Aleksandra Janković: Posle najboljih dolaze najnajbolje godine

U svemu možemo naći nešto zabavno, veselo. E, to će nam praviti prvo osmeh, pa smeh, a onda plastičari neće imati šta da nam podižu – od smejanja ćemo dobiti jake facijalne mišiće

1. Postoje nepoželjna pitanja za ženu, naročito ono ironično – žene se ne pitaju za godine?

Neprijatnost nekog pitanja nije u samom pitanju, već u doživljaju i osećanju tog pitanja same upitane osobe. Za svakog postoji neprijatno pitanje. To su ljudske neuralgične tačke, pa kad neko postavi „neprijatno” pitanje, hemijska reakcija tela je – da protrneš. Organizam doživi šok, stres. Kao da te hiljadu iglica proburazilo u sekundi. Užasna stvar, zar ne? Često se desi da neko ko postavi „neprijatno” pitanje i ne zna da ga je postavio, ali tvoj organizam već je doživeo izvesnu smrt na trenutak. Čemu to služi? Čemu služi takva reakcija koja je pohrlila direktno iz podsvesti? Upravo da se pozabavimo temom koja nam je „neprijatna”. Sam organizam radi u našu korist. „Neprijatna” pitanja mogu nam biti putokazi za vlastite napretke. Uopšte nije važno ni ako vam neko ciljano postavi takvo pitanje, znajući da će vam izazvati neprijatnost. Uvek, ali uvek, možemo to okrenuti u našu korist. Neće uvek ići lako i brzo, to svakako, ali i ne treba. Stepen neprijatnosti uzrokovaće dužinu trajanja razrešenja. To je proces. Još uvek s ponosom izgovaram svoje godine, priznajem da mi godi kad čujem reakcije iznenađenja, jer misle da sam mlađa od trenutnih godina. A šta to govori? Da će svanuti dan kada će mi to biti problem. Znam da hoće. Kako znam? Tako što skoro svako jutro kažiprstima povlačim kožu sa obraza ka ustima, pa onda kapke, pa pućim gornju usnu koja se sve slabije da napućiti. To su sve ludosti koje mi žene sebi dozvoljavamo, kao da nemamo dovoljno dnevnog pritiska i bez tog opterećenja godina. A upravo u zrelim godinama leži sva radost i mir, bar je to moje iskustvo. Za mene je, recimo, neprijatno pitanje bilo zašto nemam svoj stan, a imam 45–46 godina. I tu ne važi priča o stanu, već o sopstvenom osećaju neuspešnosti, nesposobnosti, neostvarenosti… jer, zaboga, imati svoj stan je opšte mesto. I onda se pozabaviš tim osećanjima, a ne stanom. Mic po mic stigneš do rešenja zašto nemaš stan, a imaš 48 – i neprijatnosti više nema. A kad nema neprijatnosti, onda nema ni takvih pitanja.

Upravo u zrelim godinama leži sva radost i mir, bar je to moje iskustvo

2. Kako ste se spremili za prvi romantični sastanak?

Tako što sam dečku koji mi se dugo sviđao (a bio mi je prijatelj) priredila izvesni haos (smeh). Naime, nisam znala kako da ga smuvam (a bilo mi je glupo i nezanimljivo da mu samo kažem da mi se sviđa ili da sam „zaljubljena” u njega) i onda sam smislila da objavim da se udajem. Otišla sam u fotokopirnicu, detaljno osmislila i dizajnirala svadbenu pozivnicu sa svim detaljima, štampala u nekih desetak primeraka, poslala mu na kućnu adresu. Kad je dobio, bio je prilično zbunjen, pozvao me telefonom i pitao da li je moguće da ću se udati?! Znao je za neku moju simpatiju, ali nije verovao da je to otišlo tako daleko. Pitala sam da li dolazi na svadbu, rekao je – da. Predložila sam da se vidimo isto popodne da mu ispričam kako se sve to dogodilo. Narednih par sati ispuštala sam samo krike po kući, sestra se smejala i zabavljala, a ja nisam znala kud ću i šta ću sad. Došao je po mene, otišli smo na zidić tadašnjeg hotela Split, gledali u more, ja sam se tresla i pričala o izmišljenoj svadbi. Kad mi je dosadilo da lupetam, priznala sam da sam sve izmislila i uredila samo da bih mu rekla da sam mesecima zaljubljena u njega. Bio je potpuno zapanjen. Počeo se smejati kao lud. To je bio moj prvi dečko. Prva ljubav. Bili smo dve godine nerazdvojni. Imala sam 17 godina.

