Stiven Spilberg: Postali smo vanzemaljci jedni drugima

Stiven Spilberg novim filmom Dan razotkrivanja (Disclosure Day) uspešno spaja rolerkoster i egzistencijalna pitanja. Niko to ne zna kao Spilberg. Dan razotkrivanja jedni smatraju „filmom koji će obeležiti epohu”, dok je za druge razočaranje. Ali i za jedne i za druge Spilbergov film je nešto što mora da se gleda. Sa Spilbergom to traje punih pet decenija, od kad je 1975. publiku šokirao blokbasterom Ajkula.

Treba nam ʼdan razotkrivanjaʼ da nas ponovo zbliži

Stiven Spilberg, kultno ime „Novog Holivuda” i pionir blokbastera, ima retku sposobnost da filmskim jezikom govori o strahu i da u toj priči ode dalje i dublje od većine drugih autora. Tokom svoje duge karijere suočavao nas je sa našim strahovima od zemaljskih predatora, od dinosaurusa, od gusara, čudovišta iz prošlosti, i naravno – od vanzemaljaca. U novom filmu Dan razotkrivanja Stiven Spilberg, koji 18. decembra puni 80 godina, pred gledaoce postavlja jedno novo pitanje: A šta ako se vanzemaljci s pravom više plaše nas, nego mi njih?

Vanzemaljci i njihovo prisustvo na našoj planeti stara su tema u Spilbergovim filmovima. On to prisustvo ne smatra teorijom zavere:

„Ja istinski verujem da nismo sami, ali ovde (u Danu razotkrivanja) to nije ključno pitanje. Stvar koja je takođe deo ove priče jeste: Da li smo, mi kao ljudska vrsta, otuđeni jedni od drugih? Jesmo li mnogo više sami kad smo jedni s drugima u sadašnjem svetu nego što smo bili, recimo, pre 25 ili 50 godina? Da li je možda nešto kao ʼdan razotkrivanjaʼ  potrebno da nas ponovo zbliži?”

Ni u 80. ne prestaje da traga

Svoje čvrsto uverenje da čovek ne da nije sam (i nije najpametniji) u univerzumu, već da nismo sami ni na planeti Zemlji, Stiven Spilberg ne bazira samo na mašti:

„Ova priča je mnogo manje nastala na osnovu onoga što bih mogao da zamislim, a mnogo više na osnovu onoga što su drugi ljudi zaista iskusili i čemu su svedočili u svetu, u različitim zemljama. Mnogi ljudi su bili očevici neidentifikovanih letećih objekata (NLO).”

Priču o tome kako naš svet, koji se nalazi na ivici svetskog rata, od potpunog uništenja može da spase samo razotkrivanje prisustva vanzemaljskih bića i njihove mudrosti, osmislio je sam Stiven Spilberg, a scenario je po njoj napisao Dejvid Kep. Kep je dugogodišnji Spilbergov saradnik na scenarijima filmova iz serijala Park iz doba jure, Indijana Džouns, Rat svetova… Sve u svemu, filmovi na kojima su njih dvojica sarađivali zaradili su preko tri milijarde dolara.

Spilberg ima 80 godina, tri Oskara i jedan je od najbogatijih ljudi u Holivudu, a glumica Emili Blant, koja igra glavnu žensku ulogu u Danu razotkrivanja, o njemu kaže: „On je još uvek u potrazi za nečim”. Tu potrebu za traganjem, Spilberg je preneo i na nju.

© Loredana Sangiuliano/Shutterstock.com

Svedočenja pilota i dece iz Zimbabvea

Kad je Emili Blant dobila ulogu, krenula je da gleda sve što joj je bilo dostupno na temu bliskih susreta ʼtreće vrsteʼ, uključujući i nedavno javno slušanje o bliskim susretima održano u američkom Kongresu.

