Cveće zla

Da li ste primetili – u ovom našem lokalnom haosu, i u ovom globalnom haosu, otežalom od užasnih vesti i još užasnijih prognoza o tome kako ulazimo u Treći svetski rat, kako nas očekuju glad, i nove epidemije, i građanski ratovi, i besmisao i bezumlje, i užasi apokalipse svake vrste – jednu pojavu koja zaista privlači pažnju?

Ovdašnji mediji, pogotovo oni koji imaju „najširu čitalačku publiku”, kao da ne mogu da se nasite užasa. Kao da im nikada nije dovoljno strahota, smrti, nesreća, gladi, bede i očaja svake vrste, pa vrlo često pribegavaju recikliranju loših vesti.

Skoro svakoga dana bombarduju nas vestima o tome kako je „na današnji dan” pre deset godina neki manijak u nekom selu ubio dve devojke, ili „na ovom mestu stravična nesreća” koja se dogodila ko zna kada, ili „tuga do neba – umro poznati glumac” (koji je igrao u seriji koja se ovde nikad nije emitovala i umro je prirodnom smrću u 95. godini), ili se do tančina prepričavaju detalji bolesti neke poznate ličnosti koja nas je napustila odavno, kao da nemamo dovoljno aktuelnog, svakodnevnog lokalnog mraka, tuge i nesreća.

Proizvodnja loših vesti, nažalost, pokazala se kao svojevrsni medijski lepak za čitaoce, koji donosi zaradu – u eri digitalne stvarnosti, mediji žive od klikova, pa se „strah”, „šok” i „očaj” ispostavljaju kao „privlačne” emocije za raspirivanje „radoznalosti”.

Sintagma „medijski mrak” sada je dobila svoje prošireno značenje – svet se ne može držati u neprestanoj distrakciji, brizi i anksioznosti, bez redovne proizvodnje mraka. Crnilo informativne galaksije sada postaje bukvalno, a teza da je užas isplativ dobija svoju svakodnevnu morbidnu potvrdu.

Mediji se tako ispostavljaju kao globalni industrijski kompleks straha i besmisla.

U šta se svet pretvorio sa ovim redovnim porcijama loših vesti, svežih ili bajatih, svejedno? Ili je oduvek bio ovakav?

Čuveni francuski pesnik Šarl Bodler u Cveću zla ima jedan stih, koji danas deluje skoro proročki:

„Vrag i drži konce što nas miču jadne!

Odvratni nas predmet privlači i mami,

Svakog dana korak silazimo sami

Bez groze, put pakla kroza tmine smradne.”