malo se vidi zbog čega se to dešava, jer kažem, nekada uzrok mogu biti, eto ono o čemu mi danas pričamo i hormonalni poremećaji, može biti nedostatak određenih vitamina, može biti problem sa štitnom žlezdom, može biti neka somatska bolest, sve to može uticati na pamćenje, jer mozak je jako razmažen on traži da ceo organizam radi za njega, on uzima najviše krvi, najviše glukoze, najviše kiseonika i znači sve što se dešava bilo gde, da to stanje nije idealno reperkutuje se na funkcionosanje mozga.

Milica

Interesantno.

Dragana

Pa da, to je tako.

Milica

Ako vas dobro razumem, sve te promene koje nam se jave u menopauzi, ako su to blage, evo da ih tako kolokvijalno krstimo, one zapravo imaju osnovu u fiziologiji.

Dragana

Tako je, tako je, u stvari pokazalo se kad su žene testirali,  postavljali su im jednostavna pitanja, da li ste vi zaboravni ili niste? Mislim da, sad slagaću vas oko broja, mislim da bilo 12.500 hiljada žena, to je neka velika studija koja je rađena u Americi i onda su došli do zaključka da u periodu perimenopauze, skoro 40% žena je reklo, da, ja jesam, u periodu menopauze, isto ih je bilo otprilike toliko i u postmenopauzi taj broj je pao. Znači to je vrlo interesantno i one su i merili, radili jesu neke testove, kratke istina, ali uradili su neke testove i tu se negde poklopilo sa nalazima objektivnim. Tako da, u stvari pokazalo se da to što to stanje u kome  vi imate lošu koncentraciju, loše raspoloženje,loš san, loše pamćenje, to vreme kada se stabilizuju hormoni, prestaje.

Milica

To je dobra vest.

Dragana

Da, da, to je odlična vest, mislim prosto stručnjaci su počeli da pričaju o menopauzi, prosto zato što se na neki način i i status žene u društvu promenio i i to da zaista ne možete nikoga da stavite u drugi plan samo zato što je drugog pola, raste ili godina i onda su se počeli baviti ljudi i tim osobama i zaista puno stvari uređeno i puno stvari, jer se pokazalo da, jeste ima svoju fiziološku osnovu, jeste hormonalni status najvažniji, ali to se posle tim nekim uravnoteženjem se smiruje. Ja volim to nekad da poredim, kažem kao ono, kad uđete u pubertet, kad svi kažemo, jao pusti ga, on je pubertetlija, hormoni mu luduju, pa to je isto i u menopauzi. Znači, opet imamo veliku promenu u hormonalom statusu, zbog toga, sad malo digresije, zbog toga kod žena koje ,nažalost Imaju neki karcinom pa mora da se uradi operacija i nagli pad hormona, zaista dovodi do jako velikih promena. To se isto dešava u menopauzi, samo na svu sreću, ne baš tako turbulentno.

Milica

Vratiće nam se pamćenje, kad sve prođe, kad prođe ta bura.

Dragana

U suštini da bi došlo do upamćivanja, poenta kod svih demencija je upamćivanje, znači nije pitanje pamćenje kao takvo, nego upamćivanje, primanje novih sadržaja. E sad ukoliko vi nemate koncentraciju, vi ne možete da upamtite. To je jedan na jedan. Znači ako popravimo koncentraciju, ja zato prvo insistiram na tome da radimo vežbe za koncentraciju, pa onda ćemo za pamćenje ili reci,mo dobro sad tu postoji druga stvar, znači morate da imate dobru koncentraciju da bi ste pretražili one, pošto u mozgu postoje, kako bih rekla, mali špajzi sa određenim sećanjima i vi treba da ih pretražite, ali morate da imate plan kako ćete to da uradite, sve to mora da bude povezano, sve mora da funkcioniše. Mi smo ranije imali neku ideju, kako svaki deo mozga radi jednu stvar. To nije tačno. Svi oni moraju da rade zajedno, tu postoje ti neki krugovi neuronski koji ogromnom brzinom funkcionišu i zbog toga u stvari svaki tih elemenata mora da bude dobar da bi pamćenje, upamćivanje i funkcionisanje bile kako treba.

Milica

Molim vas podelite s nama, koje su to vežbe, dajte da naučimo svi. Svima nam treba.