„Tu sam mogla da čujem pilote borbenih aviona, operativce CIA, sve koji su imali iskustva sa NLO. Gledala sam dokumentarce, a među njima i onaj o šezdesetoro dece školskog uzrasta u Zimbabveu koji su svi imali isto iskustvo. Očarala me je njihova divna, apsolutna jasnoća onoga što su videli. Deca su bila potpuno smirena, nedvosmisleno autentična. Potreslo me to što sam videla da znaju nešto veće, da to znaju iznutra, vrlo smireno.”

Harmonija vere i razotkrivanja

Jedna od tema filma je i moguća reakcija hrišćanske crkve na razotkrivanje tajne o postojanju vanzemaljskih kulturnih bića i njihovih poseta našoj planeti. Za razliku od Da Vinčijevog koda, na primer, u Danu razotkrivanja Spilberg ukazuje da se saznanje i vera ne isključuju, već mogu da postoje u harmoniji, baš kao i Zemljani i vanzemaljci.

Glumac Kolman Domingo, koji igra Huga, kaže: „Radeći na ovom filmu, postao sam još više vernik. Što sam više gledao dokaze i slušao svedočenja, sve sam više uviđao istinu u tome. Zašto da ne?! Kad pogledam noću u zvezde, znam da nismo sami.”

Arhitekta dečje mašte

Džoš OʼKonor, koji igra glavnu mušku ulogu, kaže: „Za mene je najlepše u svemu tome da nijedna od tih poseta nije bila neprijateljska ili nasilna. Ni u jednom od svedočenja toga nema. Mržnja je ljudski konstrukt. Zašto mislimo da bi te posete bile nasilne!?”

Emili Blant i Džoš OʼKonor pripadaju generacijama za koje važi ono što je o Spilbergu rekao Tom Kruz, koji je igrao glavnu ulogu u njegovom filmu Suvišni izveštaj (Minority Report) iz 2002: „On je arhitekta naše dečje mašte.”

I zaista, u formiranju generacija dece i tinejdžera nezaobilazni su bili Spilbergovi filmovi Kuka iz 1991, o odraslom Petru Panu, koga je igrao Robin Vilijams, ili E. T. vanzemaljac iz 1982, koji nam je kroz lik smešnog i dobrog vanzemaljca, ponudio mogućnost da se sprijateljimo s njima.

Bliski susret kompjutera i muzike

Kod samog Spilberga, ta očaranost svemirom potiče još iz ranog detinjstva, od trenutka kad ga je otac jedne večeri izveo da gleda meteorsku kišu na nebu. Stivenov otac Arnold Spilberg bio je elektroinženjer koji je radio na prvom kompjuteru koji je komercijalno prodat 1950. Majka mu je bila pijanistkinja. Bili su Jevreji iz istočne Evrope koji su posle Holokausta izbegli u Ameriku. Stiven je rođen 1946. u Sinsinatiju. Ima tri mlađe sestre.

Roditelji su mu se razveli kad mu je bilo 15 godina, a Stiven nije bio svestan da ih je, na sebi svojstven način, spojio u filmu Bliski susret treće vrste iz 1977. U tom filmu ljudi i vanzemaljci koriste kompjutere i muziku da bi komunicirali. Spilbergu su na to ukazali kritičari desetak godina kasnije i on je bio iznenađen i oduševljen.

Diplomirao u 56. godini života

Spilberg, rođen u Ohaju, odrastao u Arizoni, vrlo rano je odlučio da će se baviti filmom, pa se doselio u Kaliforniju. Ali na filmskom odseku Univerziteta Južne Kalifornije (USC) u Los Anđelesu tri puta su ga odbijali, pa je upisao Kalifornijski državni univezitet (CSU) na Long Biču. Da bi se izdržavao, počeo je da radi kao pomoćnik režije televizijskih serija. Bio je toliko dobar, da mu je Univerzal ponudio dugoročni ugovor na sedam godina za režiranje serija. Tako je sa 22 godine postao najmlađi režiser sa dugoročnim ugovorom, ali je zbog toga ipak morao da napusti studije. Bilo je to 1968.

