Leonardo Dikaprio – ni nalik Romeu u stvarnom životu

Leonardo Dikaprio, najuporniji holivudski neženja, iznenadiće svoje obožavaoce ulogom u filmu Jedna bitka za drugom koji ovog septembra počinje da se prikazuje u našim bioskopima. Film je dokaz da je zaista mislio ono što je odgovorio na pitanje šta će sve uraditi kad napuni 50 godina. „Snimiću još jedan film”, rekao je, mada su fanovi očekivali da možda konačno najavi brak i decu.

Leovo pravilo i manekenska agencija

Mnogo je do sada bilo komentara i šala na račun ljubavnog života okorelog neženje Leonarda Dikaprija. Pošto se najčešće zabavljao sa manekenkama, tabloidi su pisali da bi se od njegovih bivših devojaka mogla napraviti vrhunska modeling agencija. Nemilosrdni Riki Džervejs na svečanosti dodele Zlatnog globusa rekao je da Dikaprijeva pratilja s početka ceremonije, na kraju postaje prestara za njega. Time je aludirao na tzv. Leovo pravilo, da sa svakom svojom devojkom raskine čim ona napuni 25 godina, koje Dikaprio nije potvrdio, ali nije ni porekao.

Ipak, njegova sadašnja devojka, italijanska manekenka Vitorija Čereti pravilo demantuje time što ima „već” 27 godina. „Nisam nimalo nalik na Romea u stvarnom životu”, rekao je Dikaprio, aludirajući na jednu od svojih ranih uloga.

I pre nego što je 14. novembra prošle godine mirno „preživeo” svoj 50. rođendan, Leonardo Dikaprio je izjavljivao: „Nemam ženidbu u planu. Ali možda se sutra probudim i osetim želju da to uradim.” Rekao je i da nema u planu da ima decu jer brine zbog „uticaja na okolinu”. A na slično pitanje novinara Roling Stone magazina, odgovorio je: „Mislite, da li želim da donesem decu u ovakav svet?”

Zabrinut za budućnost planete

Dikaprio je odavno aktivni borac za očuvanje čovekove okoline, za borbu protiv klimatskih promena i sveopšteg zagađenja planete. I u pozdravnom govoru, primajući svog, za sada jedinog, Oskara (za film Povratnik – Revenant iz 2015), Dikaprio nije propustio da kaže: „Ne uzimajmo ovu planetu zdravo za gotovo!”

Bio je i ambasador Ujedinjenih nacija, gde je održao govor, u kome je rekao: „Stojim pred vama, ne kao ekspert, već kao zabrinuti građanin. Bojim se da svet gleda na klimatske promene kao da su fikcija. Kao da će pretvaranje da su klimatske promene fikcija dovesti do toga da one nekako same od sebe nestanu… Čist vazduh i klima u kojoj može da se živi su neotuđiva ljudska prava.”

Dikaprio je jednom putovao u Rusiju, u Sankt Peterburg, da bi učestvovao na Međunarodnom forumu za očuvanje tigrova, za šta je dao donaciju od milion dolara. Zbog sličnih akcija putovao je i u Butan, Nepal i na druge destiacije.

Svetlo na pitanje starosedelačkih plemena Amerike

Aktivizam Leonarda Dikaprija odnosi se i na očuvanje i revitalizaciju tradicije i kulture domorodačkih naroda Amerike. Tom temom bavio se u filmu Ubistva pod cvetnim mesecom, gde igra prevaranta koji, za račun naftne kompanije, na prevaru uzme zemlju rezervata na kojoj žive domorodački Indijanci. Dikaprijeva producentska kuća Appian Way Productions stoji iza još nekih sličnih igranih i dokumentarnih filmova.

U svojoj dugoj i bogatoj karijeri glumca i producenta, Leonardo Dikaprio se hvatao ukoštac sa mnogim ozbiljnim temama savremenog društva, ali je često igrao istorijske ličnosti. „Možeš da budeš uobražena filmska zvezda, ili možeš da baciš malo svetla na različite aspekte uslova ljudskog života”, rekao je, i sam izabrao ovo drugo.

Ozbiljne teme, velika književnost i istorijske ličnosti

Igrao je u filmovima: Krvavi dijamant iz 2006, o krijumčarenju dijamanata u Mozambiku; Zatvoreno ostrvo iz 2010, o istrazi u izolovanoj mentalnoj ustanovi; Bilo jednom u Holivudu iz 2019, o naličju šou-biznisa, Bande Njujorka iz 2002, o krvavoj epizodi američke istorije 19. veka; Vuk sa Volstrita iz 2013, o maniji zgrtanja para; Uhvati me ako možeš iz 2002, o falsifikatoru.

Takođe je igrao u filmskim adapatacijama kultnih književnih dela, kao što su Romeo i Julija iz 1996. ili Veliki Getsbi iz 2013. Tokom cele karijere igrao je i u biografskim filmovima, kakav je Džej Edgar iz 2011. o Huveru, dugogodišnjem šefu FBI. Želeo je, a nije realizovao film o američkom predsedniku Vudrou Vilsonu. Sa Skorsezeom je planirao, ali nije realizovao film o Ruzveltu, još jednom američkom predsedniku.

Titanik i prijateljstvo sa Kejt Vinslet

Ipak, svetsku slavu Leonardo Dikaprio stekao je ulogom Džeka Dosona u filmu Titanik. Tokom dugog snimanja tog filma, on i Kejt Vinslet postali su veliki prijatelji. Umesto da se otimaju o slavu, izabrali su da podržavaju jedno drugo i takav odnos imaju do danas.

