Zarobljeni putnici

Zarobljeni i na nebu i zemlji. Kako su putnici ostali blokirani zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku

Dok svet drhti pred nastavkom vazdušnih bombardovanja i uznemirujućim naslovima o sukobima između SAD, Izraela i Irana, jedna druga, mirnija drama odvija se na aerodromskim terminalima širom planete.

Za hiljade putnika, putovanje koje je trebalo da bude rutina ili beg na zasluženi odmor pretvorilo se u obustavljene letove, otkazane karte i neizvesnost o tome kako i kada će stići kući.

Naime, nakon niza raketnih i vazdušnih udara, mnogi glavni avio-čvorovi, poput Dubaija, Dohe i Abu Dabija, ostali su zatvoreni ili pod strogim ograničenjima – i nema prave informacije kada će proraditi. Prema podacima sa platforme FlightRadar24, više od 21.000 letova otkazana je samo na sedam ključnih aerodroma u regionu od kada je eskalacija počela.

Za putnike to znači isto – oni su, praktično, zarobljeni u tranzitu.

„Kažu ʼidite sada’, ali kako da odemo kad je vazdušni prostor zatvoren”, pita se Odies Tarner, 32-godišnji kuvar iz Dalasa, zaglavljen u Dohi. Njegova priča odražava frustraciju mnogih drugih ljudi koji ne mogu da se vrate porodici, poslu, školi…, niti znaju kada će ih život vratiti u normalu.

I dok su vazdušne linije kao što su Emirates, Flydubai i Etihad obnovile samo ograničen broj letova, većinom za repatrijaciju, putnici su ostali prinuđeni da čekaju informacije i nadaju se sreći.

Države se aktiviraju

Kako situacija eskalira, mnoge vlade su pokrenule mehanizme da pomognu svojim državljanima koji su se našli usred geopolitičkog haosa.

Američki Stejt department apelovao je na sve svoje građane u Iranu, Izraelu, Kataru, Bahreinu, Egiptu, Iraku, Jordanu, Kuvajtu, Libanu, Omanu, Palestini, Saudijskoj Arabiji, UAE-u i Jemenu da napuste region što pre, koristeći bilo koje dostupne komercijalne ili druge transportne opcije. Takođe, SAD organizuju i vojne i čarter-letove za evakuaciju građana, u kontaktu su sa približno 3.000 registrovanih Amerikanaca u regionu.

Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Italija i druge članice EU aktivirale su repatrijacijske letove, odnosno letove za povratak u domovinu, koji se koriste u hitnim situacijama kao što su prirodne katastrofe, ratni sukobi, pandemije ili zatvaranja vazdušnog prostora. Neke zemlje nude besplatne ili subvencionisane karte građanima pogođenim otkazima letova. Avion Er Srbije za povratak Srba evakuisanih iz Izraela stigao je iz Šarm el Šeika. Na tom prvom evakuacionom letu bili su srpski državljani koji su se zatekli u Izraelu, a u narednim danima, kako se bude otvarao vazdušni prostor iznad drugih država, trebalo bi da se uputi još letova koji će pokušati da izvuku sve državljane koji žele da se evakuišu iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina, Kuvajta i drugih država koje su zahvaćene ratnim dejstvima. U Sloveniju je trebalo da sleti prvi avion iz Omana. Predviđena su još dva leta, a prednost će imati porodice s decom. Slovenačka vlada najavila je i da će, kao dodatnu mogućnost za evakuaciju, osigurati vojne avione Falcon i Spartan. U međuvremenu, iz hrvatskog Ministarstva spoljnih i evropskih poslova nema najava letova za evakuaciju. Hrvatskim građanima je samo stiglo upozorenje da ostanu na sigurnom.

Turističke destinacije nude pomoć

Dok su ljudi zarobljeni, neke turističke destinacije širom sveta odlučile su da preuzmu inicijativu i pomognu putnicima da ublaže šok i nadoknade iznenadne troškove.

Ujedinjeni Arapski Emirati najavili su da će pružiti besplatan smeštaj i logističku podršku za turiste zaglavljene zbog otkazanih letova. Neki hoteli u Dubaiju su stavljeni na raspolaganje uz popuste ili čak bez naplate za boravak putnika čije su veze otkazane zbog zatvaranja vazdušnog prostora.

Tačan iznos i trajanje pomoći varira od hotela do hotela, ali su se pojavljivali slučajevi da turisti dobiju besplatna noćenja, kao i obroke ili prevoz do smeštaja bez dodatnih troškova.

Kraljevina Tajland, koja već godinama razvija turizam kao jednu od ključnih grana ekonomije, donela je privremene podsticajne mere za putnike zaglavljene u zemlji zbog problema sa letovima. Turisti, koji su ostali duže od planiranog zbog otkazanih veza, mogu dobiti do 2.000 bahta (oko 55–60 USD) dnevno za osnovne potrebe – hranu i lokalni prevoz, uz dokaz o otkazanim letovima i boravku.

Vlada Indonezije još nije ništa zvanično objavila o sličnim dnevnim nadoknadama; istovremeno, aerodromi su u potpunom haosu, jer ljudi svejedno stižu iako su letovi otkazani. Dodatni problem je i viza, koja u Indoneziji traje 30 dana, a na 60 se može produžiti uz agenta ili odlazak u imigraciju u četiri navrata.

U očekivanju priliva putnika koji ne mogu da prođu preko Persijskog zaliva, Šri Lanka je takođe najavila fleksibilnije opcije rezervacija, povoljnije tarife za produženi boravak i podršku lokalnih vlasti, kroz turističke centre za informacije i savetovanje.

Mnogo je više pitanja nego odgovora, ali jedno je sigurno: putnici se snalaze kako znaju i umeju. Uz to, vadušni koridor koji je prohodan od Evrope do Azije – preko Istanbula – koristi situaciju. Cene avionskih karata kompanije Turkish Airlines skočile su u nebo, te je tako povratna karta od Beograda do Balija oko 1700–1800 evra!

Posebna su kategorija turistički vodiči koji su zarobljeni na destinacijama kao što su Zanzibar, Maldivi ili Bali i sigurno im neće doći ture gostiju do 13. marta – saznajemo iz pouzdanih izvora.

Uvek ima alternativna ruta!

Zato je, za sve one koji su zarobljeni negde daleko od kuće, dobro znati da Er Srbija ima direktan let iz Beograda do Guangdžoua u Kini. I obrnuto. Odatle lete low budget azijske kompanije, koje putnike mogu prevesti iz Vijetnama, Kambodže, Bangkoka, Šri Lanke i ostalih popularnih destinacija u Aziji.

Turistička industrija, već umorna od pandemijskih poremećaja, sada se suočava sa još jednom krizom koja preti da košta milijarde dolara. Dok se vazdušni prostor Bliskog istoka zatvara ili ostaje ograničen, putnici ostaju zaglavljeni, tražeći alternative i pokušavajući da se snađu.

„Trebalo bi da možemo da se vratimo kući posle dva dana odmora, a sada ne znamo kad ćemo ponovo videti svoje porodice”, rekla je tako Tatjana Leklerk, francuska turistkinja koja se našla u Bangkoku nakon što su joj otkazani letovi preko Zaliva.

I dok se vlade bore da pomognu, a turističke destinacije smišljaju benefite za zaglavljene goste, jedno ostaje jasno: putnici su postali glavna meta geopolitike u 2026. godini, suočeni sa pitanjem koje niko nije očekivao – kako odavde otići kući.

Fotografije-Shutterstock.com