Dragana

Vežbe koncentracije su bitne u bilo kojoj fazi života, naravno, zato što i kad smo tužni i kad smo previše raspoloženi ili smo zaljubljeni ili smo pod dejstvom alkohola, naravno da nemamo dobru koncentraciju, ali u ovom periodu kada se menjaju i taj hormonalni status i sve ostalo tada su ti poremećaji koncentracije mnogo veće, zato ja savetujem sudoku. Tu nema nikakvog prethodnog znanja,r je rešavanje ukrštenih reči jeste dobro i ja se slažem da treba raditi ili to su stara znanja, znači ako vas pitam ko je napisao “Na Drini ćuprija” normalno da znate mislim, ali ovde je baš čista koncentracija, znači nema nikakvo znanje, nema ništa, nego prosto da budete tu, da budete prisutni vežbanjem, kao i kad idete u teretanu vežbate mišiće, vežbanjem mozak bolje funkcioniše. Svako ko to radi, može da primeti da jednog dana sve reši olako, sledećeg dana ne može da reši ama baš ništa, to znači da je to stanje fluktuirano, menja se, nismo svaki dan isti, ali neophodno je, kažem da se to radi. Onda, ono što je uvek savetujem pacijentima da pročitaju nešto, da pogledaju nešto i da to onda prepričaju, jer opet pitanje koncentracije, jer ako vi držite neku knjigu i mislite na nešto drugo i dođete do neke strane i shvatite da nemate pojma šta ste pročitali, znači niste bili prisutni. E sad, vi taj luksuz sebi dozvolite ako znate da ni sa kim nećete o tome pričati, ali ako znate da će neko posle da vas pod navodnicima, propita, onda se vi koncentrišete i kad se dobro skoncentrišete onda ćete mnogo bolje da zapamtite. Tako da, ili recimo pisati dnevnik ili pročitati, opet kažem nešto ili pogledati na televiziji. Ja kažem.. obično kad ljudi dođu, jao neko mnogo gleda televiziju. Ok, gledaš određene emisije, ali budeš prisutan, znači to ne treba da bude onaj beli zvuk, šumeći u daljini. Nego jednostavno da progledate i onda uzmete i prepričate, uzmete svećicu i napišete. Ja sam gledala to i to, bila je utakmica, pobedio je taj i taj i tako dalje.

Milica

Da ispričamo događaje cele.

Dragana

Tako je, to je vežbanje. Sad govorim o vežbanju mozga naravno, savetuje se da radite neke stvari na drugačiji način. Počev od toga da perete zube levom rukom da ako idete od tačke A do tačke B istom rutom, sad tu rutu malo promenite. Znači prosto da pokušate da neke stvari, do ekstrema da učite italijanski ili španski. Mislim svaka čast ko može, ja se apsolutno slažem s tim, ali u realnom životu to je već malo teže.

Milica

Zašto imate tu skepsu, ako neko može?

Dragana

Zato što mi je svakodnevni rad sa mnogobrojnim pacijentima pokazao da stvari koje nam se čine kao najjednostavnije stvari, ispadnu najteže.Znači vi kad kažete, Ok upisaću kurs italijanskog. Zašto je to teško, je l tako nije to nikakav problem. E onda treba da nađete gde je to, treba da da odete, treba da nađete neko vreme, treba da se uklopite sa grupom, treba mislim hiljadu nekih stvari i poenta je u tome što tu nam obično nedostaje upornost i onda na prvoj prepreci ili drugoj ili trećoj ili četvrtoj, ali nažalost uvek ih ima. Mi odustanemo jer kažemo nije mi to toliko bitno. Znači moramo da budemo svesni da je to nama bitno.

Dragana

 I da uložimo određeni trud i nagrada će stići. Realno, koliko smo svi mi u stanju to da uradimo?

Milica

Dobro, al meni to deluje više kao organizacioni problem, nego problem uplaćivanja i koncentracije.

Dragana

Ne, ne ,ne naravno.

Milica

Kad sam sve to uradila, zašto ne bih naučila Italijanski, ja sam vas razumela da je to negde kompromitovano.

Dragana

Nije problem, ja govorim o tome da svaka ta nova aktivnost je dobra za mozak, pamćenje i tako dalje. Samo što nažalost vrlo je teško da odradimo te stvari, da sebi na neki način kažemo dobro to mi je prioritet, jer negde smo osvestili da treba da jedemo zdravo, da vežbamo, da šetamo i tako. To već otprilike znamo. Koliko se pridržavamo toga, to je sad druga priča, ali to da treba da treniramo mozak, to čini mi se, još uvek nismo baš shvatili.

Milica

Slabo, slabo. A šta taj razmaženi mozak još očekuje od nas?

