I smetnja, i ljubav

U društvu se stalno čuje neki glas koji se žali na dečju graju – na plaži, ili tokom boravka na nekom mestu u vreme godišnjeg odmora…

Glas koji se jače ili slabije žali, kuka da mu strašno smeta kad, nedajbože, neko dete prođe s koficom, pa nekog, nedajbože, polije vodom. Kad neko zaplače zbog soli koja mu upadne u oko, a taj neko ima od nula do 36 meseci, otprilike.

Takođe, obično te iste osobe imaju primedbe kad te opasne male osobe plaču u avionu na primer, kad im smeta vrućina, promena pritiska ili, jednostavno, nisu ranije išli avionom i, jednostavno, negoduju, a ne znaju kako drugačije da iskažu svoju muku, osim aktivnim plakanjem.

Roditelj treba da bude spreman da se duboko klanja i izvinjava ako mu potomak svojim malim nogama upire u sedište ispred sebe. To se shvata urotom protiv lika i dela osobe ispred, i moraš biti spreman sa unapred pripremljenim izvinjenjem, kao da je tebi naročito lepo što dete od 18 meseci ne možeš da naučiš tim dvorskim veštinama pred ulazak u avion.

Bebe, da podsetim, takođe ne vladaju mogućnostima da kolutaju očima, mrmljaju ili poluglasno negoduju kad veći od njih pokazuju najgore osobine svoje vrste.

Kod nas u zemlji, svake godine nestane jedno omanje mesto zbog manjka beba. Ovi koji uspeju da se rode, i pored manjka obdaništa, nestabilne ekonomske situacije, količine neplaćenih alimentacija, sačeka ne tako raspoložena grupa aktivnih žalilaca.

Toliko je sve nestabilno od novih polova, rodova, ratova i ostalih poznatih i nepoznatih protivnika porodice, da svima kojima deca smetaju na plaži, u avionu, predlažem da leto provedu u biblioteci.

Em prohladno, em se sigurno niko ne dere. A mogu da im obećam da će biti sami, jer kome danas treba još i da čita knjige po ovoj vrućini.

Dok kuvam riblju čorbu, ne tvrdim, samo kažem.

Više dece, manje svega drugog.

Pomiluj nas Bože po velikoj milosti svojoj. Psalam 50