Uspeh je za mene danas to što više nisam ljuta, što nikada nisam mrzela, što se nikada nisam svetila, što sam očuvala svoj vedar duh i veru u život, iako je to stalno na ispitu

3. Za uspeh u životu važna je podrška i blagonaklonost okoline (prijatelja, porodice, mentora…) ili lična srčanost?

Ja i ne znam tačno šta znači uspeh. To je tako relativan pojam. Promenjiv. Dugo sam se osećala neuspešnom, samo zato što mi se želje nisu ispunjavale sad i odmah. Vaspitavana sam u socijalizmu u kome je važila stabilna srednja klasa i podrazumevao se standard „posao, muž, deca, kola, stan”. Taman što sam izašla iz puberteta, sve se okrenulo naopako i od tog vaspitanja ostali su obrasci koji u novom vremenu nisu naišli na plodno tlo.

Danas mi se čini da je uspeh svaki proživljeni dan. Uspeh je za mene danas to što više nisam ljuta, što nikada nisam mrzela, što se nikada nisam svetila, što sam očuvala svoj vedar duh i veru u život, iako je to stalno na ispitu. Hvala mojim roditeljima i sestri što su me podržali da budem svoja. Podrška porodice svakako je važna, ali kad i ona izostane, opet imaš sebe samog da poguraš, pomaziš i kreneš dalje.

4. Šta ste naučili o sebi od kada ste postali poznati?

Biti poznat je mač sa dve oštrice, s tim valja biti oprezan! To ume da umara, jako da umara, ali upravo to razvija veštinu „biti prisutan ali ne i zastupljen”, nekako uvek svež i nov

Biti poznat je isto tako relativna stvar kao i uspeh, ali može mnogo da te nauči o sebi samom. Nije mi promenilo karakter i zbog toga sam jako srećna. Ipak mi se sve to desilo kad sam imala 32 godine i porodicu, već ozbiljan život i iskustva iza sebe. Već tada me je malo šta moglo fascinirati. Iako mi je bilo važno da sam priznata u profesiji i da je vidljivo to što radim, da imam svoju publiku, to nikada nije bilo osobito značajno u mom životu. Naučila sam da su moja privatnost i moj mir, moja sloboda, najvažnije stvari u životu. Naučila sam da sam odlučna, stabilna i hrabra, naučila sam šta su mi prioriteti. Biti poznat je mač sa dve oštrice, s tim valja biti oprezan! To ume da umara, jako da umara, ali upravo to razvija veštinu „biti prisutan ali ne i zastupljen”, nekako uvek svež i nov. Mene su, na primer, oduvek zanimali ljudi koji su uticajni i važni, a nisu poznati, nisu baš vidljivi. Oni što furaju starke i farke, a imaju milijarde.

Volim ove zrele godine jer napokon mogu da vidim sopstvene napretke i da sebi to priznam, pa i vama

5. Danas, realno i simbolično, nalazite se tamo gde ste nameravali pre dve decenije?

Ni najmanje! Sve je sasvim suprotno od onoga što sam mislila da će se desiti. Iskrena da budem, slabo se sad i sećam šta je tačno bio plan, pa se zato valjda nije ni ostvario (smeh). Važno je da sam sa ovim ko sam i gde sam – izuzetno zadovoljna.

Umem da razumem. I volim to da radim. Volim ljude generalno

6. Koji je Vaš poseban, skriveni talenat – super power?

Umem da slušam i da čujem šta mi ljudi govore, imam strpljenja i interesovanja za druge. Umem da razumem. I volim to da radim. Volim ljude generalno. Volim da ih posmatram, da mislim o njima. Nekada sam bila mnogo ljuta, baš mnogo. To je odraz nezrelosti i nerazumevanja. Dosadilo mi je to osećanje u nekom trenutku i htela sam pošto-poto da ga menjam, pa sam odabrala umesto što se ljutim na druge što ne rade nešto „kako ja mislim da treba”, da obratim pažnju šta rade i odakle to dolazi. Psihologija i ponašanje čoveka jako me zanima, valjda zato i volim ovo što radim. Dobar sam drug i kolega, dobar partner. Eto, zato volim ove zrele godine, jer napokon mogu da vidim sopstvene napretke i da sebi to priznam, pa i vama.

7. Fiktivna ili stvarna ličnost koja za Vas simbolizuje vreme mladosti i odrastanja?

Volim da sam negovana, volim classy style, mada, najčešće sam u sportskom izdanju

Dejvid Belami (David Bellamy), engleski botaničar, televizijski voditelj i autor. Apsolutni zaljubljenik u prirodu i planetu Zemlju. Čitave generacije odrasle su uz njegove emisije. Uvek nasmejan, pun života, pun radosti, pun znanja i ljubavi prema ovoj našoj kući Zemlji. U svojim pubertetskim danima mogla sam preskočiti Hit meseca i Dubravku Marković ili MTV top 10, ali Botaničara nikako. Čini mi se da u starim ljudima ima više životne radosti nego među dvadesetogodišnjacima. Volim ta matora, zgužvana, nasmejana lica.