Dragana

Pa on od nas očekuje da naše raspoloženje bude dovoljno dobro i naša volja da bude dovoljno dobra, da bi smo mogli nešto da uradimo kako treba. Ono što je jako bitno da napomenem da ona priča o tome da mi radimo 10 stvari od jedanput, to prosto ne stoji. Znači ne može mozak da radi 10 stvari odjednom, on može vrlo brzo da se prebacuje sa jedne na drugu stvar, pa da se vrati i tako dalje, e sad vremenom i godinama, znači to nije baš vezano samo za ženski pol i za ovaj ovu fazu o kojoj pričamo, kod bilo koga, starenjem ta brzina prelaska s jednog zadatka na drugi se usporava i onda postajemo.. Znači nešto što se očekuje, postoji nešto što se nekada ranije zvalo, očekivane promene u starosti, sad više ni taj izraz ne sme da se koristi, ali tako se to ranije definisalo, znači to je ono što očekujemo, upravo to o čemu smo pričali, znači, da sam malo sporija, da ne mogu eto tako brzo da se setim nečega, da imam neki problem u imenovanju, kako se ko zove i tako, a obično onda na to sve sledi, ali se posle setim i to je ključna rečenica. Ali se posle setim, bez tuđe pomoći. Kažem, to je ono što treba da bude i da to prihvatimo kao nešto što je normalno i zato mozak  mora da radi jednu stvar. Uvek kažem ovako, kada zaključavate vrata, mislite, aha ja zaključavam vrata, mhm sada silazim niz stepenice, da treba da se vidim, znači imamo te neke zadatke koje idu jedan za drugim i na taj način mozgu damo priliku da on to upamti, da smo mi to uradili, drugo preterana briga. Znači sad, ja imam užasan strah da ću ostaviti vrata nezaključana i onda, naravno kad se plašite nečega to se i dogodi. Meni se jako dopada, to kažu psihijatri, kaže kad se čovek plaši tigra t pred vratima, potpuno je nebitno, da li je tigar zaista pred vratima ili nije. Znači kad mi imamo strah da ćemo nešto da zaboravimo, da će nešto krenuti nizbrdo, realno šanse da se to desi su mnogo veće, upravo zbog toga što ne damo mozgu da to radi opušteno. Kad pitate ljude, a kakvo je to pamćenje kad odete na godišnji odmor? E, kaže, onda mi je mnogo bolje. Znači nije to da smo odjedanput postali pametniji, nego jednostavno čim se čovek opusti, kada prihvati stvari normalnije, mirnije, normalno da je pamćenje bolje.

Milica

Ali u ovom našem brzom vremenu, gde fokus samo beži, jednostavno, vi ste  prinudjeni da dok zaključavate vrata držite telefon na primer ovako ili ne znate koju ćete kesu da podignete ili već ne znam hiljadu razloga, neko vas nešto pita, mislim, to je banalna stvar, ali ta banalna slika se preslikava i na ozbiljnije stvari, kompleksnije stvari. Ja ne znam zaista da li više neko može da se fokusira na tu jednu radnju koji radi, pritom imate ne znam, telefon koji vas ometa, neprekidno i tako dalje. Kako ćemo mi to uopšte ili smo mi uopšte u poziciji da uradimo to što vi preporučujete?

Dragana

Mislim, ja ću da kažem ono što iskreno rečeno ni ja ne uspevam, ali mi imamo pravo da izaberemo, znači imamo pravo da izaberemo kako ćemo stvari da radimo. Vi možete da budete dostupni svima 24 sata i to je vaš izbor. Vi ne morate da se javite na telefon ako u tom trenutku vozite kola, ne mora da se javite. Kad bi svako od nas u analizirao pozive koji je dobio u toku dana, u mesec dana, koji od tih poziva je bio toliko hitan da… Ja to volim da kažem, ja nisam biznismen na Volstritu da ako se ne javim, izgubiću milion dolara. Znači kad to čovek shvati, kad kaže, ja mogu sada da isključim telefon i da radim to što radim, a posle ću se javiti. Evo rešenja, ne kažem da je to lako, nije lako zato što, kako da kažem kad svi nešto rade, onda mi mislimo da je to normalno. To ne mora da znači, ako pričamo sad onako široko ljudi koji su nešto veliko uradili za budućnost čovečanstva su uvek bili neobični i ovde su bili drugačiji uvek su bili neshvaćeni I uvek su bili jedan među milionima, e sad naravno, nisamo mi svi takvi, ali možemo da u svom životu koji je jedan jedini koji imamo, a u krajnjem slučaju kada dođete u period menopauze i ostalo shvatite da neke stvari su već iza vas, ide pitanje šta ćete još lepo doživeti i počnu preispitivanja i onda kažem Imate pravo.. evo pre uključivanja smo pričale, imam pravo da se družim sa ljudima koji mi prijaju.

Milica

Da i onda se to može preneti na pozive, napraviti selekciju šta je bitno,šta nije bitno. Je li našem mozgu trebaju pauze? Da li našem mozgu treba pauza od svega?

Dragana

Mora da se odmori.

Milica

Od interneta, od bilo kog koje vrste ekrana, od informacija, od ljudi, od druženja, je l nam treba dosada kao takkva, je l njemu treba dosada?

