Da li je nežno roditeljstvo dobro ili loše za našu decu?
Roditeljski stilovi su već dugo tema rasprava, a poslednjih godina nežno (blago, meko, ponekad ga nazivaju i plišano) roditeljstvo preuzima primat. Ovaj pristup stavlja akcenat na razumevanje i emocionalnu podršku, dok stroga disciplina postaje retkost. Ali da li je to zaista najbolji model za odrastanje dece? Jedan članak o roditeljstvu koji smo nedavno pročitali podstakao nas je da i mi napišemo nešto na tu temu.
Kritika nežnog roditeljstva
Nedavno je Tajms objavio članak u kome piše o Ketrin Birbalsing (Katharine Birbalsingh), poznatoj kao najstrožoj direktorki u Britaniji, u kojem se iznosi njen stav da su moderni roditelji suviše popustljivi. Ona tvrdi da ovaj pristup umanjuje roditeljski autoritet i ostavlja decu nespremnom za izazove stvarnog života. Smatra da su tradicionalna pravila i disciplina nestali, kao i da roditelji danas češće biraju da budu prijatelji svojoj deci umesto da postavljaju jasne granice.
Dva ekstrema – strogo ili previše popustljivo
Roditeljski stilovi se kreću između dve krajnosti: strogog vaspitanja, koje zagovara Ejmi Čua (Amy Chua), poznata po konceptu tigar roditeljstva i potpuno popustljivo vaspitanje koje promovišu Sara Okvel Smit (Sarah Ockwell-Smith) i Filipa Peri (Philippa Perry).
Kada gledamo ta dva pristupa, kao da gledamo klatno koje je otišlo u ekstrem: s jedne strane u ekstremnu disciplinu, a s druge tamo gde discipline maltene uopšte nema.
Gde se onda nalazi idealan balans?
Shutterstock.com
Autoritativno roditeljstvo – zlatna sredina
Neurološka istraživanja pokazuju da je tzv. autoritativno roditeljstvo, ono koje kombinuje ljubav i disciplinu, najefikasniji model. Ovaj pristup ne favorizuje ni strogu kontrolu ni potpuno popuštanje, već deci pruža sigurnost uz jasna pravila.
Savremeni izazovi roditeljstva
Društvene mreže, blogovi i podkasti nude savete o roditeljstvu, ali se često propagira model koji nije deo porodične tradicije, odnosno nije model koji su roditelji poneli iz svoje kuće. Roditelji danas moraju da uče i da se prilagođavaju novim metodama, što nije jednostavno. Sve se menja munjevitom brzinom: i sam tempo života postaje ubrzan, mogućnosti rastu, ali to rezultira i iscrpljenim roditeljima, što otežava doslednost u vaspitanju. Nije lako da u svakoj situaciji emocije ne nadjačaju racio.
Čini se kao da su 1960-ih roditelji bili „problem”, postojao je veći jaz između dece i roditelja. Deca su išla u školu i tamo su učena vrednostima i disciplini, „da roditelji ne bi poludeli”. S druge strane, danas se informacije mnogo brže šire, postoje razni saveti na Instagramu i drugim platformama koji podržavaju trend blagog roditeljstva; kao da su to sada saveti roditeljima „da deca ne bi poludela”.
Tu su saveti da treba da ih zaštitimo od nesigurnosti, naših nervoza i ljutnji itd. A onda se postavlja pitanje: Da li ih tako pripremamo za pravi život/realnost?
Shutterstock.com
Kako pronaći balans?
Ključ je u fleksibilnosti i prilagođavanju. Svaka generacija nosi svoje izazove i nema univerzalnog rešenja. Bitno je deci pružati mnogo ljubavi, pokazivati im da smo na njihovoj strani i da je bitno da razumeju zašto od njih tražimo neke stvari, odnosno da to sve radimo jer kao zrele osobe sa iskustvom ipak znamo da je to dobro za njih. I svaki trenutak kada su raspoloženi za razgovor treba da posluži kao prozor kroz koji može da se provuče neka poruka, jer kada su ljuti, onda se ne razgovara, ne vaspitava itd.
Deci je važna podrška, ali istovremeno je vrlo bitno postaviti jasna pravila koja im pomažu da se razviju u odgovorne osobe, dok roditeljski stil ne bi trebalo da bude diktiran trendovima već kombinacijom iskustva, edukacije i intuicije.
A šta vi mislite? Da li je blago roditeljstvo najbolji pristup ili je potrebno više strukture?
Naslovna fotografija – Shutterstock.com