Sama

Nekadašnja šaljiva izjava Tanje Bošković: „Ja sam žena mog života”, danas dobija svoju ozbiljnu etimološku i političku konotaciju.

Naime, Ema Votson, čuvena glumica koja se proslavila ulogom Hermione Grejndžer u filmovima o Hariju Poteru, ovih dana je ponovo skrenula pažnju na sebe. Ova slavna holivudska tridesetogodišnjakinja obznanila je svetu da je „sama sebi partnerka”.

Ludilo sa izmišljanjem novih pojmova u spektru „nove seksualnosti” i „novih kulturnih obrazaca”, dobija na apsurdnosti. Ovaj novi značenjski i društveni konstrukt nije, u stvari, ništa drugo nego narcisoidna verzija životne „samoće”.

Iako su mnogi ovo „samopartnerstvo” duhovito izvrtali i komentarisali, teško je oteti se utisku da iza ove nove sintagme, koja prija svakom „vouk” uhu, stoji neverovatan paradoks. Smišljen kao novi feministički izraz koji podržava koncept društvenih samaca, on u sebi nosi i sasvim suprotnu poruku – stid zbog nemanja partnera, što je duboko mizogini stav, koji ženinu vrednost određuje samo u odnosu na to da li je sama ili „ima nekog”.

S druge strane, biti sama svoj partner – jer je to najbolje moguće društvo, sa svim narcisističkim podtekstima, u stvari samo navodi vodu na vodenicu distopijske budućnosti koja je već počela. Teško je oteti se utisku da je u pitanju slučajnost – poruke poput ovih, koje se direktno ili indirektno šire poput mrlje od mastila, jesu propaganda mladoj generaciji da se ni sa kim ne spaja i da drugi nije bitan.

Iako njena izjava zvuči pomalo kao dosadni oglas za seksualne igračke, ona je ipak inspirativna za sagledavanje očaja u koji je zapala zapadna civilizacija.

Lavirint samoće, tako bi se danas moglo opisati savremeno zapadno društvo.

Jedno istraživanje sa Harvarda od pre dve godine pokazalo je zapanjujuće činjenice – danas su najusamljeniji ljudi između 30 i 45 godina, i za takvo zabrnjiavajuće stanje pre svega je zaslužna tehnologija, zatim slabi odnosi sa porodicom, nedostatak slobodnog vremena, suviše individualistički koncept američkog društva i odsustvo religioznog ili duhovnog života.

„Najveće lukavstvo đavola je da uveri svet kako ne postoji.” A možda je njegovo još veće lukavstvo da uveri ljude da su sami sebi dovoljni.

I sirota „sama svoja partnerka” Ema Votson, kao i milioni drugih izgubljenih u lavirintu samodovoljnosti, žrtve su vrlog novog sveta.