Dragana

Da, ja lično mislim da da, ali naravno umereno. To vam je ono kao kad kažete meni se jako dopada onaj koncept godišnjih odmora kada vi napravite onaj kratak prekid, radite dva meseca, pa napravite nedelju dana pauzice, dve nedelje i tako dalje i onda je to mislim pravi neki ritam da ne izađete iz štosa, sad moramo da kažemo realan život je da morate da radite, imate svoje obaveze, to se naravno stoji, ali ti kratki prekidi su dobri, međutim svako od nas je to primetio ako odete na neke dugačak odmor i onda onaj povratak bude toliko mučan i toliko težak da povratak u obaveze, ne kažem ja su sve te obaveze  teške i ljudi koji imaju sreće rade ono što vole i dobro je da rade i ja sam uvek za to da što duže budemo aktivni i fizički i psihički i mentalno i kako god i i u 80 i nekoj,takođe, ali potrebno je neko vreme da se čovek resetuje, taj izraz mislim koliko god da je ovako rogobatan, ali stvarno mi se čini da je dobar, da napravimo jedan kratak prekid, jedan vikend na koji ćemo da odemo. Svi možemo to sebi da ove priuštimo, a čini mi se da je jako dobra i ova priča sa tim nekim planinarskim društvima, sa tim šetnjama, sa svim tim. To je sve nešto što je jako, jako korisno, jer na neki način se odmaknemo od sebe, od svojih problema, od svojih obaveza i onda imamo posle više snage kad se vratimo. Mislim, mozak mora da se odmori, kažem, s obzirom na to koliko mnogo radi njemu treba vreme. Znači kad čovek ne spava, neće mu se, ni srce, ni mišići, ni… mislim hoće, ali nije to u tom smislu.. poremeti se mozak. Zašto? Opet kažem, zato što je on glavnokomandujući.

Milica

Da, da i traži najbolje uslove. Dobro, eto ta nesanice od koje ste i počeli je tipičan simptom menupauze, neke žene zaista imaju ozbiljne probleme, neke ne, neke ne, al neke da, kako onda taj mučeni mozak, šta možemo da uradimo?

Dragana

Pa ono što je najvažnije kod tih nesanica, prvo, uvek insistira na nekoj higijeni i tako se to zove higijena spavanja,  moramo da odvojimo neke stvari, spavaća sobe za spavanje, a dnevna soba je za dnevne aktivnosti. Nikako televizor u spavaćoj sobi, zatim to mora da bude provetreno, to mora da bude udobno, ne sme da vam bude pretoplo, ne sme da vam bude prehladno, drugo, savetuje se da  se uveče ne gledaju nikakvi uznemiravajući sadržaji, da se ne vode teški razgovori, ne rešavaju se životni problemi u devet sati uveče, to postoji neko drugo vreme. Kod žena u menopauzi se dešava da imaju malo i problem sa mokrenjem, sa pojavom tih i noćnih mokrenja i tako dalje tako da se savetuje, što takođe jako remeti san, savetuje se znači da praktično veću količinu vode treba da pijemo naravno dovoljno vode, ali da to bude recimo negde od 4.00 i 5.00 h popodne da kasnije smanjujemo količinu vode, upravo zato danas ne bi taj nagon budio i tražio da poremetimo taj san. Znači uspavljivanje je jedna stvar i kontinuitet spavanja je druga stvar. Uspavljivanje, nema tih ružnih sadržaja, nema obilnih obroka, nema puno tečnosti, nema naravno nikakvih energetskih pića, kofeina i tako dalje i onda je to uspavljivanje. Drugi je problem je to buđenje u toku sna, znači to može biti ili zbog toga što imamo preznojavanje, što je karakteristično za menopauzu ili te flaševe koji su opet karakteristični i nagon na mokrenje, tako da onda tu bude problem, ok probudite se vi, ali pitanje kako će posle da nastavite da spavate i obično onda krene ono, vrti se u glavi, jao evo ovo mi se opet desilo, pa dobro zašto se to meni dešava, pa kako one druge moje drugarice to nemaju, a ja imam, znači prosto pokušati da se to kaže, ok, probudila sam se, sad ću da otvorim prozor, sada ću da se umijem, da legnem i da nastavim da spavam i što je najveće ovaj optimističnije u celoj stvari, proći će.

Milica

Neke žene to ne mogu, neke spavaju po tri-četiri sata, neke su zaista ono što bi mi rekli žargonski, izluđujene, jer tri-četiri sata zaista nije dovoljno, neke ne mogu, u četiri ujutru se ustaje i to bi bilo to,zna da bude veoma naporno.

Dragana

Jeste, to je tačno.

Milica

Postoji neka hrana za mozak?

Dragana

 Pa, ono što je činjenica, a to je da  samo što pričamo da je dobro za srce, dobro je i  za mozak I sad svi su nekako prihvatili tu priču, da ne bih dobio srčani udar, ja treba ovo-ono i tako dalje. To isto važi i za mozak, zato što zdravi krvni sudovi mozga su neophodni da bi mozak bio zdrav, a da bi bili zdravi krvni sudovi moramo da jedemo zdravu hranu, da opet ponovimo bez koncentrisanih šećera, bez nekih masnih kiselina zasićenih, bez dinstanja, bez krčkanja,bez pohovanja i tako dalje.

Milica

Sve što volimo i sve što je našoj kulturi.