Kad se Kejt udavala, Leonardo ju je doveo do oltara i predao mužu. Jedanaest godina posle Titanika, ponovo su igrali zajedno, ovoga puta bračni par u filmu Revolucionarni put iz 2008, koji je režirao njen tadašnji muž Sem Mendes. Posle premijere, Dikaprio je Kejt poklonio prsten, ali Kejt nije htela da otkrije šta je na njemu ugravirano.

Iako je audiciju za Titanik prošao kad je imao tek 20 godina, malo se zna da je Leonardo Dikaprio tada već imao jednu nominaciju za Oskara, za sporednu ulogu u fimu Šta izjeda Gilberta Grejpa (1993), u kome je glavnu ulogu igrao Džoni Dep.

© Kraft74-Shutterstock.com

Pred kamerama od šeste godine

Sa 20 godina Leonardo Dikaprio imao je ozbiljno glumačko iskustvo jer je pred kamere prvi put stao sa šest godina, kad je snimio reklamu za žvake.

Dikaprio je rođen u Los Anđelesu, ali su mu se roditelji, majka sekretarica i otac crtač stripova, razveli kad mu je bilo godinu dana. Podizala ga je majka, koja je često radila i po tri posla da bi ih prehranila, a stanovali su u onim delovima grada koje je on kasnije nazivao „geta Holivuda”. Tu je video šta droga učini ljudima i zbog toga je celog života ostao „potpuno čist”. Tokom detinjstva, majka ga je često vodila kod svoje majke u Nemačku, zbog čega on tečno govori nemački. Osim nemačkih, Leonardo ima i italijanske i ruske gene.

Najviše motivisana stalnim manjkom para, a i da bi ga sklonila sa ulice, majka ga je sa šest godina odvela u agenciju za talentovanu decu, kakvih je u prestonici šou-biznisa bilo na svakom koraku. Njemu se tamo dopalo, a dopao se i on kamerama.

Da bi se zahvalio majci, mnogo godina kasnije, na dobrotvornoj aukciji u Kanu, Leonardo se nadmetao sa Paris Hilton za jednu Šanel torbicu, koju je na kraju kupio i poklonio majci.

Kao tinejdžer igrao uz De Nira

Posle reklama, Leonardo je igrao u nekoliko TV serija, pa male uloge u filmovima. Sve u svemu, kao dete i kao tinejdžer, Dikaprio je sve vreme radio i zarađivao. Možda zato kaže: „Moja omiljena boja je tamnozelena. To je boja prirode, novca i mahovine.”

Kada je izabran da 13. maja ove godine u Kanu preda Zlatnu palmu za životno delo Robertu de Niru, Leonardo Dikaprio je u govoru otkrio ne samo da je najviše o glumi naučio upravo od De Nira, već i De Nirovu ključnu ulogu u svojoj karijeri.

Leo je bio jedan od 400 tinejdžera koji su želeli ulogu u filmu Dečakov život iz 1993. Audicija je bila duga i naporna. Na kraju su De Nira pitali koji mu se dečak najviše svideo, a on je rekao: „Drugi otpozadi.” Taj drugi otpozadi bio je Dikaprio. Uloga dečaka Tobija bila je vrlo zahtevna jer se radilo o žrtvi očuhovog zlostavljanja, a Leo je to odigrao tako dobro, da je ostao prijatelj sa De Nirom do danas.

Borba sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem

Fokusiranost na rad od malih nogu i posvećenost majke i bake, koja je doživela 93 godine, pomogli su Leonardu Dikapriju da primiri opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP) koji ga je pratio od ranog detinjstva. Međutim, dok je radio na filmu Matina Skorsezea Avijatičar iz 2004. godine, gde je igrao Hauarda Hjuza, ekscentričnog milionera i ljubitelja avijacije, koji je i sam imao OKP, Leovo stanje se pogoršalo. Tako se paralelno borio i sa ulogom i sa svojim ličnim smptomima.

Kompulsije su Leonardu Dikapriju branile da stane na presek ili pukotinu na stazi, primoravale ga da nagazi na određenu tačku poda teretane, da po nekoliko puta prođe kroz ista vrata i na slične repetitivne radnje. To mu je zagorčavalo život, a primećivale su i kolege na setu.

Dikaprio je pristupio redovnim terapijama i redovnoj prepisanoj medikamentoznoj terapiji i sada taj poremećaj drži pod kontrolom. On je o tome u više navrata otvoreno govorio. Pričao je kako ga je taj poremećaj usporavao u radu, a u život mu unosio anksioznost, ali i o odluci da ne dozvoli opsesivnim mislima da rukovode njegovim životom i o odbrambenim tehnikama koje primenjuje i koje mu donose smirenost kojom odiše na javnim nastupima.

Skuplja filmske plakate i gaji pčele

Leonardo Dikaprio do sada je osvojio jednog, a bio nominovan za šest Oskara. Bio je nominovan i osvoijio i druge najvažnije nagrade, svrstan je među najbolje glumce svih vremena, poneo titule najseksepilnijeg i slične. Radio je sa najvećim režiserima svoga vremena, od Kamerona, preko Spilberga i Vudija Alena do Skorsezea. Sa Skorsezeom je snimio šest igranih filmova i jedan dokumentarini, The Audition.

Svojim imanjem upravlja promišljeno. Za sebe kaže da zaparavo i nije naročito ekstravagantan: „Ne letim privatnim avionima, nemam telohranitelje i ne kupujem blesave stvari. Imam par kuća ovde-onde. Kupio sam vrlo skup sat i kupiću relativno skup filmski plakat, original za Bagdadskog lopova iz 1940. Volim filmske plakate.”

Uz ovo, Leonardo Dikaprio voli da kuva, ali kaže da je za dobar ukus potrebna duga i strpljiva priprema. Takođe voli i gaji pčele na svom imanju.

© Andrea Raffin / Shutterstock.com