zdravi-i-lepi
Da vam krpelji ne pokvare uživanje u prirodi - To sam ja
Žena i pas u prirodi

Da vam krpelji ne pokvare uživanje u prirodi

Kada hodate po šumovitim ili travnatim površinama na kojima žive krpelji, koristite sredstva za zaštitu od insekata na odeći i celoj izloženoj koži

Lajmska bolest (LB) je 1975. godine prvi put prepoznata u gradu Old Lajm, Konektikat (SAD). Kod neobično velikog broja dece u ovom gradu bio je dijagnostikovan juvenilni reumatoidni artritis, što je pokrenulo istraživanja. Otkriveno je da je većina dece sa ovim oboljenjem živela u blizini šumovitih područja, gde je bilo krpelja, i da su se prvi simptomi bolesti javljali u letnjem periodu, što se podudaralo sa sezonom krpelja.

Takođe, neki su potvrdili da su imali kožne promene (erithema migrans – EM) pre pojave artritisa, a mnogi da su prijavili ubod krpelja na mestu kožnih promena. Izolovanjem B. burgdoferi iz krpelja (1982. godine izolovao ga je naučnik Vili Burgdorfer) utvrđeno je da je za pojavu artritisa u ovom gradu kod dece odgovorna LB.

Lajmska bolest (LB) je 1975. godine prvi put prepoznata u gradu Old Lajm, Konektikat (SAD). Kod neobično velikog broja dece u ovom gradu bio je dijagnostikovan juvenilni reumatoidni artritis, što je pokrenulo istraživanja. Otkriveno je da je većina dece sa ovim oboljenjem živela u blizini šumovitih područja, gde je bilo krpelja, i da su se prvi simptomi bolesti javljali u letnjem periodu, što se podudaralo sa sezonom krpelja.

Takođe, neki su potvrdili da su imali kožne promene (erithema migrans – EM) pre pojave artritisa, a mnogi da su prijavili ubod krpelja na mestu kožnih promena. Izolovanjem B. burgdoferi iz krpelja (1982. godine izolovao ga je naučnik Vili Burgdorfer) utvrđeno je da je za pojavu artritisa u ovom gradu kod dece odgovorna LB.

Rasprostranjenost lajmske bolesti

LB se javlja samo u određenim geografskim područjima u kojima su ekološki uslovi pogodni za održavanje ove zoonotske bolesti (SAD, Kanada, Evropa, Rusija, Kina i Japan). U Evropi se većina slučajeva javlja u skandinavskim zemljama i centralnoj Evropi, iako se slučajevi prijavljuju širom Evrope.

Većina slučajeva LB u SAD javlja se u Novoj Engleskoj, državama Srednjeg Atlantika, Viskonsinu i Minesoti. Takođe se javlja, iako mnogo ređe, na pacifičkoj obali, prvenstveno u severnoj Kaliforniji i Oregonu. U Aziji LB obuhvata Evroaziju, od Japana do zapadnog dela Rusije. Iako je geografska distribucija ove bolesti sve veća, ona ukazuje na postojanje geografskog ograničenja bolesti.

Lajmska bolest (LB) se javlja samo u određenim geografskim područjima u kojima su ekološki uslovi pogodni za održavanje ove zoonotske bolesti

Koliko često se javlja lajmska bolest?

Poslednjih godina broj prijavljenih slučajeva, na osnovu pasivnog nadzora, u SAD je porastao sa 25.000 na 35.000 godišnje. Prema podacima aktivnog nаdzora Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) godišnje se u SAD dijagnostikuje LB kod oko 300.000 ljudi. Neka istraživanja čak sugerišu da se LB javlja kod milion ljudi godišnje.

Lajmska bolest u Beogradu

Prema podacima Savetovališta za LB Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, koje je otvoreno 1987. godine, do kraja 2017. godine od LB je obolelo oko 6.400 stanovnika Beograda. Kod 78 odsto obolelih bilo je prisutno karakteristično crvenilo na mestu uboda krpelja (erythema migrans), a 6,8 odsto osoba imalo je asimptomatsku infekciju.

Kod 68,8 odsto osoba bolest se završila u prvoj fazi, kod 20,1 odsto u drugoj i kod 4,3 odsto u trećoj fazi bolesti. Među obolelima drugog i trećeg stadijuma podjednako su se često javljala oštećenja zglobova i nervnog sistema, a najređe srčane manifestacije. Najveći broj registrovanih slučajeva je tokom maja, juna i jula.

Na području Beograda oko 25 odsto krpelja „nosi” uzročnike LB, ali ne znači da će posle svakog ujeda krpelja, čak i zaraženog, doći do obolevanja

Verovatnoća za obolevanje od LB

Kolika je verovatnoća da osoba zbog ujeda krpelja dobije lajmsku bolest? Mala. Procenat zaraženih krpelja je mali, a osim toga ovaj procenat zavisi od područja. Na području Beograda oko 25 odsto krpelja „nosi” uzročnike LB. Osim toga, ne znači da će posle svakog ujeda krpelja, čak i zaraženog, doći do prenosa infekcije i obolevanja. U većini slučajeva, krpelj mora biti pričvršćen na koži čoveka najmanje 36–48 sati pre nego što se bakterija LB prenese. Ubod krpelja je bezbolan, jer u njegovoj pljuvački postoji prirodni anestetik.

Da li se LB prenosi sa čoveka na čoveka?

Nema dokaza da se LB prenosi sa čoveka na čoveka. Nelečena LB tokom trudnoće može dovesti do infekcije posteljice. Širenje LB sa majke na fetus je moguće, ali je retko. Na sreću, uz odgovarajuću antibiotsku terapiju, nema povećanog rizika od neželjenih ishoda na trudnoću (npr. mrtvorođeno dete). Nema objavljenih studija koje su procenjivale razvojne ishode dece čije su majke imale LB tokom trudnoće.