Dragana

Da sve što smo navikli. U stvari poenta je tome što smo mi navikli na to i to nas podseća negde na to, jao što je meni bilo lepo da mi mama napravi pohovanu šniclu. Pa mislim šta da radimo, to ćemo da prevaziđemo, nećemo to da jedemo. Naravno savetuje sve određena količina i orašastih plodova, svakako to može da bude što kažu samo jedna šaka, ne ono da stavimo kikiriki ispred nas uveče i da pojedemo celu času i ono što je kažem jako bitno, količina hrane i kada se uzima. Ujutru se ne savetuje da se u dan ne krene sa  ugljenim hidratima, jer prosto ni naši hormoni nisu tada prilagođeni tome, znači savetuju se belančevine što manje belog hleba i u toku dana da poslednji obrok negde oko šest, sedam, najkasnije, jer opet kažem utiče i na spavanje. Što manje alkohola, što manje kofeina, o duvanu da ne pričam, ono što Francuzi savetuju, to su dve čaše ove crnog vina, međutim uvreženo je da jedna čaša crnog vina dovoljna da pomaže funkcionisanju mozga.

Milica

Dnevno?

Dragana

Dnevno naravno.

Milica

Meni i to deluje mnogo, dobro, ok.

Dragana

Da, da to je stav koji je ovaj bukvalno iznet na našem kongresu i onda naravno su se javili Francuzi i rekli, ma jedna čaša je malo,mora dve.

Milica

Eto, vidite kako je pitanje mere diskutabilno.

Dragana

Tako je, i kulture.

Milica

Brain Fog ili ti moždana magla je tipičan sindrom menopauze, šta nam se u  stvari desi?

Dragana

 To je upravo ta ošamućenost u glavi, što bi se reklo, to je ono kada nemate fokusiranost misli, to je sad postao moderan izraz,  nije on  preterano korišten zbog menopauze, nego u toku kovida i posle kovida,  to je  i ostalo kao nešto, jao to je nešto novo što se dešava, ali se dešavalo i ranije sada možda malo više i obraćamo pažnju. To nije nikakav uvod u demenciju kažem, možemo mi da pričamo, sve može biti uvod u demenciju, ali nije, to ne treba da nas plaši, da kažemo sad ću ja poslati dementan i to je strašno, nego to je upravo taj problem neke koncentracije, te neke mikrocirkulacije koje u određenom periodu, rekli smo,  ovi hormoni utiču i na funkcionisanje cirkulacije, jer i sami fleševi koje žene imaju, to jeste pitanje cirkulacije.

Milica

MIslite na valunge?

Dragana

Da, da. To je isto pitanje cirkulacije, tako da sve to što se manifestuje tako fizički, to se dešava u mozgu i onda taj osećaj te neke nesigurnosti, čak to nekad žena opisuju kao, nisam sigurna na nogama, bojim se da ću pasti i tako dalje, ali opet kažem to je pitanje koje će proći i naravno u takvim stanjima treba sam sebi čovek da objasni, da zastane i da kaže dobro to je to i da znamo naravno, ako sad to bude konstantno, ako bude izraženo, onda su naravno javite lekaru da on to proveri, čisto da ove izproveravamo stvari. Činjenica je da ženski hormoni štitne cirkulaciju mozga i sa menopauzom se pokazalo da je moguće da ovaj bude čak i češće pojava tih nekih cerebrovaskularnih događaja i zbog toga je krenula da priča istraživanja da li nadoknada hormona može da spreči  taj sad skok učestalosti moždanih tih događaja, međutim nije se potvrdilo.  Ne postoji dokaz, čak su kasnije ti neki neka stavovi dovedeni u pitanje, ali čak je postavljena i teorija da uzimanje suplemenata može da poveća rizik od nastanka nekog moždanog udara, tako da kažem, sve još uvek, neke su za, neke su protiv, ali ono što neurolozi ne savetuju, uzimanje hormonalnih suplemenata kao prevenciju  tih vaskularnih događaja u mogu.

Milica

To je interesantantno.

Dragana

Nije potvrđeno uopšte da ima bilo kakve koristi. Kažem, moguće da su te studije koje su pokazale da povećava se rizik, moguće da su ipak, to su starije studije gde su količine hormona bile mnogo veće, tako da je onda moguće da je to bio uzrok, ali ove prosto mislim da moramo da dozvolimo prirodi da radi.

Milica

Da li postoji, pomenuli ste u jednom momentu, ako nije demencija možda, ne znam štitna žlezda u problemu ili ne fali neki vitamin. Postoji li nešto, što bi evo, danas svaka od nas mogla da uzme i da bude sigurna, mislim ma vitamine na neke suplemente, da bude sigurna da je ponudila svom mozgu ono što mu treba?  Nešto što je bezbedno, al recimo može da bude korisno?

