En Drujan, u sećanje na supruga Karla Sejgana, upustila se u nastavak kultnog serijala Kosmos: Mogući svetovi
Nastavak serijala o kosmosu potpisuje Sejganova udovica, koja je bila i koscenarista prve kultne TV serije Kosmos: Lično putovanje
Epizodom Izgubljeni grad života počelo je emitovanje druge od tri sezone najboljeg do sada nastavka serijala Kosmos, jednog od najomiljenijih TV ostvarenja koja pamtimo. Kad se pre 40 godina pojavio serijal Kosmos: Lično putovanje, koji se bavio sadašnjošću, prošlošću i budućnošću svemira, osvojio je neočekivano široku publiku, a svog autora, astronoma Karla Sejgana (tada smo ga zvali Sagan) učinio megazvezdom.
Sejgan više nije živ, ali novi serijal pod imenom Kosmos: Mogući svetovi, kao scenarista, reditelj i producent potpisuje njegova udovica En Drujan, na čelu ekipe uglednih profesionalaca. Međutim, En nikako nije žena koja krčmi posthumnu zaostavštinu uspešnog muža, jer je ona od prvog dana bila saradnik i na prvom serijalu Kosmosa potpisana je kao koautor. Od tada je za svoj rad dobila i Emi i Pibodi nagradu za pisanje o nauci.
En Drujan otkriva da ćemo u narednim epizodama gledati „jednu optimističnu verziju budućnosti”
Skupa cena radi budućnosti
„Nauka je ključ bolje budućnosti”, smatra En. Za sebe kaže da nije naučnik, već „lovac–sakupljač priča”. Za ovaj poduhvat, En je našla inspiraciju u jednoj Ajnštajnovoj rečenici, koju je izgovorio otvarajući Svetsku izložbu u Njujorku 1939. Tada je Ajnštajn rekao da nauka neće ispuniti svoju svrhu, kao što umetnost već jeste, dok njeno unutrašnje značenje ne prodre u svest ljudi.
En Drujan otkriva da ćemo u narednim epizodama gledati „jednu optimističnu verziju budućnosti”. Ona upozorava da su naučnike kroz istoriju ignorisali, a mnogi od njih su platili skupu cenu svome vremenu, radi budućnosti za koju su znali da je lično neće doživet. Pokušavajući da ispravi barem neke nepravde, jednu epizodu posvetila je Aleksandru Šargaju, čije ime je uglavnom nepoznato, mada je prvi uočio svojstva gravitacije, koja su kasnije omogućila putovanja u kosmos. U rovu Prvog svetskog rata napisao je knjigu Vama, koji ćete slati rakete na Mesec. Knjiga sadrži složene jednačine bez kojih ne bi bilo ni Vojadžera, a prva rečenica glasi:„Nemojte se plašiti”. Serijal otkriva tajne nestalih civilizacija na Zemlji, kao i tajne planeta našeg solarnog sistema, ali ne zanemaruje ni mikrokosmose sadržane u ljudskom mozgu ili genomu.
Tokom dvadeset godina zajedničkog života sa Karlom Sejganom spajala ih je moć nauke i moć priče
Kad nauka nije za devojčice
En takođe govori o poniženjima i ometanjima na koja su nailazile i još uvek nailaze devojčice koje žele da se bave naukom. I sama je imala takvo iskustvo. Na času matematike u srednjoj školi, profesor je na tabli napisao formulu za izračunavanje površine kruga. Osetila je oduševljenje i podigla ruku da pita važi li to pravilo za sve krugove u celom svemiru. Profesor joj je rekao: „Nemoj da postavljaš glupa pitanja.”
Otišla je da studira istoriju i književnost. Ali već na prvim godinama studija zanele su je sudbine prvih antičkih mislilaca koji su postavljali suštinska pitanja. Napustila je fakultet i sama nastavila da se obrazuje. Kad je upoznala Karla, spojila ih je, kako kaže, „ista talasna dužina”. Tokom dvadeset godina zajedničkog života spajala ih je moć nauke i moć priče. Taj njihov spoj prijatelji su zvali „više nego dva uma”.
Zajedničko pisanje –okvir ljubavi
„Ne želim da pravim idealnu sliku našeg odnosa, bez svađa i teških perioda, ali ono što je bilo važno: stalno smo želeli da budemo zajedno. Zajedničko pisanje bilo je okvir naše ljubavi”, seća se En. Pisali bi po ceo dan, a onda razmenjivali rukopise. Kad bi bili razdvojeni, makar i samo na nekoliko sati, imali bi potom toliko toga da pričaju jedno drugom.
„Htela sam da predočim ljudima koji zbog profita uništavaju i zagađuju planetu kakav će svet biti ako ne promene stav i ponašanje”
Divila mu se zbog načina na koji se nosio sa dugom i teškom bolešću, a sada, kad već 22 godine živi bez njega, i mada ne idealizuje, shvata da je glas kao Karlov potrebniji no ikad. U sećanje na Karla upustila se u projekat novog Kosmosa. „Htela sam da predočim ljudima koji zbog profita uništavaju i zagađuju planetu, kakav će svet biti ako ne promene stav i ponašanje”, objašnjava En Drujan i podseća na Ajnštajnove reči o potrebi da nauka prodre u svest ljudi.