8. Koliko je na Vaš lični stil uticao način odevanja i izgled Vaše majke, šta ste preuzeli ili zadržali u svom stilu odevanja?

Valjalo bi da malo povedemo računa o sebi, tako što ćemo povremeno raskinuti sa gedžetima, staviti ih on hold

Moja majka je bila jedna izuzetno lepa i stilom odevanja jednostavna žena. Karakterom nije tako jednostavna, ali je zabavna i šarmantna. Dosta ličim na nju i fizički i temperamentom. Skoro nikada se nije šminkala, nije odlazila kozmetičaru, radila vežbe. Ona je radila u dve smene, kuvala i spremala kuću. To je bio njen život. Voli i danas kafanu i pesmu, vesele je prirode, ali izgledu nikada nije pridavala poseban značaj. Osim temperamenta i fizičkog izgleda, od nje sam uzela i taj neki klasični stil odeće. Moj ormar je pun crnih stvari, pantalona, košulja, majica i sakoa. Crno, sivo, teget, ponekad i neka druga boja. Volim da sam negovana, volim classy style, mada, najčešće sam u sportskom izdanju. Mnogo vremena provodim na bickli, u bazenu, u sauni, u prirodi. Obožavam šetnje i hodanje.

Da se razumemo, nemam ništa protiv plastične hirurgije, ali imam protiv gubitka mere. Mera stvari je ključ svakog uspeha u bilo čemu, pa tako i u izgledu

9. Društvene mreže – prozor u svet ili nužno zlo?

Uh uh, i prozor u svet, i nužno zlo. To je u početku bila zaista zabava. Za mene i izvor informacija, jer nemam TV više od 10 godina, novine ne čitam isto toliko. Međutim, društvene mreže u međuvremenu su postale izrazito agresivne. Više puta sam razmišljala da sve to pogasim, ali nije moguće zbog posla koji radim biti baš toliko isključen. Za moj posao su važne zbog oglašavanja novih projekata koje radim. Iako nisam nešto posebno aktivna, ipak imaju veliki značaj kada je to potrebno. Meni, u stvari, smeta ta dostupnost u svakom trenutku. Način da budeš u potpunom miru možeš obezbediti jedino ako telefon i kompjuter zaključaš u sefu Narodne banke u petak popodne, sve do ponedeljka ujutru. Onog trenutka kada su nam ekrani sa kamerama ušli u spavaće sobe, mi smo blanko dali pristup svakoj našoj intimi i slobodi. Valjalo bi da malo povedemo računa o sebi, tako što ćemo povremeno raskinuti sa gedžetima, staviti ih on hold.

10. Žene danas više neguju telo ili dušu?

Krajem decembra Dušanka Stojanović Glid i ja izašle smo sa autorskim projektom, predstavom kabaretskog tipa po imenu KAUČING (Dušanka je napisala tekst), koji govori upravo o ženama 45+

Ja sam i za jedno i za drugo podjednako. Čini se da malo više pažnje poklanjaju fizičkom izgledu, uzimajući u obzir poplavu plastične hirurgije, pre svega. Da se razumemo, nemam ništa protiv plastične hirurgije, ali imam protiv gubitka mere. Mera stvari je ključ svakog uspeha u bilo čemu, pa tako i u izgledu.

Krajem decembra Dušanka Stojanović Glid i ja izašle smo sa autorskim projektom, predstavom kabaretskog tipa po imenu Kaučing (Dušanka je napisala tekst), koja govori upravo o ženama 45+ i svim njenim težnjama i akcijama, šta sve hoće i želi raditi i uraditi za sopstveni boljitak. Od pohađanja raznih joga, healinga, meditacijskih rezidensa, psihodrama, geštalta, koučinga, horoskopa, dijeta, vakuslima, zlatnih niti, tarota… Vrlo je duhovito, šarmantno, autoironično i nadasve – zabavno. Slave svoje klimakterične godine (koje su inače kroz istoriju prilično anatemisane), klanjaju se svojim xx hromozomima. Transparentne su u svojim slabostima jer su deo njih samih, jer su sam sadržaj njihovih težnji i preokupacija. Žene drage, lepe, mile, tople, hajdemo uživati u našim godinama i izgledima, baš ovakve kakve jesmo. Brzo će nam proći ove najbolje godine, pa ih iskoristimo za zabavu. U svemu možemo naći nešto zabavno, veselo. E, to će nam praviti prvo osmeh, pa smeh, a onda plastičari neće imati šta da nam podižu – od smejanja ćemo dobiti jake facijalne mišiće. Nemojmo se bojati naših godina, jer posle ovih najboljih dolaze one najnajbolje.

Neka ste mi žive i zdrave, mile i vesele, drage moje žene!