Dragana

Ono što je jako bitno,  meni se čini, ne znam možda je to samo moj utisak, ja to ne mogu ni sa čim da podkrepim, ali moj lični utisak je da su poremećaji hormonalni, ali štitaste žlezde, a opet kažem svi su hormoni uvezani na neki način su sada jako česti. Znači mnogo imamo, pogotovo žene, znači to je češće kod žena, kod kojih su hormoni štitaste žlezde poremećeni. To može da bude hašimoto, ali i ne mora, ali to utiče na funkcionisanje celog organizma i na mozak u smislu pamćenja i u smislu raspoloženja i svega. Tako da to je vrlo jednostavno iskontrolisati, to treba povremeno raditi. To opet nema veze sa onim, jao radim ultrazvuk, ili Imam ili nemam čvoriće, to skoro svako ima, bitan je hormonalni status, a to može jedino iz krvi da se vidi. I ono što je jako bitno, to je recimo vitamin B12 vitamin. Vitamin B12 je nešto što su ranije samo hematolozi pratili, zbog anemija, međutim pokazalo se, meni se čini da je još važnije za nervni sistem, nego za krv, tako da on utiče, znači manjak vitamina B12 može da bude jedan od uzroka, ne mogu da kažem uzroka demencije u smislu Alchajmerova demencije, ali može da da kliničku sliku, drugo utiče na raspoloženje, znači može da dovede do depresije i utiče na ravnotežu, pošto utiče na periferni nervni sistem, tako da kažem njegova vrednost je izuzetno bitna, isto se kontroliše iz krvi. E sad ono što meni kao profesionalcu je jako bitno, da meni kad dođe neko sa simptomima, ja mogu da ovaj uradim analize krvi i da dobijem pravu vrednost, jer se dešava da ljudi uzimaju neke suplemente gde su kombinacije ovoga, onoga, 58 stvari sve nešto u nižim dozama nego što je zaista potrebno i onda kad izvadite krv dobijete potpuno nevalidne rezultate, jer merimo samo vrednost kolika je vitamina u krvi, a ne znamo kolika je u ćeliji i zbog toga je kažem bitno da kontrolišemo i kažem vitamin B12 izuzetno bitan. Drugo, vitamin D, koji nam skoro svima nedostaje, retkoo da nađete nekog ko ima normalne vrednosti. On nije toliko bitan za samo funkcionisanje mozga kao mozga, ali podiže taj neki, utiče na 1000 drugih stvari koje opet se na kraju reperktuju. Jedno vreme, jako je bio moderan vitamin E, tako da smo ga mi davali onako u količinama, pa se pokazalo da nije baš toliko značajan, u stvari potrebno je da postoji ta homeostaza, da sve bude u nekoj ravnoteži. Ne mogu ni jedan, sad da kažem ovako, e hajde sad da krenemo svi da pijemo to i to i onda ćemo da budemo super. Uvek je bitno da znamo šta radimo i zašto radimo, zbog toga kažem izkontrolišemo nivo vitamina B12, vitamina D, štitastu žlezdu, to je nešto što možemo da uradimo i tu nikakav problem nije, jer kažem, klinička slika može da liči na to, ali ne znači da je to baš to.

Milica

Znači, kada kažete da one vrednosti koje dobijemo iz krvi ne znači da tu koncentraciju vitamine imamo u ćelijama, to se isto proverava na nivou krvi, odnosno iz uzorka krvi ili kako? To znači, analiza?

Dragana

 To znači analiza.  Kad neko uzima vitamin B12, veoma dugo te vrednosti u krvi i budu povišene, ali to ne znači da su to prave vrednosti, znači nama treba da prođe ne znam koliko vremena da vi prestanete da uzimate te lekove i suplemente i da onda tek ta vrednost bude validna, jer drugačije se nadoknađuje ako, vi možete da uzimate vitamin B12, nije to nikakav problem, ne postoji hipervitaminoza B12, tako da nije uopšte bitno, ne grešite, ali ja neću znati da li ste vi  bili nestabilni zbog tog vitamina B12 koji ste u međuvremenu, da kažem, na neki način doveli u normalu ili se nešto drugo krije iza toga. Tako da kažem dobro je imati, da znamo odakle smo krenuli. Ako smo krenuli od toga, krenuli smo se nadoknadom, vama je bolje onda znamo šta je bilo.

Milica

Da li su depresije koje su već par puta pomenula češće u menopauzi?

Dragana

Jesu, zato što prosto, kažem opet i depresija, kad pričam o depresiji, ne govorim o onaj depresiji kada se nešto tužno desi u našom u životu i mi smo sada tužni. To je jedna stvar. Druga stvar su prave depresije, gde postoji disbalans u neurotransmiterima, hormonima i tako dalje i činjenica je da se to dešava češće u  menopauzi. Ono što je jako bitno to je odnos između demencije i depresije. Jedan od simptoma demencije, nije baš prava depresija, više neka apatija, a ljudi koji su depresivni, oni se stalno preispituju i stalno misle da su dementne. Znači kad imate nekoga ko dođe i kaže ja sam sigurno dementan, meni nije dobro i onda bi sad krenete, dobro, jer vas boli glava, ma ne, ne boli me glava, ali ja sam dementan i stalno vam ponavlja te svoje tegobe, obično se to radi o čoveku koji ima u stvari depresiju, mi to zovemo ove pseudodemencija, znači liči na demenciju, on defakto zaboravlja, ali ne zaboravlja zato što je dementan, nego zato što je depresivan. S druge strane, obično, klasična slika  demencije da vama dođe neko i vi ga pitate koje su vaše tegobe, ja nemam tegobe, kako pamtite, odlično, a onda okolina njegova kaže, ne, to je drugačija priča, tako da kažem, uvek je tu bitno da imamo i heteroanamnestički. Depresija se javlja u perimenopauzi, ali opet kažem vremenom to polako se vraća na neko svoje normalno stanje.