Bakterija borelija može se naći u telesnim tečnostima, kao što su: pljuvačka, urin i majčino mleko. Nema čvrstih dokaza da se LB širi sa osobe na osobu kontaktom sa telesnim tečnostima. To znači da se LB ne prenosi ljubljenjem, kijanjem i kašljanjem.

Nema izveštaja o tome da se LB prenosi na odojče majčinim mlekom. Ako je dojilji dijagnostikovana LB, uverite se da vaš lekar to zna, kako bi mogao propisati antibiotik koji je bezbedan za upotrebu tokom dojenja.

Možete li dobiti LB transfuzijom krvi?

Nema dokumentovanih slučajeva prenošenja LB transfuzijom krvi. Ali, B. burgdorferi je izolovana iz ljudske krvi, a istraživanja iz 1990. godine su pokazala da bi borelije mogle preživeti normalne procedure skladištenja u bankama krvi. Zbog toga se ljudima koji se leče od LB ne preporučuje da daju krv.

Da li se LB može dobiti seksualnim kontaktom?

Nema direktnih dokaza da se LB prenosi seksualnim kontaktom. Nekoliko studija na životinjama o prenošenju LB polnim kontaktom pokazalo je da se to u nekim slučajevima ipak događa. Ovakva istraživanja nije etički sprovesti na ljudima, kao što je to u prošlosti rađeno sa sifilisom.

Studija iz 2014. godine otkrila je žive borelije u spermi i vaginalnim sekretima ljudi sa potvrđenom LB. Ali to ne znači nužno da postoji dovoljno spiroheta za širenje infekcije. Pojava LB kod seksualnih partnera može da bude rezultat činjenice da oni žive u istom domaćinstvu i da mogu da se zaraze ujedom krpelja, čak i ako se jedan ili oba partnera ne sećaju da su ugrizeni.

Da li insekti prenose lajmsku bolest?

Insekti, kao što su komarac, muva ili buva, ne prenose LB na ljude.

Ako ste imali LB, nemojte pretpostavljati da se ne možete ponovo zaraziti. LB možete dobiti više puta

Da li kućni ljubimci prenose lajmsku bolest?

Iako psi i mačke mogu da obole od LB, nema dokaza da šire bolest direktno na svoje vlasnike. Međutim, kućni ljubimci mogu uneti zaražene krpelje u kuću ili dvorište. Razmislite o zaštiti svog ljubimca, a možda i sebe, upotrebom repelenata.

Sindrom lajmske bolesti nakon lečenja

Ako se osoba leči od LB antibioticima, ali i dalje ima simptome, to se naziva sindrom LB nakon lečenja ili postlajmski sindrom. Oko 10–20 odsto ljudi sa LB doživljava ovaj sindrom, prema članku iz 2016. objavljenom u New England Journal of Medicine. Uzrok je nepoznat.

Veći rizik od sindroma LB nakon lečenja imaju osobe kod kojih infekcija nije pravovremeno prepoznata, pa je prešla u hroničnu fazu, ili ako se osobe ne leče preporučenim antibioticima. Međutim, čak i ljudi koji primaju terapiju antibioticima su u opasnosti. Pošto je uzrok sindroma LB nakon lečenja nepoznat, ne postoji način da se utvrdi da li će preći u hroničnu fazu.

Postlajmski sindrom može uticati na pokretljivost i kognitivne sposobnosti. Lečenje je prvenstveno usmereno na ublažavanje bolova i nelagodnosti. Većina ljudi se oporavi, ali to može potrajati mesecima ili godinama.

Simptomi sindroma nakon lajmske bolesti slični su onima koji se javljaju u ranijim fazama (umor, poteškoće sa spavanjem, bolovi u zglobovima ili mišićima, bol ili otok u velikim zglobovima, poput kolena, ramena ili laktova, poteškoće u koncentraciji i problemi sa kratkotrajnom memorijom, problemi sa govorom i drugo).

Ako vas ujede krpelj, obratite se svom lekaru. Osoba treba da bude pod nadzorom lekara 30 dana zbog moguće pojave simptoma i znakova LB

Prevencija lajmske bolesti

Najbolje mere prevencije u slučaju boravka u prirodi su: korišćenje sredstava koja odbijaju insekte svojim mirisom (repelenti), nošenje svetle odeće (da bi se lakše uočio krpelj), kao i odeće koja pokriva ruke i noge, sa uvlačenjem nogavica u čarape (što doprinosi smanjivanju površine kože koja može biti izložena ubodima krpelja), kao i izbegavanje područja gde ima krpelja.

Dezinsekcija krpelja se sprovodi na javnim i privatnim travnatim površinama, kao npr. u parkovima, baštama, dvorištima i sl. Takođe je neophodno uređivati zelene površine (košenje, uklanjanje opalog lišća, spaljivanje rastinja itd.).

Kada hodate po šumovitim ili travnatim površinama na kojima žive krpelji, koristite sredstva za zaštitu od insekata na odeći i celoj izloženoj koži. Šetajte po sredini staza, da biste izbegli visoku travu. Važno je pregledati i oprati odeću posle svakog boravka u prirodi. Prilikom provere krpelja, pažljivo pregledajte kožu i vlasište. Proverite svoje ljubimce na krpelje.

Ako ste imali LB, nemojte pretpostavljati da se ne možete ponovo zaraziti. LB možete dobiti više puta.

Ako vas ujede krpelj, obratite se svom lekaru. Osoba treba da bude pod nadzorom lekara 30 dana zbog moguće pojave simptoma i znakova LB. Rana intervencija antibioticima može smanjiti rizik od razvoja hroničnih simptoma.