Mnogo godina kasnije, 2001. odlučio je da ipak diplomira i pošteno je ispolagao sve ispite. Diplomirao je 2002, u svojoj 56. godini, a kao obavezni diplomski film priložio je Šindlerovu listu, za koju je 1993. dobio dva od svoja tri Oskara, za režiju i za najbolji film. I ne samo da je zvanično diplomirao, nego je sa mladim diplomcima, u svečanoj odori i sa četvrtastom kapom, čekao u redu da mu bude uručena diploma. Kasnije je dobio počasni doktorat tog univerziteta.

Tri Oskara za istorijske spektakle

Osim filmova o vanzemaljcima, ajkulama, dinosaurusima, Stiven Spilberg je snimio i brojne filmske spektakle sa istorijskom tematikom. Osim Šindlerove liste (o Hlokaustu), Oskara za režiju dobio je i za Spasavanje redova Rajana (o borbama u Normandiji 1944). Važnim događajima iz istorije bave se i njegovi filmovi Linkoln iz 2012, Minhen iz 2005, Ratni konj iz 2011. (o Prvom svetskom ratu) i mnogi drugi. Sve u svemu, Spilberg je režirao 13 filmova koji su bili nominovani za Oskara u kategoriji najbolji film.

Režirao je i drame/komedije Uhvati me ako možeš iz 2002, sa Leonardom Dikaprijem u ulozi genijalnog prevaranta, i Terminal iz 2004. sa Tomom Henksom, koji je igrao i u mnogim drugim Spilbergovim filmovima. Režirao je i mjuzikl Priča sa zapadne strane 2021, kao rimejk hita iz 1961.

Bolje je slušati, nego govoriti

Spilberg je kao reditelj poznat po tome što gaji dugogodišnja prijateljstva i poslovne saradnje. Ima dara da od velike filmske ekipe napravi organizam. To objašnjava onim što su ga roditelji naučili – da je ponekad bolje slušati nego govoriti. „Kad slušaš, učiš. Život ti postaje mnogo bolji.”

Kroz celu karijeru je sarađivao sa kompozitorom Džonom Vilijamsom, koji je za svoju filmsku muziku čak 52 puta bio nominovan za Oskara, a dobio ga je pet puta.

To što je Spilberg jedan od najbogatijih ljudi u Holivudu leži i u odluci da prvi veći novac, koji je zaradio od Ajkule, uloži u producentsku kuću. Do danas se vrlo uspešno bavi produkcijom, pored pisanja scenarija i režije.

Stiven Spilberg sa suprugom Kejt Kepšo © Everett Collection/Shutterstock.com

Vikendi su za moju decu

Ženio se dva puta i obe žene su mu rođene iste godine; prva je glumica Ejmi Irving rođena u septembru, a druga, sa kojom je i danas u braku, Kejt Kepšo, rođena u novembru 1953. godine. Iz prvog braka, koji je potrajao samo četiri godine, ima sina Maksa Spilberga. U drugom braku bilo je puno dece: Džesika Kepšo iz Kejtinog prethodnog braka, Teo Spilberg, koga je Kejt usvojila pre nego što se udala za Stivena i koga je on usvojio, zatim u braku rođene ćerke Saša i Destri, sin Sojer i usvojena ćerka Mikaela. I svi oni su odrasli i, sem Mikaele, svi rade na filmu ili u pozorištu.

Dok su bili mali, Stiven Spilberg je bio poznat po tome da nije radio vikendom. „Vikendi su za moju decu.”

Iako nikada nije snimio film koji bi se bazirao na životu njegove porodice, Stiven Spilberg kaže: „Najličniji film koji sam snimio je Šindlerova lista. Drugi najličniji film je E. T. vanzemaljac. Za mene je lični film i Boja purpura iz 1985.”

Ipak, film Fabelmanovi iz 2022. delimično je zasnovan na njegovim ličnim iskustvima iz vremena kad je počinjao svoj rad na filmu. Film je nominovan za sedam Oskara.

Naslovna fotografija © Fred Duval/Shutterstock.com