Milica

Ne možemo da pobegnemo o priči o demenciji, ipak jeste važna. Rekli ste to je jedan od simptoma, kad smo uvereni da je sve u redu, zapravo okolina vidi da nije u redu. Šta je još simptomatično, hajde i to da razgraničimo, prosto, da budemo jasni?

Dragana

Sad već kad pričamo o tome, ne bih vezivala sa ovom našom temom o menopauzi, jer nije prosto, da se žene na uplaše, nije to nešto što očekujemo.

Milica

Pa baš zato da kažemo.

Dragana

Tako je, ono što budi sumnju, mi uvek postavljamo pitanja kako neko upamćuje nove događaje, kako se snalazi u prostoru, znači da li dolazi do toga da vi krenete, govorim naravno o poznatom prostoru, da krenete negde i da odjedanput zastanete i kažete da li sad treba da idem levo ili desno, gde sam, šta sam, to opet ne znači, dešava se da ljudi dođu i kažu, ja uđem u autobus i promašim stanicu, to znači da nisi mislio gde si.To nije to, ali ovo kad ne može da se snađete, onda, dobro sad svi mnogo češće koristimo kartice, ali recimo manipulacija novcem, koje novčanice treba da dam, koliki mi je kusur, kako, šta, to isto jedan od ovih simptoma koji nama onako pale  lampicu i kažem ono što sam već pomenula to je to svakodnevno funkcionisanje. Drugo dešavaju se izmene i karakterne, znači neko ko je bio jedna dobra duša, pitoma, počinje da se svađa ili neko ko je bio u društvu zabavan i tako dalje odjednom se povlači, više prestane da razgovara i tako dalje, to sve mogu biti ovaj simptomi, to je ono što nama, da kažem budi sumnju. Vrlo često funkcionisanje na poslu može da bude, pošto se demencija može javiti ranije, funkcionisanje na poslu čak može biti ok, u smislu rešavanja zadataka, zato što su to opet, vraćamo se na onu priču, to su stara znanja i imate ljudi koji mogu da reše jednačinu, odavde do večnosti, a da pritom ne znaju šta su juče doručkovali, tako da kažem, ta stara znanja dugo ostaju očuvana, ali opet kažem, demencija je toliko jedna šarolika priča da može biti zaista potpuno različita. Imate vrste demencije gde maltene pamćenje je potpuno u drugom planu, gde su poremećaji ponašanja glavni, pa se ti ljudi dugo leče kod psihijatra i i tako da kažem to je ovako da kažem kompleksna tema. Ali u svakom slučaju ono što je bitno to je da zaista budemo svesni da nije svako zaboravljanje demencija, ali prosto tada ćemo malo više da obratimo pažnju na to kako funkcionišemo i što je još važnije naša okolina da nam pomogne u tome da mi nismo uvek realni, znači ili preuveličavamo svoje tegobe, ako smo depresivni ili ih minimalizujemo, ako smo zaista dementni. Tako da kažem, heteroanamneza nam je najvažnija.

Milica

I još ste u jednom momentu rekli da nekad brojni neurološki događaji, odnosno situacije, mogu da  budu povezane ili ne mogu da budu povezana sa menopauzom? Prosto nam to pomozite.

Dragana

Čitala sam skoro jedan članak, upravo je bilo kao kako se najčešće neurološke bolesti ponašaju u menopauzi?  Pa je ispitivano, da li postoje neke razlike u kliničkom ispoljavanju ili bilo čemu, recimo kod Parkinsonove bolesti, pa se pokazalo da nema neke značajne razlike, pa onda kod Alchajmera da nema neke značajne razlike, pokazali su se u početku samo neke blage razlike, ono što smo već pričali možda tim nekim cerebrovaskularnih događajima, ali vrlo blage, ništa značajne, ali svakako da postoji promena u nekim stanjima, recimo možemo da pomerimo migrenu kao bolest koja je za žene vrlo česta, migrena po pravilu u toku u periodu perimenopauze zna da menja svoj karakteristike, znači ako ste celog života maltene imali jedan tip napada, on sad počinje da se menja i onda nastane velika zabrinutost, jer kažete, ovo nije ona moja glavobolja. Tada stvarno treba da se javite lekaru, jer mi treba da napravimo razliku da li je to zaista samo migrena koje izmenila svoje karakteristike ili se sad nešto novo dešava, ali po pravilu ono što je bitno da, trebalo bi da nakon, kad žena uđe u postmenopauzu da u stvari migrenozne ovaj glavobolje budu znatno ređe. Tako da je to recimo je to jedna bolest, koji bih, pošto je vrlo česta, potencirala da ne bude velika panika, ako kažem menja svoje karakteristike, neke žene i dalje imaju glavobolju i nakon ovog perioda, ali kažem po pravilu one postaju ređe, blaže sa manje onih simptoma, tipa povraćanja i tako dalje, tako da kažem eto to je jedna prednost.

Milica

Jedna dobra stvar. Hajde onda i da završimo nekim lepim stvarima. Rekli ste da taj naš razmaženi organ mozak očekuje dobro raspoloženje. Zašto mu je to važno?

Dragana

Pa zato što ima svoje  pomagače u vidu nekih neurotransmitera i ostalih koji mu javljaju da je stanje dobro i da sve Ok. To vam je ono kao da hormon stresa koji se luči i svakako deluje negativno na pamćenje, na funkcionisanje mozga, dok ovi nazovi hormoni sreće su vrlo pozitivna u tom smislu. Tako da svako sve dobre misli koje možemo sami sebi da u početku nametnemo.. Meni se čini da celog života čovek nešto uči, celog života se menjate i sve te promene ako hoćemo da idu u pravom smeru moraju ipak da poteknu od nas, ne može vas niko naterati da vi mislite pozitivno, ukoliko vi to ne želite, ne možete ili nećete da uložite dovoljno truda u to. Kao što treba vežbati mišiće, kao što treba vežbati srce, kao što treba vežbati pamćenje, tako treba vežbati dobro raspoloženje, jer meni se čini …

Milica

Recept, doktorka, odmah.

Dragana

Da, da idealni recept. Mi možemo sami sebe, evo kad je svako od nas pokušao svakog dana po pet minuta da razmišlja o nečemu pozitivnom.

Milica

Lepom.

Dragana

Tako je, o nečemu što ga ispunjava, o tome da, ja kažem ne bih sad ja pričala recept, ono što je za mene lepo, ne mora biti za nekog drugog, ako ja volim nemam pojma, da idem na pilates i posle toga se osećam dobro, zašto ja onog trenutka kad me mrzi da odem na taj pilates, ne nateram sebe i  kažem, hajde idi, seti se, kako će ti biti lepo kada budeš završila trening. Svaki dan bi trebalo sami sebi nešto, šta god da to bude da kažemo, ok, naravno ako to nije nešto, sad ne kažem da, sad neko voli da pije rakiju, pa sad je to ok, nego prosto kažem nešto što znamo i da je dobro i da je zdravo, da sami sebe nateramo razmišljajući o tome koliko ćemo imati benefita kasnije.

Milica

Jesu to one kafe koje se preporučuju, druženje sa prijateljicama?

Dragana

Svakako.

Milica

Odlasci da li na kolače, u pozorište, više šta ko voli, nije važno, ali to, što ljudi rekli male stvari.

Dragana

Gledajte, po meni se čini da kad bi smo sad nabrojali koliko nam se velikih lepih stvari u životu desilo, prvo nema ih tako mnogo, drugo cena za takve stvari uvek bude poprilično skupa, a ovo kad idete sa svojim prijateljicama negde, onda je to druga stvar i mislim da biramo sa kim ćemo da se družimo, biramo, je duboko verujem da postoji onaj onaj izraz energetski pijavice, znači ljudi koji iz vas svu energiju, ako odete sa nekim na kafu i posle toga se osećate loše, zašto bi ste to ponavljali? Mislim  da čovek, pogotovo žena u ovim godinama već ima pravo da sama sebi pruži ono što hoće, a ima dovoljno iskustva i znanja da prepozna. Neke stvari koje ste morali ranije sada ne morate i možete da napravite distinkciju šta mi prija, šta mi ne prija,prosto razmisljajući o tome da, kako kaže oni avionu, prvo sebi kiseonik, pa onda ovima okolo, znači ako ste vi ne osećate dobro, veoma često se desi, ja ne mogu da to uradim zato što pomažem deci, mužu, roditeljima, svima i tako dalje, znači to je u redu, ali ako vi nemate energije za to, ni njima neće biti dobro i ako vi to što njima radite osećate kao veliki teret, vi se loše osećate, a nesvesno njima to prebacujete, ako ste vi u dobroj situaciji, ništa vam nije teško.

Milica

Dobro, ako ne mislimo na sebe, bar na naš mozak.

Dragana

Tako je, pa mozak, to smo mi.

Milica

Imamo dobar izgovor, nije to zbog mene ja to moram zbog svog mozga. Moje zadovoljstvo, mora tako.  Dobro da, hvala vam, hvala vam što ste nam neke stvari razjasnili, to što smo danas zaboravile, bar tri stvari, nije ništa strašno, da, hvala. Dobro, nadam se da smo odgovorili na sve teme, ako nismo, evo pišite u komentarima šta vas još interesuje u vezi sa ovom temom,pa evo ja ću biti zadovoljna da ponovo razgovaram sa vama. Mnogo hvala na učešću u našem potkastu.

Dragana

Hvala i vama.

Milica

I vama hvala što ste se nama, nastavite da budete i dalje, tu je ono dugmence subscribe, pa nadam se da ćete biti i u još većem broju se nama i naravno komentarima slobodno predlažete ono što vas zanima.